01.03.2011.
Intervju sa general-majorom prof. dr Miodragom Jevtićem, rektorom Univerziteta odbrane, za magazin "Odbrana"
NOVA MISIJA VOJNOG ŠKOLSTVA
Moje geslo je da uvek može više i bolje. I u ovoj situaciji mislim da može više i bolje, na temelju moćnog vojnog obrazovnog sistema koji postoji i akademskog i naučnoistraživačkog potencijala koji imamo. Zato sa izazovom prihvatam novu dužnost rektora Univerziteta odbrane, sa ambicijom da postanemo regionalni visokoobrazovni vojni centar, respektabilna institucija koja će privlačiti mlade da dolaze u Vojsku Srbije i budu snažan oslonac naše zemlje u godinama koje dolaze.
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 24. februara donela Odluku o osnivanju Univerziteta odbrane u Beogradu. Do osnivanja mnogo toga je trebalo uraditi i to je kontinuirani proces koji traje već par godina. Trebalo je pripremiti sve što je neophodno da bi Vlada Srbije donela takvu odluku i da Ministarstvo prosvete da dozvolu za rad. Univerzitet odbrane postaje integralni deo sistema visokog obrazovanja naše zemlje, a već je, odlukom konferencije Univerziteta Srbije postao i stalni član te konferencije, sa svim pravima i obavezama koje to članstvo podrazumeva.Sa prvim rektorom Univerziteta odbrane, general-majorom prof. dr Miodragom Jevtićem, razgovaramo o pretpostavkama za uspešan rad i mogućim doprinosima nove naučne ustanove, kako u sistemu odbrane tako i u visokoobrazovnom i naučnoistraživačkom procesu u Srbiji.
■ Gospodine generale, na početku ste jednog odgovornog posla, polaganja temelja za novu naučnu ustanovu. Kakva je vizija Univerziteta odbrane, koji je njegov cilj i zadatak?
– U okviru reformskih procesa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, osnivanje Univerziteta odbrane je veoma važno, a njegov osnovni zadatak je harmonizacija sistema vojnog školstva. Poznato je da je vojno školstvo i naučnoistraživački rad u sistemu odbrane, koji se obavlja u više institucija, prethodnih decenija izuzetno razvijen. Procenjeno je da je u narednom periodu potrebno objediniti, u jedinstvenu organizaciono funkcionalnu celinu, delatnosti visokog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada u sistemu odbrane, a namera je da se, tako objedinjeni, uključe u sistem visokog obrazovanja Republike Srbije. To je ključni cilj i zadatak da sve što imamo u sistemu odbrane koristimo racionalno, da integrišemo resurse i iskoristimo stručni, naučni i akademski potencijal koji je ogroman i koji treba staviti u službu tog sistema i države.
■ Kako je taj proces tekao i koji je redosled učinjenih koraka? Šta je zamišljeno da se uradi, a šta je u međuvremenu i urađeno?
– Bazične konture onoga što je zamišljeno već su postavljene. Integralni delovi Univerziteta odbrane biće Vojnomedicinska akademija, Vojna akademija i Vojnotehnički institut, a to su ustanove koje su akreditovale svoje studijske programe u okviru nekoliko definisanih polja – društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških i medicinskih nauka. U okviru njih je akreditovano i više studijskih programa koji će omogućiti da mi u praksi realizujemo sva tri nivoa školovanja. To obezbeđuje da u narednom periodu na Univerzitetu odbrane ostvarimo ono što do skora nije bilo prepoznatljivo, a to je da akademski i naučnoistraživački rad bude valorizovan i u sistemu odbrane, ali i u sistemu visokog obrazovanja naše zemlje.
To praktično znači da ćemo moći da radimo neke od stvari koje do sada nisu bile moguće, odnosno da pored akademskih studija obavljamo i integrisane akademske studije, master, akademske specijalističke, doktorske studije, što je od strateškog značaja za opstanak visokog školstva u sistemu odbrane. Na taj način rešiće se nekoliko problema, kao što je odliv sredstava, a istovremeno sačuvati svoje specifičnosti, sačuvati kadrove i omogućiti da taj proces ide nesmetanim tokom. Cilj, je takođe, uspostavljanja saradnje sa kolegama na fakultetima u Srbiji, ali i univerzitetima u inostranstvu.
