31.12.2010.
Intervju načelnika Generalštaba Vojske Srbije listu "Pravda"
U NATO SE NE PRIMA VOJSKA NEGO DRŽAVA
General-potpukovnik Miloje Miletić po specijalnosti je artiljerac, završio je sve vojne škole, službovao u više garnizona, obavljao dužnost od komandira voda do načelnika Generalštaba Vojske Srbije (VS). Miletić za „Pravdu“ govori o odnosima Vojske Srbije sa NATO-om i oružanim snagama Ruske Federacije, o aktivnoj i pasivnoj rezervi i o opremanju jedinica savremenim borbenim sredstvima…
Da li je približavanje NATO-u, posebno stvaranje organizacijsko-mobilizacijske strukture Vojske Srbije, po uzoru na taj vojno-politički savez, svojevrsna priprema za pristupanje Alijansi?– Transformacija Vojske počela je 2006. godine. Tragali smo za najboljim organizacionim rešenjima, a nismo se opredelili za rešenja koji mnogi nazivaju NATO rešenjima da bismo ušli u tu alijansu. Primenili smo rešenja za koja smo procenili da daju najbolje rezultate, a koriste ih sve savremene armije sveta, a sticajem okolnosti one i jesu u NATO-u. Ulazak u NATO nije vojno, već političko pitanje. U taj savez se ne prima vojska nego država. O tome će država i da odluči.
Kada ste se pre dva-tri meseca sreli sa ruskim načelnikom Generalštaba, generalom Nikolajem Makarovim, kako ste ocenili saradnju dve vojske? Zašto je ta saradnja na nižem nivou od saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja?
– Prvi susret sa generalom Makarovim imao sam u februaru ove godine u Briselu. Tada smo konstatovali da vojna saradnja između OS Ruske Federacije i Vojske Srbije ne prati ukupnu saradnju Republike Srbije i RF i da time nismo zadovoljni. Prilikom boravka Makarova u Srbiji složili smo se da postoji prostor za dalje unapređenje saradnje i to u oblastima obuke i školovanja, zajedničkih vežbi manjih jedinica i vojnoekonomskoj saradnji. Što se tiče saradnje sa Nacionalnom gardom Ohajo, ona se odvija kroz program državnog partnerstva, a uspostavljena je 2006. godine.
Da li je Vojska Srbije spremna da reaguje na veće rizike i pretnje, poput ugrožavanja mira koji bi mogao da se dogodi sa juga naše zemlje, to jest sa Kosmeta?
– Naša ocena aktuelne bezbednosne situacije u regionu jeste takva da u ovom trenutku ne preti neko ozbiljnije ugrožavanje bezbednosti sa juga centralne Srbije, niti sa prostora Kosova i Metohije. Situacija na tim prostorima jeste osetljiva, ali ne bih se složio da nam preti opasnost. Vojska Srbije je kadra da odgovori na eventualno ugrožavanje bezbednosti. U odnosu na zemlje u okruženju, naša vojska je respektabilna sila.
Vojska Srbije već više od dve i po decenije nije opremana savremenim naoružanjem. Ima li izgleda da se to dogodi u skorije vreme?
– Ne slažem se sa tom konstatacijom. Raspolažemo dovoljnim količinama naoružanja i vojne opreme. U 2011. godini nastavićemo sa nabavkom telekomunikacione, vojno-policijske opreme i aviona za početnu obuku pilota „Lasta“. Opremićemo postojeće vazduhoplove sredstvima za traganje i spasavanje, a nabavićemo i neophodna sredstva za vazdušno osmatranje i javljanje. Ipak, potrebni su nam višenamenski borbeni avioni, savremeni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu.
U organizaciji ratne vojske uvedena je aktivna i pasivna rezerva, po ugledu na Vojsku SAD. Koji se benefiti predviđaju za one koji se odluče da, uz redovan posao, pristupe rezervnom sastavu Vojske Srbije?
– Ne uvodi se rezerva po uzoru na SAD, to imaju skoro sve savremene armije sveta. Reč je o ekonomičnom pristupu organizovanja vojske. Za vreme angažovanja u jedinici, na obuci, vežbama ili nečem drugom, dobijaju platu na osnovu dužnosti koju obavljaju, doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje, imaju zdravstvenu zaštitu, ishranu, smeštaj, itd. Zakonska regulativa za uspostavljanje aktivne i pasivne rezerve nije u potpunosti zaokružena jer nisu donesena podzakonska akta. Taj proces upravo je u toku.
Šta za Vojsku Srbije znači učešće u mirovnim misijama?
– Od 2002. godine do danas iz naše vojske je ukupno učestvovalo 212 lica u mirovnim misijama. Trenutno smo prisutni u mirovnim misijama u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu i od nedavna na Kipru i u Libanu. U toku angažovanja u multinacionalnim operacijama, pripadnicima Vojske Srbije pruža se prilika da rade i stiču iskustva u međunarodnom okruženju i da se usavršavaju na profesionalnom i ličnom planu. Iskustva sa kojima se vraćaju iz misija su neprocenljiva. Starešine se ujedno osposobljavaju za rad u savremenom međunarodnom štabnom okruženju.
Šta se čini na novom razmeštaju jedinica u smislu potrebne infrastrukture?
- Prepolovili smo broj garnizona i garnizonih mesta, napustili neliki broj objekata. Ono što prioritetno rešavamo je obezbeđenje skladištenja ubojnih sredstava.
Godine 2006. bilo je oko 11.200 tova niskoeksplozivnih sredstava uskladištenih na otvorenom prostoru. Trenutno je na otvorenom oko 1.000 tona, što će biti rešeno do juna 2011. godine. U ovom času gradi se više objekata za skladištenje ubojnih sredstava u okvirima postojećih skladišta. Prošle godine završena je baza „Jug" kod Bujanovca i verujem da će ona u velikoj meri biti korišćena za međunarodnu vojnu saradnju. Ideja o novim bazama, recimo u Nišu, Jakovu, gde bismo grupisali jedinice, realizovaćemo u daljoj budućnosti.
Koliko je nerešenih stambenih pitanja u Vojsci i šta se čini na ublažavanju problema?
- U sistemu odbrane je oko 9.800 lica koja su bez krova nad glavom i oko 3.600 onih koji su penzionisani. Od 2007. godine do danas rešeno je oko 2.900 stambenih problema, a samo u 2010. više od 1.000. Osnovni način rešavanja stambenog pitanja u budućnosti biće kreditiranje.
Odbrana otadžbine pitanje časti
Uskoro će biti zaokružene profesionalizacija Vojske Srbije. Tn vojnici, međutim, nisu plaćeni kao profesionalci iz drugih armija. Može li se dogoditi da, zbog toga, deo napusti jedinice u slučaju neposredne ratne opasnosti? ?
- Nikada naša vojska nije branila Srbiju zato što je bila dobro plaćena. Olbrana otadžbine uvek je bila pitanje časti. Nismo zadovoljni platom profesionalnih vojnika i nije to standard na koji smo računali kada smo krenuli u proces profesionalizacije vojske. Ne očekujemo odliv bilo kojeg kadra u slučaju eskalacije sukoba. Mi još uvek imamo profesionalne vojnike koji su bili sa nama 1999. godine.
Zvonimir Pešić
