07.09.2013.
Intervju ministra odbrane za "Večernje novosti"
Ministar odbrane Nebojša Rodić govori o planovima, stanju u Vojsci, nabavci oružja, odnosima sa NATO i Rusijom: Verujem da neće biti lošeg scenarija za Srbe na KiM. Dok važi vojna neutralnost nećemo u NATO. Unapredićemo borbenu moć Vojske
KOSOVO JE NAŠ VELIKI BEZBEDNOSNI IZAZOV
NAJVEćI izazov u bezbednosnom smislu ostaje Kosovo i Metohija i mogući događaji na toj teritoriji, koji bi ugrozili srpsko stanovništvo. U ovom momentu, zbog diplomatskih aktivnosti i redovne saradnje sa Kforom, verujemo da do neželjenih scenarija neće doći. Ovo u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" tvrdi Nebojša Rodić,koji se pre neki dan iz fotelje direktora BIA preselio na čelo Ministarstva odbrane. Čovek koji se retko pojavljivao u medijima, govori o stanju u Vojsci Srbije, bezbednosnim rizicima, odnosima sa NATO i Rusijom, ali otkriva i prve poteze u resoru koji je preuzeo od Aleksandra Vučića.
Da li vam je, posle vođenja BIA, veliki izazov preuzimanje sistema odbrane?
- Ovde se radi o izazovu, poverenju i obavezi. Naravno da je izazov preuzeti jedan uređeni sistem koji funkcioniše i koji ima najvažniji zadatak - odbranu zemlje. Znamo da Vojska Srbije uživa najveće poverenje naših građana i posebno bih istakao poverenje mladih ljudi koji u sve većem broju svoju budućnost vezuju za sistem odbrane. Najnoviji podatak je da se u septembarskom roku za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo skoro šest puta više kandidata nego što je planom bilo predviđeno. Čak 3.295 kandidata prijavilo se na planiranih 560 mesta. Nedavno je za upis u Vojnu akademiju konkurisalo nešto više od pet kandidata na jedno mesto.
Vučić je svoju ostavku obrazložio potrebom da ministar mora celog sebe da "uloži" u posao. Imate li već plan prvih poteza?
- Prvi zadaci proističu iz izveštaja o radu u proteklom periodu, koji sam dobio prilikom primopredaje dužnosti, iz kojeg se vide i prioriteti. Jedan tako veliki sistem radi na više frontova, ali se vidi kontinuitet u reformi sistema odbrane, u kojoj završetak jednog posla otvara sledeći. To je trajni zadatak dogradnje sistema kako bi najbolje funkcionisao.
Šta to konkretno znači?
- Važno je, pre svega, da se Vojsci Srbije omogući izvršenje zadataka i unapređenje sposobnosti. Tu mislim na dalje opremanje savremenim naoružanjem i opremom i na naše učešće u mirovnim operacijama koje ostaje opredeljenje i za ubuduće. Posebno ćemo se pripremati da zadovoljimo sve zahteve u okviru procesa evropskih integracija.
U vrhu prioriteta je, svakako, i briga o
ljudima u sistemu odbrane. Koji će, po vama, biti najveći odbrambeni izazov za Srbiju u narednom periodu?- Odbrambeni izazov jedne zemlje jeste da uspešno prepoznaje promene koje mogu ugroziti njenu teritoriju i stanovništvo, bez obzira na to da li dolaze iz bližeg ili daljeg okruženja ili iznutra. Moram da kažem da intenzivno sarađujemo sa svim subjektima koji utiču na očuvanje bezbednosti na prostoru KiM. Bezbednosni rizici postoje i na jugu Srbije, odakle bi mogli da se prenesu i na teritoriju centralne Srbije. Naravno, bezbednost države može biti ugrožena i izazovima, rizicima i pretnjama i nevojnog karaktera, a kao ključne treba prepoznati terorizam, razne oblike organizovanog kriminala, korupciju, nelegalnu trgovinu narkoticima,trgovinu ljudima i destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti.
Postoji li opasnost da se, tokom primene briselskog dogovora i predstojećih izbora na KiM, pogorša bezbednosni položaj Srba?
- Takva opasnost uvek postoji i zato ističem da intenzivno radimo da do toga ne dođe, uvereni smo da je to u najboljem interesu i Albanaca, i Srba, i drugih etničkih grupa na KiM. Sve ljude na toj teritoriji spaja zajednička budućnost. Imamo dovoljno iskustva u patnjama, vreme je da se odgovorno ponašamo i da u stabilnim uslovima mislimo o dobru.
Ima li država novca da na adekvatan način zaokruži reformu sistema odbrane?
