01.04.2019.

Ministar Vulin: Mi imamo čime da se ponosimo, agresori na Srbiju ne

- Bitka na Košarama je bitka, koja je, kao i bitka na Paštriku, zaustavila kopnenu intervenciju NATO pakta. Ali nije zaustavila samo zato što su ovi hrabri, izuzetni momci zaustavili tada fizičko kretanje jedinica koje su bile ispred njih, već zato što je agresor tu video kakav ga otpor očekuje. Sve one priče o tome da je falila politička podrška, da nisu mogli da se dogovore, da nije bilo odgovarajućih snaga na tom terenu, nisu istina. Jedina istina je da su ovi ljudi pokazali kakav bi otpor dala Vojska Jugoslavije - istakao je ministar odbrane Aleksandar Vulin na konferenciji za medije posvećenoj dokumentarno- igranom filmu “Ratne priče sa Košara“ koja je održana danas u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Prema rečima ministra Vulina, zato nije bilo NATO intervencije i zato NATO nije ni pokušao da svojim snagama, puštajući Šiptare ispred sebe, rizikuje ogromne žrtve koje bi ga čekale.

- Zato nije bilo kopnene intervencije, a nije je bilo zahvaljujući ovim ljudima. Ovaj film je svojevrstan spomenik svima onima koji su zauvek ostali na Košarama, ali i spomenik onima koji su preživeli, spomenik jednoj vojsci, spomenik jednom narodu. Ovaj film je morao i trebao da bude snimljen mnogo ranije, decenijama ranije. Na žalost, nije i na nama je, da se kroz njega, bar sada, delimično odužimo svima koji su ostavili svoje živote, ali i onima koji su preživeli – naglasio je ministar Vulin.

Govoreći o značaju filma, ministar odbrane je istakao da je on dokaz koliko smo bili pravedni i koliko smo bili istiniti kao narod.

- Snimili smo film sa ljudima koji imaju imena i prezimena, koji imaju lica i koji su govorili istinu. Oni koji su nas bombardovali, oni protiv kojih smo se borili na Košarama, su veoma moćne zemlje i veoma sklone da o svakom deliću svoje istorije snime filmove, prave izložbe i pišu knjige. O bici na Košarama, i uopšte o agresiji na SR Jugoslaviju nisu snimili ni jedan jedini film, nije napisana ni jedna priča. Zato što ne možete da nađete ni jedno jedino ime iza koga biste se zaklonili objašnjavajući da je NATO agresija bila ispravna ili da ste bili hrabri ili sjajni vojnici – istakao je ministar Vulin.

Sa druge strane, dodao je on, mi imamo svoje heroje, jer ti ljudi jesu bili heroji i kada su umirali i kada žive.

- Dva puta su pokazali svoju hrabrost – jednom na Košarama i dugi put kada su govorili o onome što su videli, doživeli i preživeli. Tim ljudima je bilo jako teško da govore, da se vrate u to vreme, da se sete sve one smrti koja je bila oko njih, da se sete sebe iz tog vremena. A nama je, velika čast i ponos, što je, eto baš, za vreme naše straže, snimljen film o Košarama, zato što smo na ovaj način mogli da kažemo bar delom – hvala – naglasio je ministar Vulin.

- I šta god da bude u budućnosti, više niko nikada neće moći da ispriča laž o onima koji su ovu zemlju branili na Košarama, na Paštriku, kao i na trgovima, mostovima i gde god je trebalo. Ovo je rat u kome nije bilo prve linije i pozadine – svi su bili meta i tako nam je umrlo 79 dece, jer su svi bili meta – naglasio je ministar Vulin dodajući da šta god bude bilo u budućnosti, mi ćemo imati na koga da se oslonimo, na koga da budemo ponosni i da kažemo hvala.

Autorka filma Slađana Zarić, govoreći o motivima za snimanje filma, istakla je da se o bici na Košarama malo znalo i govorilo u godinama za nama i da se malo zna o tom šta se tamo dešavalo.

- Ono što me je motivisalo da radim ovaj film je hrabrost dečaka koji su tada branili otadžbinu, njihova požrtvovanost i spremnost da do poslednjeg trenutka odbrane državnu granicu tadašnje SRJ – naglasila je autorka Zarić dodajući da je sniman skoro godinu, a kako je dodala, autorski tim se trudio da što vernije ispriča priču o „paklu Košara“.

Na današnjoj konferenciji, okupljenima su se obratili i učesnici bitke na Košarama, takođe i akteri filma, među kojima je i Ivan Dražić, vojnik 53. graničnog bataljona, koji je prisećajući se imena saboraca, koji su krajem septembra 1999. poginuli na borbenim zadacima, naglasio da je ponosan na sve ljude koji su tada učestvovali u odbrani zemlje, naročito jer su se tada, iako mladi od svega 19 i 20 godina, hrabro i časno borili.

O svojim iskustvima sa Košara govorio je danas i vojnik tadašnje 125. motorizovane brigade Ivica Kolev, koji je istakao da je bitka na Košarama za učesnike iz svih jedinica nešto što je prekretnica u njihovim životima.

- Ja verujem da će se svi moji saborci složiti da mi naše živote delimo na period do i nakon Košara. Na Košarama smo imali čast da branimo otadžbinu od pokušaja kopnene invazije, u čemu smo osujetili neprijatelja, ali na žalost u toj borbi smo izgubili 108 braće – rekao je Kolev.

Veteran 63. padobranske brigade i svedok strahota na Košarama Vladimir Knežević poručio je da je film o Košarama snimljen izuzetno realno, a da će ovaj film doneti neki mir i njima i njihovim porodicama, jer je svojevrstan konac na najgori period u njihovim životima i u skorijoj istoriji.

Film „Ratne priče sa Košara“ sećanje je na žrtve i izraz zahvalnosti svima koji su branili državnu granicu na Košarama 1998. i 1999. godine. O napadu na karaulu Košare 9. aprila 1999. godine, svedoče vojnici i njihove starešine koji su pre dve decenije branili otadžbinu i sprečili neprijatelja da ostvari svoj cilj i prodre na Kosovo i Metohiju.

Reč je o ostvarenju koji su koprodukcijski realizovali Ministrstvo odbrane, VFC „Zastava film“ i RTS. Film će biti emitovan u utorak 9. aprila u 21 čas na Prvom programu RTS-a na godišnjicu početka bitke na Košarama. Autorski tim, uz Slađanu Zarić, potpisuju i direktori fotografije Žarko Pekez i Petar Vujanić, montažer Bojan Perišić, producenti Snežana Rodić Sinđelić i potpukovnik Goran Ikonić, novinar Vesna Ilić i kompozitor Vladimir Tošić.