03.05.2011.
Intervju načelnika Generalštaba Vojske Srbije listu „Politika“
PRAVI OFICIRI NE BEŽE OD SUDA
Saradnju s Hagom ne vidim kao kamen spoticanja, već kao pitanje na kome će se pokazati da Srbija sa Evropom deli iste vrednosti
„Bio sam nedavno u Prištini, Prizrenu i Gračanici. Bila je to za mene emotivna poseta, posebno manastiru u Gračanici gde je igumanija zaplakala kada je posle 12 godina videla srpskog vojnika”, otkriva u razgovoru za „Politiku” general Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Putovanje prvog čoveka VS organizovano je prilikom redovnog sastanka s komandantom Kfora Erhardom Bilerom, održanog u diskreciji kada su u pitanju mediji.General Miletić nerado govori o svojim ratnim iskustvima, iako ga sećanja vezuju baš za Kosovo i Metohiju. Tokom rata 1999. godine bio je komandant 78. motorizovane brigade. „Samo jedna raketa ubila je sedmoricu mojih vojnika u Reljanu”, kratko kaže o jednom od najtežih trenutaka u životu.
Dvanaest godina kasnije general Miletić uveren je da svako ko je ratovao časno ne treba ničega da se stidi, ali da ratove devedesetih treba ostaviti istoričarima i sudovima – ako ima elemenata za nečiju odgovornost.
Ovih dana navršava se 20 godina od početka rata u bivšoj SFRJ, a ni danas se ne zna precizan broj žrtava. Da li VS ima preciznu evidenciju poginulih u sukobima na Kosovu i Metohiji 1998/99. godine i u toku NATO bombardovanja?
U tom periodu poginula su ili nestala 664 pripadnika Vojske. Podaci kojima raspolažemo dostupni su javnosti i objavljeni na sajtu Ministarstva odbrane.
Jedna od posledica ratova devedesetih je saradnja s Haškim tribunalom, za Srbiju glavni kamen spoticanja za dobijanje statusa kandidata za EU. Kao prvi čovek Vojske Srbije šta biste poručili ratnom komandantu Vojske Republike Srpske a danas haškom optuženiku Ratku Mladiću?
Saradnju s Hagom ne vidim kao kamen spoticanja, već kao pitanje na kome će se pokazati da Srbija sa Evropom deli iste vrednosti. Vojska Srbije kao institucija ne bavi se vrednovanjem saradnje sa sudom u Hagu. Republika Srbija jasno je iskazala svoje opredeljenje da svi koji su počinili ratne zločine treba da odgovaraju i da ne mogu da se kriju iza navodno opštih društvenih interesa.
Smatram da svako treba da preuzme odgovornost za svoje postupke i odluke koje je donosio i, ukoliko je to potrebno, izađe pred sud, u ovakvim slučajevima jedino merodavno mesto za utvrđivanje odgovornosti. Time će društvo i građane Srbije osloboditi velike prepreke na putu daljeg razvoja. Bilo kakav beg od lične odgovornosti nije u skladu sa etikom našeg poziva i kosi se s Kodeksom časti. Našeg oficira krase vojničke vrline, čast i viteštvo. Tako je bilo u čitavoj našoj istoriji, tako je i danas.
Da li ste zadovoljni saradnjom s Kforom, šta Vas brine u vezi s bezbednosnom situacijom na Kosmetu i u Kopnenoj zoni bezbednosti?
Vojska Srbije ima veoma dobru saradnju s Kforom, koja se odvija u skladu s Vojno-tehničkim sporazumom. To potvrđuje relativno mali broj povreda administrativne linije i incidenata u Kopnenoj zoni bezbednosti. Probleme koji postoje u ovim delovima Srbije ne treba da rešava Vojska, nego politika.
Koliko radnih mesta, mislim pre svega na zapošljavanje profesionalnih vojnika, Vojska Srbije u ovom trenutku može da ponudi građanima Srbije?
Vojska Srbije je danas jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji. Mi smo već zaposlili više od 9.500 mladića i devojaka, koji su sada profesionalni vojnici i podoficiri. U toku godine, primićemo u naše redove hiljadu mladih, što je znatan broj, posebno kada se imaju u vidu problemi sa zapošljavanjem koji postoje u našoj zemlji. Mi smo veliki sistem, ljudi dolaze i odlaze, procenjujem da će i kada proces profesionalizacije bude potpuno završen Vojska zbog redovnog odliva kadra mesečno zapošljavati oko sto ljudi.
Šta VS kao poslodavac može da ponudi mladima?
Pre svega, VS pruža mladim ljudima šansu da dobiju odgovoran posao, siguran lični dohodak, socijalnu i zdravstvenu zaštitu za svoje porodice i sebe. Mogu da se neprekidno usavršavaju i da u skladu sa svojim sposobnostima i ambicijama napreduju. Mi već imamo podoficire koji su karijeru počeli kao profesionalni vojnici. A,u skladu s njihovim kvalifikacijama i potrebama Vojske ti mladi ljudi mogu da postanu i oficiri. Prosečna plata profesionalnog vojnika je oko 28.500 dinara. Profesionalni vojnici mogu da rade u Vojsci do četrdesete godine, a za pojedine specijalnosti postoji mogućnost produženja radnog odnosa do pedesete godine. Ali, oni među vojnicima koji svojim zalaganjem uspeju da postanu podoficiri, mogu da steknu pravo na penziju radeći u VS. Neki od vojnika će posle četrdesete godine moći da nastave da rade u VS kao vojni službenici i nameštenici. Računam da će oko 60 odsto profesionalnih vojnika ostati u VS do kraja svog radnog veka.
