11.12.2017.
Ministar Vulin: Toplički ustanak – politika ga je osporavala, istorija opravdala
Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je večeras Svečanoj akademiji „Vojvodi Kosti Vojinoviću u čast“ u Svečanoj sali Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, koja se održava u okviru manifestacije „Nedelja Toplice“.
Večerašnjoj svečanoj akademiji prisustvovali su i patrijarh srpski Irinej, protojerej Ruske Pravoslavne crkve u Beogradu Vitalij Tarasjev, episkop niški Arsenije, episkop sremski Vasilije, predstavnici Ministarstva odbrane, Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i ostali.
Prema rečima ministra Vulina, Toplički ustanak je jedan od najosporavanijih i najpotcenjenijih ustanaka u našoj istoriji.
- Imao sam tu čast da kao ministar rada obeležavanje Topličkog ustanka uvedem u zvaničan državni kalendar. To je prvi put da je srpska država organizovano počela da obeležava Toplički ustanak. Toplički ustanak je potcenjen zato što je naša istoriografija, češće vođena politikom nego istorijom, od Topličkog ustanka pravila avanturistički pohod nedoraslih ljudi izveden bez saglasnosti Vrhovne komande, u nevreme, bez valjanog razloga, dobre pripreme. Naša istoriografija češće vođena politikom nego istorijskom istinom o Topličkom ustanku. I posle Prvog i posle Drugog svetskog rata, Toplički ustanak i njegovi mučenici bili su žrtve politike a nikako istorije. A sa njima i Kosta Vojinović, rekao je ministar Vulin.
On je dodao da se u namernom zaboravu pokušalo zatrpati, pokušalo se zaboraviti šta se zapravo desilo.
- Ali nađite ijedan srpski ustanak koji nije bio potcenjivan, za koji se nije govorilo da je bio nepotreban, prevremen, preskup, pogrešan. Uvek se o svakom srpskom ustanku, baš kao i o svakom srpskom ratu, govorilo da je mogao ili morao biti izbegnut. Kao da srpskom narodu postoji alternativa životu u slobodi. Srpski narod je trpeljiv, odlučuje se teško. A kad se odluči, odluči se zato što drugog izbora nema, objašnjava ministar Vulin.
On postavlja pitanje i objašnjava zašto je izbio Toplički ustanak.
- On izbija zato što bugarskom okupatoru nije više bilo dovoljno da kontroliše prostor, da odnosi zalihe, odvodi taoce, da povremeno vrši streljanja. Sada je tražio danak u krvi, sakupiti sve vojno sposobne muškarce, svu decu, i odvesti ih na Solunski front, na Kajmakčalan, da stanu ispred svojih očeva, braće i stričeva. Da li bi se Kajmakčalan probio kao što se probijao da su Drinska divizija drugog poziva i Gvozdeni puk znali da su tamo negde, iznad njih, u rovovima, prestravljeni, nesigurni šta će sutra biti sa njima, da li će preteći sutrašnji dan, stajali njihovi sinovi. Da li bi srpska artiljerija tukla po Kajmakčalanu u dvodnevnoj pripremi kao što jeste da su bugarski okupatori ispunili rovove srpskom decom iz Prokuplja. Ne verujem. A da nisu, Prvi svetski rat bi trajao još dugo. rekao je ministar odbrane.
Toplički ustanak izbija iz potrebe, pojašnjava ministar Vulin, a ne iz glave Koste Vojinovića, rezervnog oficira, čoveka bez velikog vojnog znanja i obrazovanja ali iskrene želje da se bori.
- Da nije bilo Topličkog ustanka, imali biste nezabeleženu stvar u istoriji srpskog naroda, srpsku decu i srpske sinove koji stoje na puškomet i prepoznaju svoje očeve. Izbora jednostavno nije bilo. Poslati decu da izginu protiv očeva ili da se dignu na ustanak. Prvi svetski rat nije rat masovnih zločina, to je rat vojski. Ginu armije, ginu uniforme. Ne kao u Drugom svetskom ratu. Ali u Prvom svetskom ratu je tako svuda osim u našoj Srbiji. I svuda osim prema Srbima. Od samog dana atentata Gavrila Principa gori hotel Evropa u Sarajevu, gori sva srpska imovina u Sarajevu. Počinju masovna vešanja, egzekucije u Hercegovini. Odvode se taoci u Arad. Prvi koncentracioni logor u Evropi se nalazi u Aradu gde se odvode srpski taoci od kojih hiljade neće preteći. Masovna streljanja, masovna vešanja u Mačvi i Posavini, neverovatni zločini ljudi i naroda, država za koje bi se moralo smatrati da su primer civilizacije i poštovanja bar Ženevske konvencije. Arčibald Rajs uostalom svedoči o tome. I baš gledajući srpsku patnju i srpsku muku postaje iskreni poštovalac srpskog naroda, rekao je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, srpski narod se čitav Prvi svetski rat suočava sa nezabeleženim represalijama dotadašnje istorije sveta.
