01.09.2011.
Intervju sa dr Božidarom Banovićem, generalnim inspektorom vojnih službi bezbednosti za magazin "Odbrana"
LUPA NAD TAJNAMA
Posle pola godine na ovoj dužnosti, osnovni rezultat koji bih izdvojio jeste da je funkcija generalnog inspektora ne samo praktično zaživela u našem sistemu odbrane, već je u tom sistemu, a posebno u Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji i među njihovim pripadnicima, prihvaćena kao nezaobilazni deo sistema nadzora i kontrole rada
Postavljanje generalnog inspektora vojnih službi bezbednosti predstavlja novi korak u jačanju demokratske civilne kontrole i potvrdu prihvatanja opšteusvojenih demokratskih standarda u savremenom svetu. Zakonskim uređenjem funkcije generalnog inspektora formiran je legislativni i institucionalni okvir za nadzor različitih aspekata rada Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, prvenstveno zakonitosti i pravilnosti u radu ovih agencija i njihovih pripadnika. Pola godine na novoj dužnosti povod je za razgovor sa generalnim inspektorom o početnim rezultatima, odnosu sa rukovodstvom i pripadnicima vojnih službi bezbednosti, uvek intrigantnoj tajnosti u njihovom radu, ali i značaju nadzora i kontrole svih subjekata sektora bezbednosti koji raspolažu ovlašćenjima kojima se potencijalno mogu ugroziti prava i slobode građana.
Gospodine Banoviću, prvi put u sistemu odbrane imamo generalnog inspektora službi bezbednosti. Koliko se tom funkcijom pojačava demokratska civilna kontrola?
- Moram da naglasim da sam u profesionalnom smislu vrlo zadovoljan što je Zakonom o Vojnobezbednosnoj (VBA) i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) ustanovljena funkcija generalnog inspektora vojnih službi bezbednosti. Pošto sam se u profesionalnoj karijeri uvek zalagao za što sveobuhvatniji nadzor i kontrolu svih subjekata sektora bezbednosti koji raspolažu ovlašćenjima, kojima se potencijalno mogu ugroziti prava i slobode građana, uvođenje generalnog inspektora VBA i VOA predstavlja potvrdu takvih mojih zalaganja.
Međutim, nesumnjivo je da je ovim institucionalno dopunjen i zaokružen sistem demokratske civilne kontrole. Generalni inspektora službi u našem sistemu predstavlja kombinaciju spoljne i unutrašnje civilne izvršne kontrole vojnih službi bezbednosti. Postavlja ga vlada na predlog ministra odbrane uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Za rad je odgovoran ministru odbrane, ali izveštaj podnosi najmanje jednom godišnje i nadležnom odboru Narodne skupštine.
Šta je delokrug Vašeg rada?
- Delokrug mog rada propisan je Zakonom o VBA i VOA i Pravilnikom o radu generalnog inspektora. Generalni inspektor nadzire primenu načela političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika, nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, nadzire zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad, daje mišljenje na nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti VBA i VOA, utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu agencija i njihovih pripadnika i podnosi izveštaj ministru odbrane o rezultatima nadzora sa predlogom mera.
Osim toga, propisano je i da svaki pripadnik VBA, odnosno VOA koji dođe do saznanja da je u radu došlo do povrede ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i sloboda, profesionalnosti, srazmernosti u primeni ovlašćenja i političke i ideološke neutralnosti, odnosno kada smatra da je zbog pomenutih povreda došlo do ugrožavanja njegovih prava u obavljanju poslova i zadataka, može neposredno da se obrati generalnom inspektoru. Na kraju i svaki građanin koji smatra da su mu pojedinačnim aktom ili radnjom VBA ili VOA povređena ili uskraćena ljudska prava ili slobode, radi zaštite svojih prava, može da se obrati generalnom inspektoru.
Kakva su iskustva posle pola godine rada? Čime ste se najviše bavili i kako ocenjujete saradnju sa vojnim službama bezbednosti?
- Pola godine je prilično kratak period za ozbiljnije sumiranje rezultata rada, pogotovo što se radi o funkciji koja je prvi put uspostavljena u sistemu odbrane i što smo zaista krenuli od početka. Formirana je organizaciona jedinica za obavljanje studijsko-analitičkih, stručnih i administrativnih poslova generalnog inspektora i u toku je njeno popunjavanje.
U međuvremenu, bavio sam se načelnim sagledavanjem organizacione strukture i funkcionisanja VBA i VOA, a posebno pravnim okvirom za njihov ali i za moj rad, koji je uspostavljen Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti i Zakonom o VBA i VOA, a zaokružen donošenjem brojnih podzakonskih propisa iz nadležnosti obe agencije.
U tom smislu već sam bio u prilici da dam mišljenje i sugestije u cilju unapređenja nekoliko podzakonskih akata, koji su doneti od mog stupanja na funkciju, a rad u tom pravcu je kontinuiran i odnosi se i na propise koji su već na snazi. Saradnja sa obe agencije za sada je na visokom nivou i u tom pogledu mogu samo da pohvalim i rukovodstvo i pripadnike VBA i VOA. Zaista, nisam naišao ni na kakve prepreke u svom dosadašnjem radu.
Na osnovu početnih saznanja da li je mesto i uloga Generalnog inspektora zakonski dobro postavljena?
