15.09.2011.

Predsednik Tadić na prvom Beogradskom bezbednosnom forumu

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić otvorio je danas glavnu sesiju prvog Beogradskog bezbednosnog foruma na kome će se raspravljati o najširem spektru aktuelnih bezbednosnih tema od interesa za region zapadnog Balkana.

Tema Beogradskog bezbednosnog foruma, koji se održava od 14. do 16 septembra u Domu vojske, je: "Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko, a šta nas razlikuje?" i okuplja više od 300 domaćih i stranih zvaničnika evropskih država, predstavnika Evropske unije, NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva, parlamentaraca i drugih. U njegovoj organizaciji učestvuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Na početku izlaganja predsednik Tadić je istakao da ne veruje da nas bilo koja od pitanja sa kojima se suočavamo u regionu razdvajaju kada je reč o bezbednosnom planu. On je ocenio da kako bi smo napredovali i ostvarili bezbednosno adekvatan kontakt kada je reč o našem regionu, moramo da počnemo sa kratkim pregledom globalnog pejzaža.

- Svi smo tako međusobno povezani da je postalo praktično nemoguće ispitati bilo koji region izolovan sam za sebe. Međunarodni sistem, sada je u periodu velike transformacije i iskušavamo jedan od najozbiljnijih izazova kada je reč o promenama u mirnodopskom periodu. Njegova priroda, kao i opseg i dalje su teški za shvatanje, zato što se, kao što sada možemo da vidimo, Brazil javlja kao velika sila na mapi, Rusija se opet konstituiše kao velika sila, Kina ima eksponencijalni rast kao globalni igrač, a takođe je došlo do neuspešnog trenda u finansijskom svetu – istakao je predsednik na početku izlaganja.

Prema njegovim rečima, snaga tranzicije i snaga rastakanja su dve pojave i istovremeno se pojavljuju na globalnoj sceni, što se nikada ranije nije dogodilo. Na toj sceni sada se sve više zbijaju redovi i sve je veća gužva koju je teško kontrolisati, a imamo i nedavne događaje sa istočnog Mediterana.

- Geopolitička nesigurnost će se verovatno dalje zaoštravati i imati neizvesne ishode kada je reč o raznim kulturama. Ono čemu smo svedoci u ovom trenutku, jeste drastičan porast karata, igrača i pravila koja se odjednom pojavljuju – ocenio je predsednik, dodajući da, razgovarajući sa mnogim svetskim liderima, ima utisak da su svi veoma zabrinuti i niko nema jasnu predstavu o tome kako će svet izgledati u daljoj budućnosti.

Današnji svet, kako je istakao, verovatno se ne može razumeti na osnovu bezbednosne paradigme iz 20. veka, zato što, izgleda, više ništa nije predvidivo.

- Pod takvim okolnostima, diplomatija postaje sve teža aktivnost, naročito za manje igrače na međunarodnoj sceni. Zemlje poput Srbije moraju zaista da se postaraju da dobro procene međunarodne okolnosti na korektan način. Nažalost, svedoci smo šta može da se desi ukoliko neko napravi pogrešnu procenu. Uzmite, recimo, 1989. godinu, širom zapadnog Balkana značaj tih godina i promena koje su se tada dogodile rezultat su velikih pogrešnih procena. Ta godina, bila je prva i najvažnija propuštena prilika koja je dovela do velike tragedije. Zaista se trudimo da ne ponovimo osnovne greške iz tog perioda – poručio je Tadić dodajući da glavne promene u međunarodnoj politici ne mogu da se ignorišu bez posledica.

Osim toga, kako je naglasio predsednik, moramo da posvećujemo ogromnu energiju u naporima da napravimo pravu srazmeru sredstava ka ciljevima koje smo zacrtali, da izbalansiramo potrebe i želje. Upravo to, dodao je, jeste uloga države i onih koji je vode da bi obezbedili legitimitet za vođenje države i zapravo, to omogućuje demokratsku transformaciju regiona.

- To je perspektiva iz koje bih želeo da vam izložim svoja viđenja i da je zapadni Balkan jedan trend stabilnosti u svetu koji se sve više i sve nepredvidivije menja. Kada je reč o regionalnoj sceni, mislim da je nepristrasno i pošteno reći da mi jesmo jedna priča o uspehu u nastajanju. Sada smo suočeni sa krupnim izazovima i ne želim da ih potcenim, ali samo želim da naglasim da hoćemo u regionu da završimo proces demokratskog pomirenja – podvukao je predsednik Tadić, dodajući da treba odati priznanje novim nivoima saradnje koje smo uspostavili u regionu i da odnosi decenijama nisu bili bolji.

U nastavku izlaganja, on je istakao da region takođe mora da uvaži činjenicu da, dok se razvija njegov uspeh, imaće nove izazove u smislu upravljanja demokratskim očekivanjima kada je reč o našoj dinamici evropskih integracija. Ali, istakao je predsednik Tadić, naša dostignuća su bespovratna i izražavam uverenje da će Srbija i ostatak zapadnog Balkana biti u sastavu Evropske unije.

