15.12.2021.
Naučni skup „Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije“
Institut za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane organizovao je danas u Domu Garde na Topčideru, naučni skup pod nazivom „Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije“. Noseća ideja održavanja skupa bila je razmatranje bezbednosnih izazova i moguće perspektive kosovsko–metohijskog problema kao ključnog pitanja nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Današnjoj aktivnosti prisustvovali su v.d. pomoćnika ministra odbrane za politiku odbrane Predrag Bandić, rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik doc. dr Goran Radovanović, načelnik Vojne akademije pukovnik prof. dr Srđan Blagojević, načelnik Škole nacionalne odbrane pukovnik Mićo Suvajac, predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Univerziteta odbrane, naučnih instituta, univerziteta kao i drugi članovi akademske zajednice iz zemlje i inostranstva.
Otvarajući skup, rektor Univerziteta odbrane istakao je da rešenje „kosovskog pitanja“ predstavlja najznačajniju komponentu održavanja i učvršćivanja državno-teritorijalnog integriteta Srbije i stabilnosti u okruženju.
– „Kosovsko pitanje“ zaokuplja posebnu pažnju srpske države još od Berlinskog kongresa i stvaranja Prizrenske lige, da bi u doba druge Jugoslavije zadobilo vitalan značaj za opstanak Republike Srbije. Kao kulturno i duhovno uporište srpskog naroda i države, Kosovo i Metohija predstavlja bezbednosni problem najvišeg stepena s kojim se Republika Srbija trenutno suočava. Naglašena agresivnost koja prati delovanje privremenih prištinskih institucija, posebno ugrožavanje egzistencije srpskog življa u ovom prostoru i njegovog kulturnog i duhovnog nasleđa, čine pretnje nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije najvišeg stepena – rekao je general Radovanović.
Nakon rektora Univerziteta odbrane skupu se obratila direktorka Instituta za strategijska istraživanja, vanr. prof. dr Jovanka Šaranović, ukazujući da se pitanje kosovsko-metohijskog problema neprestano nalazi u fokusu istraživačke pažnje Instituta, što se od ovakve institucije i očekuje.
– Aktuelni aspekti krize na KiM iz 1998, Geneza sukoba na KiM iz 2004, Analiza krize i predlog strategije Republike Srbije za rešavanje statusa KiM iz 2004. godine, čine projekte koji su do sada realizovani unutar Instituta po pitanju razmatranja kosovsko-metohijske krize. Pored njih, Institut je pažnju ovom problemu posvetio organizovanjem ili učestvovanjem u različitim naučnim skupovima – istakla je Šaranović.
Iznoseći zaključke, prof. Šaranović je istakla da su današanja izlaganja sasvim sigurno dala jedan novi pogled na kosovsko-metohijsku problematiku i da različite ideje, iznesene tokom skupa, nesumnjivo predstavljaju doprinos strateškom promišljanju mogućih modaliteta rešavanja ove problematike.
Aktuelnost teme, odziv brojnih izlagača i gostiju kao i sadržaj pristiglih radova predstavljali su osnovu za plodotvornu debatu vođenu kroz tri panela: &39;&39;Perspektive kosovsko-metohijske bezbednosti: geopolitički aspekti&39;&39;; zatim &39;&39;Identitetska trvenja: uzroci, uporedne analize i moguća rešenja&39;&39; i, poslednji, &39;&39;Strategija i meka moć u kosovsko-metohijskoj bezbednosnoj paradigmi&39;&39;.
FOTOGALERIJA
VIDEOGALERIJA15.12.2021
mp4 (54,69 MB)Okrugli sto