- Toplički ustanak je bila potreba naroda. Kosta Pećanac tu nije imao šta da radi. Njegov autoritet, bez obzira što je došao sa autoritetom Vrhovne komande, nije mogao da se meri sa narodnom potrebom da pretekne i onim osećajem slobode koji čovek kad jednom oseti više ne može nazad. kaže ministar odbrane.
Prema rečima ministra Vulina, prvi i jedini ustanak u okupiranoj Evropi tokom Prvog svetskog rata je Toplički ustanak.
- Samo su Srbi osetili potrebu da budu slobodni ne pitajući za cenu. Srbi i niko više. I zanimljivo je da ustanak vodi baš jedan rezervni oficir. Bar da je poručnik ili kapetan. To vam govori da nije niko ostao. Sve što je imalo kakav takav čin, sve što je bilo sposobno da ratuje otišlo je da ratuje. Niko nije ostao. Sve što je moglo krenulo je za vojskom i narodom i otišlo da se ne preda. Na to treba da budemo ponosni. Okupatora kao najveći državni funkcioner u Srbiji tokom Prvog svetskog rata dočekuje predsednik Crvenog krsta. Niko više. Bilo bi zanimljivo pogledati neke druge narode kako trpe okupacije i ko čeka, i da li shvataju uopšte da su okupirani ili nisu, rekao je ministar Vulin.
On poručuje da Toplički ustanak izbija zato što mora i vodi ga čovek kog je izabrala sudbina.
- On nije izabrao ustanak. Kosta Vojinović nije bio pripreman za vojnu karijeru. On se ne sprema za ustanak, već je ustanak izabrao njega. Otvara se teritorija koja je imala skoro milion stanovnika. Austro-Ugarski i bugarski okupatori su razbijeni, privlače se snage organizovanije i snažnije, traži se podrška Nemaca. Toplički ustanak buja, raste. Oslobodioci se prepoznaju, dočekuju. A onda, naša nesloga – Kosta Vojinović i Kosta Pećanac. Jedan vodi ustanak, drugi hoće da se ustanak uguši. Nesvesni da ne mogu voditi narod naređenjima odakle god ona dolazila, i da moraju slediti narod, Kosta Pećanac i oni koji su bili uz njega, vide glavni i jedini problem u Kosti Vojinoviću, a on nije vođa ustanka – ustanak vodi njega. On je samo tu zato što neko mora da bude. I jeste pesnik, i jeste da piše drame, njegove predstave se igraju pred izbeglim narodom u zbegovima, i on neće nazad. On se ne povlači, kaže ministar odbrane.
Kako kaže ministar Vulin, kada dolazi do sloma ustanka, ustanici su već načeti unutrašnjom neslogom i sukobima.
- Neki kažu, neka im je grešna duša što ja to prenosim, nije nikada dokazano, da smrt Koste Vojinovića ne bi ni nastupila da nije bilo Srba. I da je njegova smrt bila plod izdaje. Neka istorija nije bila tačna, neka ne budem u pravu, voleo bih da je tako, ali Kosta Vojinović je umro hrabro i junački. Bez kolebanja i povlačenja. Zločini koji su nakon toga zadesili Toplicu se prepričavaju i danas. I danas kada razgovarate sa starijima, kroz zube proškrguću bojne rote. I danas u Toplici postoji izraz bojne rote, i danas se u Toplici zna koja sela su zatrta, koja se nikada nisu vratila, a zna se šta je u Drugom svetskom ratu, gde je ono što je preteklo, masakrirano, streljano, proterano. Nemojte zaboraviti, Toplički ustanak se stvara zato što decu u Toplici uče i zabranjuju da govore srpski jezik, da pišu svoje pismo. Zvanično, moraju da prestanu da se zovu Srbima i narod mora da prihvati da su postali Bugari. Imate zvanična naređenja bugarskih vojnih i civilnih vlasti gde se kaže da je zabranjeno pominjati srpsko ime a onaj ko pomene srpsko ime mora biti kažnjen deportacijom a neki put i streljanjem, poručuje ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, ne treba da zaboravimo da bugarski okupator godinama radi na trajnoj asimilaciji, a da bi to mogao da uradi mora prvo da uništi ono što je nepopularno, ono što je inteligencija jednog naroda.