Da li ste zadovoljni prvim iskustvima s dobrovoljnim služenjem vojnog roka, osim onih koji dobrovoljno služe da bi konkurisali za posao u VS – ima li mladih koji jednostavno žele da odsluže vojni rok i vrate se civilnom životu?
Da, prva iskustva o dobrovoljnom služenju vojnog roka potvrđuju naše procene, kako u pogledu odziva građana zainteresovanih za ovakav vid služenja vojnog roka, tako i u pogledu obuke vojnika. U toku ovog meseca Generalštab je sproveo anketu među vojnicima na dobrovoljnom služenju vojnog roka. Ta anketa je pokazala da je oko 77 odsto vojnika zainteresovano da se zaposli u Vojsci Srbije. To znači da se skoro svaki četvrti vojnik odlučio za dobrovoljno služenje vojnog roka, znajući da će se potom vratiti civilnom životu.
Obavezni vojni rok je ukinut, ali se rezervisti pozivaju na vežbe – nije li to kontradiktorno?
Nema kontradikcije između sprovođenja Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka koji je usvojila Narodna skupština i obuke rezervnog sastava. Obustavljeno je, dakle, obavezno služenje vojnog roka, ali to ne podrazumeva prestanak obaveza rezervnog sastava. Na obuku se pozivaju ljudi koji su odslužili vojni rok i položili vojničku zakletvu. Nema masovnog pozivanja rezervista, reč je o dan ili dva obuke, rezervisti ne postavljaju pitanje zašto su pozvani.
Često se čuje ocena da Srbija nije dovoljno aktivna u Programu partnerstvo za mir. Zbog čega?
U proteklih nekoliko godina VS intenzivirala je saradnju sa oružanim snagama regiona, Evrope i sveta. Interes za unapređivanje te saradnje postoji, ali ona nikada nije bila ovakvog intenziteta i kvaliteta. Iako smo izuzetno aktivni u oblastima u kojima smo prepoznali interes za saradnju, postoji prostor za veće angažovanje u programu Partnerstvo za mir.
Da li će ove godine VS biti angažovana u međunarodnim vežbama?
U toku 2011. godine planiramo učešće na 21 vežbi međunarodnog karaktera. Sa vazduhoplovnim snagama Rumunije izveli smo vežbu „Er solušn”, učestvovali smo u vežbi „Viking 2011” u Švedskoj, a u maju imamo zajedničku vežbu sa oružanim snagama Mađarske. Posebno su značajne vežbe „Marins 2011” koju ćemo izvesti sa armijama Bugarske i SAD, „Rapid trajdent” u Ukrajini, brigadna štabna vežba koju realizujemo sa Nacionalnom gardom Ohaja i zajedničko gađanje jedinica PVO VS i OS Bugarske na poligonu Šabla u Bugarskoj.
Koje države su najveći donatori VS?
Najveći donatori su SAD, Kina, Norveška, Danska, Nemačka, Italija… Ovih dana očekujemo potvrdu značajne donacije Turske za konverziju dela aerodroma „Morava” u Kraljevu. Veliki broj zemalja nas vidi kao partnere, podržava i pomaže proces naše reforme i modernizacije. Ne mogu ovde nabrajati sve zemlje donatore, ali želim da istaknem da smo veoma zahvalni svim našim prijateljima i partnerima iz oružanih snaga zemalja sa kojima izvodimo zajedničke aktivnosti i koji pružaju podršku reformi Vojske Srbije.
Milan Galović
Kamenovani mirovnjaci u Obali Slonovače
Da li ste zabrinuti za pripadnike VS angažovane u mirovnim misijama? Kako su se snašli naši oficiri u Obali Slonovače, gde je nedavno bilo oružanih sukoba?
Vojska Srbije ne potcenjuje bezbednosne rizike koje sa sobom nosi učešće u multinacionalnim operacijama. Naši pripadnici koji se upućuju u ove operacije obučeni su i pripremljeni za ovakve situacije. U toku postizborne krize u Obali Slonovače mi smo imali trojicu pripadnika u multinacionalnoj operaciji UN u toj zemlji. To su majori Goran Nenadović, Ivica Stanković i Damnjan Marković. Sa njima smo svakodnevno održavali vezu preko Centra za mirovne operacije, telefonskim putem i putem interneta. Nisu bili životno ugroženi, mada su se našli u incidentnim situacijama. U San Pedru i Daloji kamenovana su vozila UN u kojima su bili majori Nenadović i Stanković. U Jamasukru je došlo do uličnih nereda, major Marković srećom nije bio neposredno ugrožen.