- Odgovor na ovo pitanje ne može biti jednoznačan. Sigurno je da je delokrugom rada generalnog inspektora obuhvaćeno ono što je ključno u nadzoru i kontroli službi bezbednosti. Komparativna iskustva veoma su različita i skoro da je nemoguće izdvojiti jedan, opšteprihvaćeni, model. Ovlašćenja generalnog inspektora nisu operativna, kontrolna, već nadzorna, a izveštaje o nadzoru sa predlogom mera podnosi ministru odbrane i jednom godišnje odboru Narodne skupštine.
Samo postojanje i ovlašćenja generalnog inspektora deluju preventivno, dok se nadzor vrši samo u odnosu na onu delatnost agencija koja je okončana. Međutim, treba imati u vidu da demokratska civilna kontrola službi bezbednosti podrazumeva čitav sistem različitih državnih i društvenih subjekata nadzora i kontrole i da je generalni inspektor samo jedan od nezaobilaznih subjekata.
Kakva su bila Vaša prva reagovanja na predlog da budete generalni inspektor? Koliko Vas je prethodno radno iskustvo preporučivalo za novu odgovornu dužnost?
- U profesionalnom smislu bio sam počastvovan, posebno imajući u vidu da se ovakva funkcija prvi put uspostavlja u reformisanom sistemu odbrane Republike Srbije. Drugim rečima, ovo je za mene veliki profesionalni izazov, ali i odgovornost.
Preko dvadeset godine sam u sistemu bezbednosti, pretežno osmišljavajući i neposredno radeći na obrazovanju i obuci kadrova za potrebe sistema bezbednosti. Bio sam profesor, pomoćnik direktora i direktor u Višoj školi unutrašnjih poslova, a sada sam profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, na predmetima iz krivično pravne i kriminalističke naučne oblasti.
Autor sam većeg broja naučnih i stručnih radova, monografskih publikacija i udžbenika iz ove oblasti.
Koliko stepen tajnosti u radu službi bezbednosti predstavlja prepreku u obavljanju Vašeg posla?
- Tajnost rada, posebno tajnost posebnih postupaka i mera za prikupljanje podataka, predstavlja nešto bez čega je nemoguće zamisliti savremene službe bezbednosti. Međutim, tajnost nikako ne isključuje poštovanje propisa i osnovnih standarda poštovanja ljudskih sloboda i prava u proceduri odobravanja i primeni postupaka i mera. Ograničenja koja su postavljena generalnom inspektoru u pogledu pristupa podacima i dokumentaciji odnose se na tekuće akcije i na identitet saradnika i pripadnika agencija koji rade pod prikrivenim identitetom. Ovo je u skladu sa modelom naknadnog nadzora koji sprovodi generalni inspektor u našem sistemu.
Da li ste zadovoljni propisanim mehanizmima za otklanjanje uočenih propusta i eventualnih nezakonitih radnji i da li u praksi to funkcioniše na pravi način?
- Načelno sam zadovoljan, imajući u vidu uspostavljeni model i dostignuti stepen demokratske civilne kontrole službi bezbednosti u našoj zemlji. Ovlašćenja generalnog inspektora nemaju izvršni karakter, ali uticaj na unapređenje propisa, neposredno ukazivanje rukovodstvu agencija na uočene nepravilnosti u radu, predlaganje ministru odbrane konkretnih mera za otklanjanje eventualnih nezakonitosti i nepravilnosti, izveštavanje odbora Narodne skupštine, obaveštavanje javnosti o rezultatima rada, jesu mehanizmi koji mogu biti veoma efikasni. Za sada je samo deo ovih mehanizama primenjen i zadovoljan sam kako to funkcioniše.
Koje početne rezultate izdvajate i šta će biti prioriteti u daljem radu?
- Osnovni rezultat koji bih izdvojio jeste da je funkcija generalnog inspektora ne samo praktično zaživela u našem sistemu odbrane, već je u tom sistemu, a posebno u VBA i VOA i među njihovim pripadnicima, prihvaćena kao nezaobilazni deo sistema nadzora i kontrole rada. Osim toga, realizovano je nekoliko slučajeva nadzora i izveštaji o sa predlogom mera podneti su ministru odbrane.
Prioritet u daljem radu je sačinjavanje plana rada za sledeću godinu i realizacija preventivno nadzornih aktivnosti u pojedinim organizacionim celinama VBA i VOA do kraja ove godine. U fokusu bi trebalo da budu zakonitost i pravilnost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka i zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad.
Kako ocenjujete uspostavljeni odnos sa ostalim subjektima kontrole rada službi bezbednosti?
- Imajući u vidu kako je uspostavljen položaj generalnog inspektora u odnosu na državne organe i druge subjekte nadzora i kontrole, posebno sam ohrabren podrškom ministra odbrane, kao neposredno pretpostavljenog.
Sa drugim subjektima nadzora i kontrole imao sam do sada neformalne kontakte, razmene mišljenja i dogovore o budućoj komunikaciji i saradnji i u tom pogledu sam zadovoljan. Efikasan nadzor i kontrola rada službi bezbednosti mogu se ostvariti samo usklađenim i koordiniranim delovanjem svih nadležnih subjekata, a njihova međusobna saradnja je osnovna pretpostavka za to.
Radenko MUTAVDžIĆ
