23.04.2012.
Intervju načelnika Generalštaba za Pres
Vojska ponos Srbije... i čvrst bedem protiv terorizma
Može doći do pokušaja prelivanja terorizma, ali imamo snage da to sprečimo, tvrdi načelnik GŠ Ljubiša Diković u velikom intervjuu povodom 23. aprila, novoustanovljenog Dana Vojske
General potpukovik Ljubiša Diković došao je na čelo Vojske Srbije pre četiri meseca. U javnosti se retko pojavljuje. Među oficirima važi za strogog i pravednog, što se uklapa u mišljenje ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji ga je prilikom predlaganja nazvao „britkom i pravednom sabljom".U razgovoru za Press, Diković analizira u kakvom stanju Vojska Srbije dočekuje 23. april, Dan Vojske, koji je ustanovljen kao novi praznik neposredno nakon njegovog dolaska na čelo GŠ.
- Vojska Srbije poseduje zahtevani nivo operativnih sposobnosti. Spremni smo da izvršimo sve misije i zadatke koje pred nas postavi Srbija. Imamo jasne vizije i perspektive daljeg razvoja. Postavljamo visoke ciljeve, uvereni da možemo da ih dostignemo. Izvršavamo veliki broj redovnih zadataka, od kojih izdvajam one koji se odnose na Kopnenu zonu bezbednosti, obuku pojedinaca i jedinica, vežbe na nacionalnom nivou i na međunarodnom planu... Trenutno se intenzivno pripremamo da dostojanstveno obeležimo naš dan!
Na čelu Vojske Srbije ste četiri meseca? Čime ste zadovoljni i na šta ste ponosni, a šta planirate da menjate i unapredite?
- Da, četiri meseca, vreme brzo prolazi. Zatekao sam dobro stanje, a i sam sam kao komandant Kopnene vojske učestvovao u stvaranju takvog stanja. Ponosan sam na sve pripadnike VS koji vredno rade svoj posao i izgaraju u službi. Ponosan sam na njihove porodice, na supruge koje često zamenjuju očeve. Ponosan sam na vojne kolektive, na timove stručnih i poštenih ljudi koji rade na jačanju Vojske Srbije. Ne bi bilo dobro kada bi rukovodioci bili u potpunosti zadovoljni institucijama na čijem su čelu, jer onda ne bi bilo želje za napretkom. Postoji prostor za unapređivanje stanja u Vojsci Srbije i budite sigurni da moji saradnici i ja taj prostor koristimo radi poboljšavanja sistema odbrane.
Prvi ste načelnik GŠ potpuno profesionalizovane vojske. Kako funkcioniše profesionalna vojska, da li je reforma zaista završena?
- Prvi načelnik GŠ profesionalizovane VS bio je general Miletić. Vojska Srbije veoma dobro funkcioniše, ali reforma nije završena. Živimo u vremenu brzih promena, danas se za godinu dana dogodi više promena nego ranije za 10 godina. Uslovi se neprekidno menjaju, a vojska mora da se prilagođava i da prati savremene trendove. Zato je reforma trajan proces, a njen cilj jeste da uvek budemo kadri da odgovorimo novim uslovima. Predstoje nam fina podešavanja sistema i pregrupisavanje težišta u okviru vidova i rodova, sa ciljem razvoja onog što je neophodno.
Broj žena u Vojsci Srbije je znatno povećan. Da li su dame u profesionalnoj vojsci na visini zadatka?
- Od 2009. do danas Vojska Srbije zaposlila je više od 6.500 građana, a 14 odsto primljenih čine žene. Na nivou cele Vojske imamo oko 8,5 odsto žena, dok je u Ministarstvu odbrane njih oko 20 procenata. Bilo je, i još uvek ima skeptika po pitanju mesta žena u vojsci. Ljudi su ponekad skloni da bez provere u praksi, na bazi pretpostavki, grade stav o nekome i nečemu. Žene su same razbile sve predrasude i pokazale da su sposobne da budu profesionalni vojnici i starešine. Ne delim vojnike na žene i muškarce. Za moje saradnike i mene postoji dobar i manje dobar vojnik, a kog je pola nije bitno. Naši su vojnici na visini zadatka, a to u suštini zavisi od vođe, dakle starešine. Kakav starešina - takav vojnik.
Koliko ste zadovoljni načinom obuke u profesionalizovanoj vojsci?
- Obuka je ogroman prostor koji je teško ograničiti. Ona se razvija, menja, ima elastičnost, ali i čvrstinu. Uvek može bolje, drugačije. To je veliki izazov za sve nas u vojsci i naš ključni zadatak. Obukom pripremate ljude za ono što će biti, a ne za nešto što je bilo. S druge strane, ono što je bilo mora da ostane prisutno u formi iskustva - da se loše ne ponavlja, a da se ono što je dobro i dalje primenjuje. Postoji potreba za promenama, posebno u obuci podoficira i oficira, jer onaj ko obučava mora da bude stručan. U vojsci znanje pobeđuje.
A tehnikom i opremom? Nešto od toga staro je čak tri decenije. Šta je neophodno što pre nabaviti?
