04.08.2013.
Parastos žrtvama operacije „Oluja“ u Crkvi Svetog Marka u Beogradu
Parastos stradalima u „Oluji“, hrvatskoj vojno-policijskoj akciji u kojoj je pre osamnaest godina više hiljada Srba ubijeno, prognano i nestalo, održan je danas u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.Parastosu koji je služio vladika Atanasije Rakita sa sveštenstvom prisustvovali su predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, članovi porodica ubijenih i nestalih i brojni građani.
Prema rečima ministra Vučića, danas je tužan dan za celu Srbiju, ne samo za krajiške Srbe.
- Narod ne možete da delite i mi nemamo pravo da zaboravimo strašan zločin etničkog čišćenja, raekao bih, najteži posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu. Mnogo ubijenih, mnogo stradalih, nažalost bez ozbiljne odgovornosti za one koji su te zločine počinili ili su za te zločine odovorni – istakao je ministar Vučić dodajući da je naša poruka i pouka iz svega što se našem narodu dogodilo to da je neophodno stvoriti jaku i moćnu Srbiju, i da je to jedini način da pomognemo našem narodu ma gde on živeo.
Vučić je takođe
naglasio da je upućen apel međunarodnoj zajednici i ukoliko naša snaga i ekonomski ugled u svetu bude veći, taj će apel imati veću snagu da odgovorni za te teške zločine budu kažnjeni, jer ratni zločin nikada ne zastareva.- Što se tiče različitih osećanja, ja sam o tome govorio u Zagrebu, a govoriću na isti način i ovde u Beogradu, mi Srbi imamo pravo da kažemo da je tuga dominantno osećanje danas kod nas, ali smo imali i dovoljno snage da prezremo one koji su pod našim imenom činili zločine. Nadamo se da e svi drugi ljudi ovde na balkanskom prostoru imati snage da prezru one koji su u njihovo ime činili najteže zločine prema i protiv srpskog naroda – naglasio je ministar Vučić.
Haški tribunal je presudio da "Oluja" predstavlja udruženi zločinački poduhvat s ciljem da se proteraju Srbi iz Kninske krajine. Tada je iz Knina i Kninske krajine proterano više od dvesta hiljada ljudi. U kilometarskim kolonama koje su se 4. avgusta 1995. godine iz zapadne Hrvatske uputile ka Srbiji, nažalost nije bilo i oko dve hiljade poginulih u jednoj od najsurovijih akcija hrvatske vojske.
Prema rečima predsednika Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljka Odalovića, na osnovu evidencije, koja je usaglašena sa hrvatskom stranom, sa prostora Hrvatske se ukupno oko 2.400 lica vodi kao nestalo, a od toga je oko 1.400 osoba srpske nacionalnosti, 403 naša državljanina, a ostalo su Srbi, koji su svoj nestanak prijavili kod naše komisije, odnosno koji su proterani i prognani. I osamnaest godina posle, ekshumacije još traju, a neke od grobnica nisu ni otvorene, pa otuda i različiti podaci o broju poginulih, nestalih i prognanih, kojih je, prema podacima Dokumentacionog centra "Veritas", najmanje 250.000.