- Nemojte da sumnjate u to. To je obećanje koje ćemo održati – poručio je predsednik Republike dodajući da svi savremeni bezbednosni izazovi, među kojima i jednostrano otcepljenje Kosova, zahtevaju jedan inkluzivan multilateralni pristup.

Predsednik Tadić je istakao da postoji tamna strana globalizacije koja pokušava da „preokrene“ demokratiju i koja napada slabija društva, a posebno ona sa političkim i verskim ekstremizmom. Organizovani kriminal, dodao je, jedan je od najvećih izazova za Srbiju i čitav region.

- Imamo zajedničku odgovornost, kao lideri Balkana, da tu pošast iskorenimo iz svog društva i Srbija neće štedeti napore u tim nastojanjima. Nastavićemo da gradimo strateške saveze protiv ove pretnje. To je politika nulte tolerancije, što znači da apsolutno niko neće imati pravo da bude van domašaja zakona, a policija i sudstvo će nastaviti sa bespoštednom borbom. Već smo uradili mnogo na ovom planu i nastavićemo tim putem. Svesni smo da sve zemlje zapadnog Balkana smatraju ovu borbu prioritetnom i svi naši susedi treba da se pozabave organizovanim kriminalom snažno, silovito i posvećeno kao što to čini i Srbija – dodao je Tadić.

Govoreći o pretnjama globalnoj bezbednosti predsednik Tadić je govorio o trenutnoj situaciji na severnom delu Kosova i Metohije. On je ukazao na moguće opasnosti od postavljanja carinskih punktova na prelazima Jarinje i Brnjak od strane kosovskih vlasti.

- Kada govorimo o jednostranoj secesiji mi pričamo o tome kako je Kosovo zakomlikovalo međunarodnu situaciju. Ponekad se zaboravljaju osnovne strukture svetske politike. Međunarodni sistem se zasniva na setu pravila koji se odnosi na sve. Osnovni principi uključuju suverenost država, poštovanje teritorijalnog integriteta i nenarušavanje međunarodno priznatih granica. Dešavanja na Kosovu temeljno krše ova osnovna pravila. Ako se to nastavi, međunarodni sistem će pretrpeti ozbiljne štete i postaće nestabilniji, nesigurniji i nepredvidiviji. Daće legitimitet aktu jednostranog otcepljenja dela jedne međunarodno priznate suverene zemlje i njenom nasilnom rasparčavanju. To će narušiti princip mirnog i nenasilnog rešavanja konflikata u Evropi i dopustiće svakoj nezadovoljnoj grupi da reaguje na sličan način. Ako Kosovo ostane nezavisna država mnogi konflikti će ponovo eskalirati – upozorio je Tadić.

Pronalazak alternativnih načina rešavanja kosovskog problema je, prema mišljenju predsednika Tadića, opšti interes međunarodne zajednice. On smatra da je jedini izlaz u dijalogu kojim se može doći do obostrano prihvatljivog rešenja.

- Na taj način Kosovo može da postane pozitivan presedan koji prevazilazi razlike, a ne pojačava ih – presedan koji osnažuje mir i ne ugrožava ljude i ne preti upotrebom sile kad god se ne ostvare jednostrane težnje. Moram da iskažem duboku zabrinutost zbog akcija koje su najavljene za sutrašnji dan. To može ozbiljno da ugrozi mir i stabilnost celog regiona. Ovo rešenje nije međusobno dogovoreno između Prištine i Beograda i mora biti sprečeno – istakao je Tadić i dodao da je sve što je Srbija do sada učinila na međunarodnoj sceni bilo u cilju osnažavanja arhitektura balkanskog dela sveta.

- Nastavićemo da se suočavamo sa novim izazovima tako da čitav region može da prebrodi ovu krizu kako bismo svi dobili šansu za jedan novi početak. To je naša obaveza i poteškoće ne smeju da nas odvrate od tog puta jer se u suprotnom suočavamo sa opasnošću da budemo u ogromnom kašnjenju za ostatkom svet – zaključio je Tadić.

Među učesnicima rasprave su ministri spoljnih poslova Srbije, Češke, Mađarske i Bugarske, a na forumu će govoriti i državna sekretarka u Ministarstvu odbrane dr Tanja Miščević.

Ciljevi Beogradskog bezbednosnog foruma su otvaranje evropske i globalne bezbednosne debate i na Balkanu, diskusija o balkanskim bezbednosnim pitanjima u okvirima evropske i globalne bezbednosti, kao i predstavljanje balkanskih dostignuća i dilema učesnicima evropske i globalne bezbednosne debate.

Tokom trodnevnog foruma, u Beogradu će se, uz učešće preko 70 stranih gostiju, raspravljati o energetskoj bezbednosti, novoj ulozi Turske, NATO-a i Rusije u Evropi, posledicama promena režima na Bliskom Istoku za našu bezbednost, receptima za uspešnu regionalnu bezbednosnu saradnju i iskustvima žena na čelu ministarstava odbrane i međunarodnih organizacija.