Vojničke veštine plavih beretki
Intervju sa brigadnim generalom Hoze Konde de Arjonom, komandantom Sektora „Istok“ multinacionalne operacije ~UNIFIL~ u Libanu
Zadovoljstvo je biti deo ove misije jer se situacija na terenu iz dana u dan popravlja, a mir lagano uspostavlja u ovoj oblasti. Ljudi stiču međusobno poverenje, gledaju u budućnost, što pre sedam godina kada sam ovde komandovao španskim bataljonom nije bio slučaj. Tada su samo pronalazili načine kako da emigriraju u neku drugu zemlju. Svoju perspektivu su videli u emigraciji, a danas u edukaciji, zaposlenju, putovanju zemljom i drugim krajevima sveta, ali uvek s idejom o povratku u Liban. Kada se mi vojnici, angažovani u različitim krajevima sveta, uverimo da je naš trud urodio plodom, i kada vas lokalno stanovništvo prihvata, imate osećaj da radite pravu stvar, te da će budućnost mnogih biti bolja.
Ako je suditi po važnosti, nije pogrešno reći da je srce Sektora „Istok“ multinacionalne operacije UNIFIL baza španskog kontingenta „Miguel de Servantes“, koja je ime dobila po slavnom španskom piscu i ratniku, čije su vojničke veštine i ratni pohodi ostali u senci onih mnogo poznatijih u koje je srljao glavni junak njegovog najpoznatijeg dela – Don Kihot. Prepoznatljivi portret ostarelog ratnika u viteškom oklopu i njegovog vernog štitonoše Sanča Panse zauzima posebno mesto i u kancelariji brigadnog generala Hoze Konde de Arjona, komandanta Sektora „Istok“ multinacionalne operacije ~UNIFIL~ u Libanu. Govoreći o kontingentu kojim komanduje, general Konde ističe da on ima 612 pripadnika, od čega je najveći broj smešten u Sektoru „Istok“, a oko 20 mirovnjaka živi i radi u Komandi ~UNIFIL-a~ u Nakuri.
– Kada govorimo o španskom kontingentu u misiji ~UNIFIL~ značajno je pomenuti i pripadnike ostalih nacija u njegovom sastavu, naše kolege – srpski, brazilski i kontingent El Salvadora. U skorijoj budućnosti očekujemo da nam se pridruže i mirovnjaci iz Meksika. Ukupno, s tim uvećanjem, španski kontingent brojaće skoro 860 pripadnika.
Imajući to u vidu, kako ocenjujete dosadašnju saradnju sa srpskim mirovnjacima?
– Kao neko ko komanduje srpskim kontingentom, moram reći da sam veoma ponosan. Prvenstveno zbog toga što je lako sarađivati sa pripadnicima Vojske Srbije, ali i zato što imamo mnogo toga zajedničkog. Ne samo što potičemo s istog kontinenta, već imamo i sličnan mentalitet, kulturu, ali i procedure, što posebno dolazi do izražaja u složenim situacijama. To, moram priznati, nije slučaj s nekim drugim nacijama, sa kojima takođe sarađujemo, ali zbog kulturoloških razlika i drugačijih procedura u izvršavanju vojničkih dužnosti zajednički rad se odvija otežano. U našoj komandi imate priliku da sretnete mnogo ljudi iz Nepala, koji su tek stigli u UNIFIL, ali sa kojima moramo da standardizujemo procedure. Ovde, u misiji, stvari moramo da posmatramo istim očima. A to je veoma lako kada je reč o srpskom kontingentu.
Koji su izazovi s kojima se svakodnevno suočavate?
– Ima ih mnogo i veoma su različiti. Jedan od najvećih izazova izvan naše baze je dosledna primena pravila i procedura, odnosno poštovanje Pravila o angažovanju u mirovnoj misiji ~UNIFIL~, posebno u slučaju nepredviđenih događaja u izvršavanju zadataka van kruga kasarne. Mnogo je faktora koji igraju različite uloge u istoj oblasti. U Libanu žive ljudi koji pripadaju različitim religijama, političkim partijama, a na jugu su izraelske odbrambene snage, koje brinu o situaciji duž „plave linije“. Moramo, takođe, imati u vidu da mir nije postignut i da i dalje postoji teorija da je rat u toku, da mirovni sporazum nikada nije ni potpisan. Prisutan je i problem u Siriji, koji je, na sreću, ostao unutar granica te zemlje, jer su je zatvorili pripadnici libanskih oružanih snaga ~LAF~.
Osim toga, unutar strukture samog ~UNIFIL-a~, suočavamo se s izazovima koje sam već pomenuo, a odnose se na različite mentalitete mirovnjaka, jer ta multinacionalna operacija okuplja 39 nacija. Uz vojnu, treba imati u vidu i civilnu strukturu misije, tako da je koordinacija svih procedura istinski izazov.
Poslednji, ali ne manje značajan jeste i vreme misije. Neophodno je da svakodnevno, tokom šest meseci, održavamo standarde i radnu koncentraciju, dok neki to moraju činiti i čitavu godinu. To je dug period i traži maksimalnu posvećenost svih vojnika i oficira. Ljudi moraju da prikažu liderske veštine, te sebe stalno prezentuju u najboljem svetlu civilnom stanovništvu.
Po Vašem mišljenju, zašto je za pripadnike oružanih snaga značajno da učestvuju u multinacionalnoj operaciji kao što je ~UNIFIL~?
– Zadovoljstvo je biti deo ove misije. Zašto to kažem? Jer se situacija na terenu iz dana u dan popravlja, a mir lagano uspostavlja u ovoj oblasti. Ljudi stiču međusobno poverenje, gledaju u budućnost, što pre sedam godina kada sam ovde komandovao španskim bataljonom nije bio slučaj. Tada su samo pronalazili načine kako da emigriraju u neku drugu zemlju. Svoju perspektivu su videli u emigraciji, a danas u edukaciji, zaposlenju, putovanju zemljom, poseti rodbini u drugim krajevima sveta, ali uvek s idejom o povratku u Liban. Kada se mi vojnici, angažovani u različitim krajevima sveta, uverimo da je naš trud urodio plodom, i kada vas lokalno stanovništvo dobro prihvata, imate osećaj da radite pravu i dobru stvar, te da će budućnost mnogih biti bolja. A mir na Bliskom istoku značajan je za čitav svet.
Biljana MILjIĆ
U SKLADU S NAJVIŠIM STANDARDIMA
Kako ističe načelnik Štaba Sektora „Istok“ misije ~UNIFIL ~pukovnik Pablo Paniakva Sančez, saradnja sa pripadnicima srpskog kontingenta od prvog dana bila je odlična i odvijala se bez poteškoća.
– Veoma smo slični, imamo isti pristup operacijama, pa čak i smisao za humor. Imajući to u vidu, lako smo se uklopili u zajedničkom radu u misiji – objašnjava pukovnik Paniakva.
Govoreći o vojničkim veštinama pripadnika srpskog kontingenta, načelnik Štaba ima samo reči hvale.
– Do sada nismo imali slučajeve nedoličnog ponašanja ili kršenja vojničke discipline. Izuzetno smo zadovoljni nivoom obučenosti mirovnjaka iz Srbije, jer je u skladu s najvišim standardima kada je reč o vojničkim veštinama – zaključuje pukovnik Paniakva.
