15.12.2012.
Obeležavanje godišnjice Kolubarske bitke
Centralna državna manifestacija povodom obeležavanja 98. godišnjice Kolubarske bitke održana je danas u Lazarevcu. Komemoracija je počela odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomen-crkve Svetog Dimitrija. Vence su položili premijer Vlade Srbije Ivica Dačić, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju je predvodio zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Milan Bjelica, predstavnici opštine Lazarevac, ambasada Austrije, Mađarske, Slovačke i Češke u Srbiji, brojnih opština i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Venci su položeni i kod Spomenika srpskom ratniku u centru Lazarevca.
Ispred Spomen-crkve Svetog Dimitrija, u čijoj kosturnici počiva oko četrdeset hiljada stradalih srpskih i austrougarskih vojnika, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić poručio je da je dužnost građana Srbije da neguju sećanje na žrtve, ali i da istraju u izgradnji društva zasnovanog na vrednostima i idealima humanizma i nenasilja. Dačić je rekao da se sećanjem na žrtve predaka slavi život, a ne smrt."Neka i ovaj susret preraste u još jedan apel za mir, razumevanje i toleranciju među narodima, religijama i državama. Na taj način najpravičnije ćemo se odužiti našim zajedničkim precima koji su dali živote za slobodu. Njihova žrtva je bezmerna, kao što je i naša odgovornost da nastavimo u pravilnom smeru velika", rekao je Dačić.
On je podsetio da je Kolubarska bitka ušla u istoriju kao bitka u kojoj je vojska kojoj je predviđan potpuni slom za kratko vreme reorganizovana i prešla u kontraofanzivu u kojoj je neprijatelju nanela odlučujući poraz, a da se taktika generala Živojina Mišića danas izučava na vojnim školama širom sveta.
Kolubarska bitka je najveći okršaj srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu i vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu dugačkom oko 200 kilometara. Bitka je završena uspešnom kontraofanzivom Prve armije srpske vojske pod komandom generala Živojina Mišića.U bitki je iz stroja izbačeno oko 165.000 srpskih vojnika, podoficira i oficira, od čega je oko 22.000 poginulo a oko 91.000 je ranjeno. Austrougarski gubici bili su znatno veći, budući da je iz stroja izbačeno više od 270.000 vojnika, podoficira i oficira.
Zahvaljujući ishodu bitke, Centralne sile su bile primorane da se i 2015. godine bore na tri fronta, Nemačka je bila primorana da znatan deo svojih potencijala uputi na Balkan, a zbog pobede srpske vojske odložen je ulazak Bugarske u rat.
FOTOGALERIJA