- Opremom i jesam i nisam zadovoljan. Kao profesionalac - nisam, jer jednostavno želim da moj vojnik bude opremljen kao nemački, ruski ili američki, a znam da naša privreda i ekonomski potencijal nisu nemački, ruski ili američki. Jedini racionalni pristup jeste da se pomire želje i mogućnosti. Nameće se pitanje šta je racionalnije sada, u ovim uslovima - izdvojiti 1,5 milijardi evra za 10-12 aviona ili uložiti taj novac u privredu i zaposliti 50.000 ljudi, pa za nekoliko godina od profita kupovati po 3-4 aviona? Isto tako, potpuno je jasno da odbrana zemlje nema cenu. Nama su prioritet sredstva i sistemi za vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu i dalje opremanje po modelu opremanja vojnika pešadije M21. Ističem da smo mi, uprkos ekonomskoj krizi, učinili bitne pomake u opremanju, pre svega kada je reč o opremanju modernim sistemima veze, bespilotnim letelicama, zaštitnom opremom, puškama kalibra 5,56 mm... Nabavili smo avione za obuku pilota „lasta" i avion „pajper seneka" za aerofotogrametrijsko snimanje. Specijalnu brigadu, našu elitnu jedinicu, opremili smo najsavremenijim naoružanjem i opremom.
Kakva je situacija u KZB? Može li doći do prelivanja albanskog terorizma sa Kosova?
- Situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti je stabilna, sa mogućnostima usložnjavanja. Naše procene su da može doći do pokušaja prelivanja terorizma, ali imamo snage da to sprečimo. Preporučio bih svakom ko pomišlja na tako nešto da se ne igra sa ugrožavanjem bezbednosti Srbije terorizmom ili na bilo koji drugi način. To je prva misija vojske, mi postojimo zbog zaštite bezbednosti Republike Srbije i smisao svega što radimo je upravo očuvanje bezbednosti. Otvoreni smo za saradnju po svim pitanjima, ali spremni i da odgovorimo svojoj jedinstvenoj ulozi.
Kakva je saradnja sa KFOR-om?
- Saradnja sa KFOR-om je profesionalna i sveobuhvatna. U potpunosti je u funkciji jačanja bezbednosti. Na prostoru KiM jedino je KFOR merodavan za takav vid saradnje sa Vojskom Srbije.
Koliko pripadnika Vojske Srbije se nalazi u mirovnim operacijama i gde? Zašto je to važno?
- Trenutno se 67 naših pripadnika nalazi u pet misija UN i jednoj misiji EU. Oni daju doprinos miru u Liberiji, Kongu, Obali Slonovače, Libanu, Somaliji i na Kipru. Time ne samo vojska, nego i čitava Srbija podiže svoj kredibilitet u svetu, razvija saradnju sa drugim zemljama i jača svoje diplomatske pozicije. Učešće u mirovnim misijama je potreba. Može li usamljen čovek, bez ikakve pomoći drugih, da uradi sve za sebe? Ne može! Isto tako ne može se Vojska Srbije zatvoriti u samu sebe i samo iz Srbije posmatrati šta se dešava. Moramo biti na izvoru dešavanja, pratiti razvoj vojne misli i prakse, svetske trendove i savremene tokove u oblasti bezbednosti i odbrane.
Kakva je saradnja Vojske Srbije sa vojskama i državama regiona? Sa kim u Evropi i svetu imamo najbolju saradnju?
- Mnogo polažemo na regionalnu vojnu saradnju. Ilustracije radi, kada sam postao načelnik Generalštaba prvi kolega iz inostranstva sa kojim sam se susreo bio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Hrvatske. Posle toga, u Beogradu je boravio načelnik GŠ Armije Makedonije, a ja sam posetio Sloveniju i razgovarao sa načelnikom Generalštaba njihove vojske. Nije jednostavno odgovoriti na pitanje s kim imamo najbolju saradnju jer sarađujemo sa velikim brojem zemalja, u različitim oblastima. Po svom intenzitetu, izdvaja se saradnja Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja, u okviru programa Državnog partnerstva Srbije i SAD, ali ne mogu da ne pomenem saradnju sa oružanim snagama svih zemlja jugoistočne Evrope, Rusije, Kine, skandinavskih zemalja i drugih...
Šta su prioriteti Vojske Srbije u narednom periodu?
- Naš prioritet u narednom periodu je opremanje savremenim naoružanjem i opremom, razvoj sistema obuke, dalje unapređenje regionalne vojne saradnje i učešće u mirovnim operacijama pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Da li gledate seriju „Vojna akademija"?
- Da, redovno gledam tu seriju. Siguran sam da svaki oficir Vojske Srbije u toj seriji prepoznaje deo svog stasavanja. I ja prepoznajem sebe u jednom od likova, a u kom, govorićemo neki drugi put... U vreme mojih studija nije bilo žena na Vojnoj akademiji, ali bilo je studenata FPN koji su studirali na Vojnoj akademiji.
Osetio sam gorčinu i draž poziva
Prati vas glas da ste vrlo strog i zahtevan starešina, ali i pravedan. Šta kažete na to?
- Komentar o sebi prepuštam drugima. Nisam čovek bez mane. Prošao sam sve dužnosti u vojsci, osetio gorčinu i draž profesije i dobro znam šta može vojnik, a šta starešina. Rad s ljudima je nešto posebno, ljudi su naš biser. Ne smete grešiti prema ljudima, morate ih razumeti, omogućiti im uslove za rad i morate od njih tražiti rezultate. Ne štedim ni sebe ni druge kad je reč o dobrobiti Vojske Srbije i države. Red i disciplina moraju biti naš pratilac, jer samo u uslovima visoke organizovanosti, doslednih zahteva i nesebične brige o ljudima, tehnici, jedinici i vojsci u celini, svaki pripadnik VS može potvrditi sebe u svojoj profesiji. To je srpski vojnik i srpska vojska.
Tužili ste Natašu Kandić zbog iznetih tvrdnji kojim vas je povezala sa ratnim zločinima?
- Što se tiče te tužbe i neistina koje je izneo FHP, sud će reći svoje.
Danijela Isailović