■ Šta težišno pokriva svako od tri naučna polja koje ste pomenuli?
– Polje medicinskih nauka podrazumeva sve ono što smo do sada radili, a kao što je poznato, u toku je školovanje druge generacije kadeta na Visokoj školi medicine. Osnivanjem Univerziteta, ona terminološki menja status i postaje Medicinski fakultet sistema odbrane, sa svim pravima i statusnim rešenjima po završetku studija, kao na svim medicinskim fakultetima u zemlji.
U okviru ostala dva naučna polja – društveno-humanističkih i tehničko-tehnoloških nauka – akreditovano je šest studijskih programa. To su menadžment u odbrani, vojno vazduhoplovstvo, logistika u odbrani, vojnoelektronsko, vojnomašinsko i vojnohemijsko inženjerstvo.
Kadeti se već upisuju na pomenute studije i na Vojnoj akademiji po tim programima uveliko rade. Vojnotehnički institut je, takođe, akreditovao svoje naučnoistraživačke programe.
Objedinjavanje naučnih polja i svih programa u formu integrisanog univerziteta, definisanog racionalnije, efikasnije i dugoročno, svakako će doneti jedan novi kvalitet.
■ Kakvo je iskustvo drugih zemalja koje ste imali u vidu pri formiranju našeg Univerziteta odbrane?
– Koristili smo brojna iskustva, kako naših, tako i stranih univerziteta, sa kojima smo ostvarili kontakte tokom rada na ovom projektu. Informisali smo se u pogledu zadataka, obaveza i problema vezanih za formiranje univerziteta. Pre nekoliko godina uspostavili smo saradnju sa Univerzitetom odbrane Republike Češke, čija iskustva su nam bila od velike pomoći, a taj univerzitet je i van granica Češke primer kako se može integrisati vojno i civilno školstvo i da se tom sinergijom dobije kvalitet više.
Predstoji nam da još neka od iskustava uglednih vojnih univerziteta, a ima ih puno širom sveta, u SAD, Rusiji, Kini, sublimiramo s ciljem da naš univerzitet bude koncipiran i da radi u skladu sa savremenim zahtevima akademske zajednice, kao i standardima koji važe u Evropi i svetu.
Naš cilj je da stvorimo korporativni identitet tog univerziteta koji će postati prepoznatljiv, na koji će se rado dolaziti i na kome će mladići i devojke, koji se ponovo u velikom broju opredeljuju za vojni poziv, školovati i za život. Tim mladim ljudima se na ovaj način nudi vođena karijera, što je danas prava retkost, a njihove diplome će im omogućiti da, kasnije, rade i u nekim drugim ustanovama, a ne samo u vojnom sistemu.
Formiranje Univerziteta odbrane doprineće da akademska zajednica naše zemlje, prihvati visokoobrazovni kadar u sistemu odbrane kao integralni deo univerzitetskog, akademskog procesa države Srbije. Ne želimo paralelne sisteme, već funkcionalnu integraciju akademskog i naučnoistraživačkog procesa u zemlji.
■ Da li će, osim kadeta, i drugi koji žele moći da stiču znanja na Univerzitetu odbrane?
– I u ovom trenutku, na našem Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane školuje se dvoje stranih državljana, a naredne godine, prema najavama, pridružiće im se jedan kolega iz afričke zemlje. Vojnu akademiju sada pohađa osam stranaca, koji su stipendisti svojih vlada.
Cilj nam je da Univerzitet odbrane postane referentna ustanova, popularno je reći brend, u sferi vojnog školstva i najozbiljnije računamo da okupimo jak tim stručnjaka i profilišemo takve studijske programe koji će biti podjednako primamljivi za pripadnike oružanih snaga drugih država, kao i za naše mladiće i devojke.