- Sveštenstvo, obrazovani i školovani ljudi, učitelji, lekari, ubijaju se ili odvode u zarobljeništvo, odakle se većina ne vraća. Toplički ustanak je kraj, i nije izazvan zato što je morao da bude nešto drugo. Izbio je zato što nije imalo više kuda. Sve se preteklo, ali više se nije imalo kuda. U srpskoj istoriji ne postoji ustanak a da je podignut i da se posle njega nije imalo kuda. I uvek će nam govoriti, kao što nam uvek i govore, da je svaki naš rat preskup, da je svaki naš ustanak preskup i da je uvek mogao da se nađe nekakav put u kome mi ne bismo morali da se borimo. Samo nam još niko nije rekao koji je to put. I niko nam još nije pokazao kako se to izbegne buna na dahije, kako da se izbegne Toplički ustanak, šta da se uradi da ne bude Toplički ustanak. To nam još niko nije rekao, poručio je ministar odbrane.
Kako kaže, govorili su nam i govore, a videće to i mlađe generacije, kako je svaka borba za srpsku slobodu zapravo preskupa.
- I kako je zapravo borba za srpsku slobodu mogla biti izbegnuta, kao da postoji viša vrednost od slobode. Nije tako. Zato Kosta Vojinović i junaci Topličkog ustanka jesu junaci. Heroji su tragični kao i to vreme, paćenici kao što su patili oni koji su umirali oko njih, ljudi koji nisu imali drugi put ni izbor. Baš kao što ni čitava istorija srpskog naroda nije imala drugi put ni izbor, ma koliko je proglašavali pogrešnom, a svaki naš otpor preskupim. Srpski narod to nije razumeo i nikada neće razumeti drugačije shvatanje sveta, osim shvatanja sveta u kom je sloboda najviša vrednost. Zaborav kome su bili namerno izloženi toplički junaci i Toplički ustanak, je žrtva Topličkog kraja i veliki greh. I mi smo to počeli da ispravljamo i nadam se da ćemo tako u svim delovima svoje istorije biti dovoljno hrabri da pogledamo sebi i svojim susedima u oči, istoriji u oči, i da kažemo šta je istina. Istina je lekovita, izbaviće nas. Nijedan prećutani zločin ni užas kada ste ga prećutali i pokušali da ga zaboravite nije nestao. Našao je način da se vrati. Toplički junaci nisu bili avanturisti željni sukoba i rata, kako su ih prikazivali decenijama. Oni su bili narodni ljudi koji nisu hteli da umru u bugarskim rovovima od srpskih granata. I bili su u pravu, rekao je ministar Vulin.
Patrijarh Irinej rekao je da ne treba nikada zaboraviti njihov proces stvaranja našeg naroda a naša država mora učiniti mnogo da taj narod zadrži.
- Na žalost ne samo u Topličkom kraju, nego u čitavoj Srbiji. To što Srbija ima malo koji narod ima. Ima sve ono što je potrebno jednom narodu da se na svakom podneblju razvija i uspeva i moramo učiniti sve da ponovo, na jedan način, sve oživimo. Ima tu načina. Jeste teško. Nažalost naša omladina stvara plan da ide i radi u drugim državama, ali ono što Srbija ima malo koji narod ima i nećemo dozvoliti da to jednoga dana postane svojina drugih naroda. Nažalost ima nas mnogo u svetu i velika briga države i svih nas je da zadržimo njih koji su tu, ali i da vratimo one koji su silom prilika otišli dalje, rekao je patrijarh Irinej i dodao da Srbi imaju poštovanje prema mnogim vrednostima, ali je sloboda na prvom mestu.
- Sloboda za koju su se borili i to je i čast i vrlina za koju se vredi boriti pa čak i žrtvovati. Prema toj slobodi imamo duboko poštovanje, poručio je patrijarh Irinej.
Svečana akademija upotpunjena je i izložbenom postavkom o „Stradanju u Topličkom ustanku“.
Organizatori „Nedelje Toplice“, koja će trajati do 15. decembra 2017, su Udruženje Topličana u Beogradu, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca Beograd i Društvo srpskih domaćina.