- Reforma sistema odbrane je izuzetno složen proces u kojem je mnogo učinjeno i ti rezultati ne mogu biti ugroženi. Možemo govoriti o usporavanju nekih procesa, svesni ukupnih teškoća u društvu, ali to sigurno neće narušiti odbrambenu sposobnost države ni vitalne funkcije sistema odbrane.Svako ministarstvo bi želelo više novca, ali mi sigurno nećemo nastojati da svojim interesima ugrozimo opšti interes. Zato ćemo u Ministarstvu potražiti dodatne unutrašnje rezerve, a uvereni smo da će rezultati mera koje su preduzete tokom rada prethodnog ministra i očekivanih novih podsticajnih mera ovog sastava Vlade, dati rezultate koji će doneti više novca i u odbrambeni budžet za narednu godinu.
Dokle se stiglo sa kupovinom ruskih aviona? Koliko su osnovane opaske opozicije da je ta nabavka preskupa u vreme krize?
- Nije reč samo o kupovini ruskih borbenih aviona, već se u sklopu celokupnog aranžmana sa našim partnerima razgovara o nabavci savremenih raketnih i radarskih sistema, a u cilju povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije i stvaranja uslova za ispunjavanje obaveza oko zaštite pre svega nacionalnog ali i međunarodnog vazdušnog koridora. Trenutno smo u fazi pregovora o uslovima i načinu realizacije aranžmana, pri čemu prvenstveno mislim na definisanje cene ali i uslova pod kojima bi se ovaj proces realizovao.
Kako komentarišete kritike iz MMF koji se protivio kupovini ruskih aviona?
- Uz sva uvažavanja mišljenja drugih, taj izbor moramo napraviti sami. Jer, tu se radi o dugoročnom poslu sa mnogo mogućih posledica i zato tome obazrivo pristupamo.
Ima li prostora da se povećaju kapaciteti naše vojne industrije?
- Naša odbrambena industrija spada u vitalniji deo privrednih potencijala zemlje. Sva preduzeća rade, imaju zapažene izvozne rezultate i mogućnost povećanja kapaciteta uz strana ulaganja o kojima se već vode zreli pregovori. Uz podsećanje da ćemo u oktobru obeležiti 160 godina vojne industrije u Srbiji, imamo razloge da verujemo u njenu vitalnost i sada, jer je pregrmela najteže godine sankcija i sve je prisutnija na tržištima širom sveta.
Može li da se proširi krug zemalja kojima bismo mogli da izvozimo oružje i municiju?
- Strane investicije su dobrodošle i u ovu oblast. Na tome intenzivno radimo i imamo perspektivne projekte. Primera radi, u proizvodnji municije radimo isključivo za poznatog kupca. Po ovom osnovu trenutno sarađujemo sa oko 60 država sveta. Naša prednost je to što imamo osvojene svetske standarde, na zapadu i na istoku, a prijatelji iz Azije i Afrike, sa kojima smo nekada poslovali, nisu nas zaboravili. Naprotiv, radimo i sada za njih. Cilj nam je da realizacijom perspektivnih projekata, zajedno sa partnerima sa kojima ćemo lakše doći i do kupaca, uposlimo kapacitete naših preduzećai ostvarujemo još bolje izvozne rezultate.
Da li ćemo na putu ka EU morati da postanemo i članica NATO?
- Skupštinska deklaracija o vojnoj neutralnosti iz 2007, važeća je i za Ministarstvo odbrane dok je ta odluka na snazi. S druge strane, potpisali smo protokol o saradnji sa EU i ta saradnja odvojena je od pitanja pristupanja NATO. Srbija se zalaže za politiku mira i daljeg doprinosa regionalnoj, evropskoj i široj bezbednosti, i to su zadaci i poslovi na kojima naše Ministarstvo nastavlja da radi.
R. DRAGOVIĆ
P. VASILjEVIĆ
NEMA SUKOBA SLUŽBI
VODI li se i danas bitka informacijama između vojnih i civilnih službi i koliko je Srbija interesantna stranim obaveštajcima?
- U ovom poslu niko nije neinteresantan. Ali naša civilna služba i vojne službe bezbednosti rade koordinirano i korespodentno i taj rad je institucionalizovan, što daje bolje ukupne efekte.
STRANKA MI NITI POMAŽE NITI ODMAŽE
POSLE više godina na čelu Ministarstva nije visoki stranački funkcioner. Hoće li vam to otežati ili olakšati posao?
- U sistemu odbrane rade profesionalci opredeljeni za ovaj patriotski posao, i to je potvrđeno ostvarenim rezultatima u protekloj godini. Poslovi odbrane su od suštinskog značaja za bezbednost države i njenih građana, tako da značaj zadatka svakog ko je u tom poslu podrazumeva ozbiljnost i posvećenost, bilo da je vojnik ili civil u sistemu odbrane, bilo da je na višem ili nižem mestu u stranačkoj hijerarhiji. Uz punu političku podršku, koja me obavezuje i koja je važna za ovakav posao, ne
vidim razlog zbog kojeg bi mi hijerarhija u stranci nešto otežala ili olakšala.