■ Imamo li za to potrebnu nastavno-naučnu bazu?
– Do sada je veliki problem bio što ni Vojnomedicinska ni Vojna akademija nisu mogli da organizuju doktorske studije. Deo naših kadrova preusmerili smo na civilne univerzitete, sa kojima imamo izuzetnu saradnju, pri čemu smo kao budžetska ustanova određena sredstva trošili neplanski.
Ističem da imamo izuzetan akademski resurs, profesorski potencijal, nastavnike koje smo uspeli da sačuvamo i stvaramo godinama, sposobne da prenesu znanja. U tom smislu, stvaramo kvalitet više, ljude koji će biti nosioci akademske i naučnoistraživačke delatnosti narednih godina, koji će biti uzor mladima.
VMA trenutno ima 128 nastavnika, docenata, vanrednih i redovnih profesora, što nikada u istoriji nije bilo. To je snažan akademski potencijal, koji Srbija, do sada, nije koristila na pravi način. Studenti medicine nisu bili u situaciji da čuje šta mogu da im kažu, kako da ih posavetuju, profesori, doktori iz VMA, koji su tokom proteklih nesrećnih dvadeset godina bili u prilici da rade u uslovima masovnih katastrofa, od kojih je rat najteža manifestacija, koji imaju ogromno iskustvo.
Na ovaj način koristimo naše resurse, a ne bismo ni mogli da akreditujemo Medicinski fakultet Univerziteta odbrane da nismo ispunili i te kriterijume, koji podrazumeva stručni tim, profesore, nastavnike, asistente, naučne radnike, saradnike...
Isto se odnosi na Vojnu akademiju i na naše institute, uprkos velikom odlivu kadrova. Uspeli smo, ponavljam, da sačuvamo respektabilan kadar, koji može da realizuje sve nastavne i akreditovane programe, inače ne bismo ni dobili akreditaciju. Nismo pri tom imali nikakvu privilegiju. Naprotiv, suočili smo se s mnogo problema, da dođemo iz drugog plana i da u toj utakmici iskažemo svoje potencijale, resurse, kvalitete.
Drugi segment je prostorni. Obezbedili smo da sadašnji i budući kadeti imaju sve što je neophodno tokom studija, tako da su po završetku studija osposobljeni da preuzmu obaveze koje ih očekuju u sistemu odbrane i Vojsci Srbije.
Treći segment je tehnološki. Obezbedili smo, dobrom saradnjom u našem nacionalnom prostoru, ali i sa drugim univerzitetima u inostranstvu, jedan povezan krug u kome se ispomažemo da obezbedimo sve neophodno za realizaciju nastavnog procesa. Sarađivali smo i dok nije zaživeo Univerzitet odbrane i saradnju ćemo nastaviti.
■ Šta očekujete u budućem radu Univerziteta?
– Očekujem dosta posla, odgovornu dužnost i značajnu podršku sistema odbrane i Vojske Srbije. Dugo sam oficir, sa dovoljno iskustva da prepoznam stvari koje se mogu unaprediti. One će postati prednosti sistema ukoliko integrišemo sve što imamo u proces koji može da bude kvalitetno bolji, koji neće neracionalno trošiti i kadrove i sredstva, već će objediniti resurse iz naših instituta i učiniti ih moćnom celinom, gde će se praviti planovi i osmišljavati srednjoročne i dugoročne aktivnosti, gde ćemo u naučnoistraživačke procese uključiti i naše civilno-naučne institute, kao što ćemo mi participirati u njima. Očekujem i da obezbedimo sredstva za te programe, što ćemo statusom Univerziteta pre moći nego do sada. Najavljujem i rezultate, uveren sam da ćemo ih postići, jer imamo lidere u mnogim oblastima i istaknute stručnjake koji mogu da budu od velike koristi kada je u pitanju sistem odbrane i nauka u Srbiji, ali i šire.
■ Posle šest godina na mestu prvog čoveka Vojnomedicinske akademije, šta iz obilja dobrih rezultata izdvajate kao najznačajnije?
– Došao sam na mesto načelnika u vremenu kada ova institucija nije bila dovoljno prepoznata u ambijentu u kome živimo. Bili smo tada savezna ustanova državne zajednice Srbije i Crne Gore koja nije imala mesto u zdravstvenom sistemu Srbije. Ponosan sam što sam u ovom periodu oformio tim dobrih saradnika, ništa nisam uradio sam, niti ijedan načelnik to može, već samo dobrim timskim radom.
Uspeli smo da se izborimo da VMA bude potrebna državi Srbiji. Mnogo je lako nešto uništiti, ali je teško stvoriti ovakvu instituciju, od ugleda i rejtinga, ne samo u regionu nego i u svetu. Bilo je mnogo teško. Definisali smo cilj, imali viziju, oslonili se na sopstvene kadrove, napravili planove za jačanje svih segmenata, posebno onih koji su bili jako oslabili, i radili naporno i uporno. Danas, prema proceni stručnjaka iz vojnog establišmenta evropskih zemalja, VMA je treća u rangu vojnomedicinskih ustanova u svetu, po resursima, potencijalima i rezultatima. I to me ispunjava. To je satisfakcija za moj i rad mojih saradnika.
Druga činjenica koju bih izdvojio je što smo uspeli da revitalizujemo oslabljene karike, da opet budu stabilna mesta, da čine VMA institucijom kojoj više niko ništa ne može. Ona je potrebna ovoj naciji za sva vremena.
Ponosan sam što sam, kao neko ko je sebe posvetio ovoj kući, u službi naroda i vojske, proteklih godina u svet poslao više od 60 mladih i doktora srednje generacije, na usavršavanje u najeminentnije svetske i evropske centre, od Hjustona do Tokija. Oni su se vratili i sad su nosioci struke. To je najveća investicija, bogatstvo institucije.
Sledeći segment koji izdvajam je što smo uspeli, posle nekoliko decenija, da neutrališemo animozitet, sujete između civilnog i vojnog zdravstva, da paralelne sisteme udružimo, da zajednički funkcionišu i budu u službi naroda i vojske. Od 1. januara 2008. funkcionalno smo integrisali 40 odsto kapaciteta u zdravstveni sistem Republike Srbije, a od 3. marta 2010. svake srede smo urgentni centar za sve građane Beograda i cele Srbije.
Tim načinom obezbedili smo dodatna sredstva i ušli u tehnološku obnovu VMA, gde smo imali snažnu podršku Ministarstva odbrane i ministra odbrane. Danas raspolažemo najsavremenijim medicinskim uređajima za brzu dijagnostiku, lečenje i smanjivanje listi čekanja. Na VMA su instalirani i već rade najnoviji skeneri 64 i 128 slajsa, magnetna rezonanca tri tesle, hiperbarični centar, digitalni mamografi, ultrazvučni pregledi...
Dalje, dobra saradnja sa medijima, strateško partnerstvo kako smo ga nazvali, omogućilo je da VMA dođe na scenu, da bude prisutna u najširoj javnosti u Srbiji, da svi znaju šta i kako radimo.
Posebno želim da istaknem saradnju sa medicinskim fakultetima u zemlji, do skoro nezamislivoj. Ali smo 17. novembra prošle godine na VMA imali jedan, nazvao bih ga istorijski sastanak, dekana svih medicinskih fakulteta, gde smo napravili strategiju buduće saradnje i zaista sam vrlo ponosan na to.
Usvojili smo veliki broj novih metoda dijagnostika i lečenja, pri čemu ne kasnimo za svetom ni mesec dana u njihovoj primeni. To su najsavremenije metode koje se primenjuju u svetu, kao što je transplantacioni program jetre, bubrega, koštane srži i matičnih ćelija, a tu je i minimalno invazivna, vaskularna hirurgija i endoskopske procedure.
Za sve ove rezultate smo 27. decembra prošle godine dobili najveće priznanje Kliničkog centra Srbije – Sunčani sat. Nema većeg priznanja nego kad vam uslovno rečeno konkurencija kaže da ste najbolji u zemlji. Lično sam izuzetno zadovoljan što dva najveća stuba srpskog zdravstva – VMA i Klinički centar Srbije – idu zajedno.
U VMA smo završili novu formaciju i ona ostaje dobra osnova za dalji razvoj ove institucije.
■ Gospodine generale, posle VMA idete na novu odgovornu dužnost – rektora Univerziteta odbrane, sa novom misijom u naučnoobrazovnom i istraživačkom sistemu Srbije?
– Svoj profesionalni angažman posvetio sam Vojnomedicinskoj akademiji. Ali mislim da mogu da dam još jedan doprinos i zato kao izazov prihvatam novu dužnost. Primopredaju dužnosti načelnika VMA obavićemo u najdubljem interesu ove institucije. I sa nove dužnosti rektora Univerziteta odbrane biću oslonac njenog daljeg razvoja. Jer Univerzitet treba da omogući dalji razvoj nauke, naučnih metoda, da to rade ljudi koji se edukuju širom sveta, da budu lideri u svojoj profesiji, a to je zadatak Univerziteta.
RESPEKTABILNA INSTITUCIJA
Univerzitet odbrane je visokoškolska ustanova sa svojstvom pravnog lica, koja će imati organe poslovođenja, rukovođenja, kao i stručne organe i koja će neposredno biti potčinjena ministru odbrane, za sve svoje zadatke i obaveze. Činjenica da smo se uhvatili u koštac sa vrlo važnom stvari kao što je očuvanje kadra, ulaganje u kadar i integrisanje u obrazovni sistem naše zemlje, pokazuje da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije istrajni na putu ispunjavanja sve tri zadate misije.
To znači da smo spremni da budemo aktivni članovi mirovnih misija i da za to osposobljavamo kadrove, ali da smo spremni da postanemo regionalni visokoobrazovni vojni centar, za šta postoje zavidni potencijali. Ministarstvo odbrane dobija, dakle, jednu respektabilnu instituciju koja će uspeti da u budućnosti doprinese jačanju kredibiliteta, da stimuliše mlade da dolaze u Vojsku Srbije i na taj način budu snažan oslonac naše zemlje u godinama koje dolaze.
AKCENTI:
Ključni cilj i zadatak je da sve što imamo u sistemu odbrane koristimo racionalno, da integrišemo resurse i iskoristimo stručni, naučni i akademski potencijal koji je ogroman i koji treba staviti u službu tog sistema i države.
Integralni delovi Univerziteta odbrane biće Vojnomedicinska akademija, Vojna akademija i Vojnotehnički institut, a to su ustanove koje su akreditovale svoje studijske programe u okviru nekoliko definisanih polja – društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških i medicinskih nauka.
General-major prof. dr Miodrag Jevtić završio je Medicinski fakultet 1981. godine, a specijalizaciju iz opšte hirurgije u VMA 1992. godine. Doktorski rad pod nazivom „Vrednosti novih metoda procene težine ratnih povreda za jedinstvenu ratno hiruršku doktrinu“ odbranio je 1997. godine. Decembra 2008. godine izabran je za redovnog profesora VMA na predmetu Hirurgija.
Dva puta je vanredno unapređivan, a čin general-majora Sanitetske službe Vojske Srbije nosi od 2005. godine. Član je više stručnih udruženja hirurga u zemlji i inostranstvu.
Autor je više od 150 stručnih i naučnih radova koje je publikovao u zemlji i inostranstvu i autor je i koautor dvanaest objavljenih knjiga u VMA i na medicinskim fakultetima u Beogradu i Banjaluci.
Predstoji nam da još neka od iskustava uglednih vojnih univerziteta, a ima ih puno širom sveta, u SAD, Rusiji, Kini, sublimiramo sa ciljem da naš univerzitet bude koncipiran i da radi u skladu sa savremenim zahtevima akademske zajednice, kao i standardima koji važe u Evropi i svetu.
