14.11.2009.
Intervju sa Svetkom Kovačem, direktorom Vojnobezbednosne agencije za list “Blic”
Inspektor će znati koga sve VBA prisluškuje
Reforme vojnih službi traju od 2002. do 2010. godine. Do sada je zaokružen normativno pravni okvir sa modernim rešenjima koja omogućavaju efikasan i operativan rad Agencije. Agencija je organizovana tako da efikasno štiti sistem odbrane. U 2010. godini planiramo da preispitamo i dogradimo reformska rešenja, čime bismo završili planski proces reforme, kaže u razgovoru za „Blic“ Svetko Kovač, direktor Vojnobezbednosne agencije. U kadrovskoj oblasti, kao najosetljivijem segmentu reformi, izvršene su suštinske promene, navodi direktor VBA.
- Od početka reformi promenjeno je oko 70 odsto kadra Agencije. Skoro 20 odsto Agencije čine civilna lica, a očekuje se i njihov porast u narednom periodu. Oko 45 odsto pripadnika VBA je završilo postdiplomsko usavršavanje. U proteklom periodu, od 2001. do 2006. godine, po raznim osnovama iz VBA je otpušteno oko 360 lica, od toga najviše oficira - 260, kao višak i po raznim drugim osnovama. Zapošljavanje kadra vrši se na osnovu prijave kandidata, a ima ih sa mnogih fakulteta, pravnog, ekonomskog… - kaže Kovač.
Kako će se nedavno usvojen Zakon o VBA i VOA odraziti na rad ove dve službe?
- Novi zakon nam je dao ovlašćenja kojima Agencija može da odgovori savremenim rizicima i pretnjama, ali su istovremeno pojačani mehanizmi kontrole i nadzora izvršne vlasti, uz već postojeću kontrolu. U operativnom smislu, posebni postupci i mere su nezaobilazno sredstvo načina suzbijanja i otklanjanja pretnji nacionalnoj bezbednosti. Mi prikupljamo podatke da bismo došli do informacije o mogućem ugrožavanju, a ne da bismo za potrebe sudskog postupka i da bi neko na osnovu tih podataka bio optužen.
Koliko u ovom momentu osoba prisluškujete?
- Nemam sada kod sebe taj spisak.
Broj od 35 prisluškivanih, koliko ste naveli prošle godine, deluje nestvarno malo?
- Mi tvrdimo da je tako. Posebne mere se primenjuju ako se ne može doći do podatka primenom drugih postupaka, a postoji čitava lepeza postupaka kojima se može doći do rezultata. I skupštinskom Odboru za bezbednost je poznata struktura koju prisluškujemo.
Postoji mogućnost da Odbor proveri da li je to tačno?
- Postoji.
Jesu li pokušali da provere te podatke?
- Morate pitati njih. Uostalom, reč je o podacima povezanim sa potrebom da se preduprede pretnje usmerene na MO i VS. Na osnovu tako prikupljenih podataka, VBA analizira i procenjuje ugroženost sistema odbrane i preduzima određene mere i aktivnosti, a informacije i procene dostavlja nadležnim organima.
Kada očekujete imenovanje generalnog inspektora? Ko će to biti?
- VBA neće imati uticaj na imenovanje generalnog inspektora, a verujem da će on biti imenovan u prvom delu iduće godine.
Da li će on tačno znati koga prisluškujete?
- Tako je. Može da zna ne samo ko je prisluškivana osoba nego i da li je to u skladu sa zakonom i na određeni rok.
Strahujete li da bi generalni inspektor mogao da otkrije tajne koje baš i ne biste želeli da podelite sa javnošću?
- U suštini, generalnog inspektora ne interesuju tajni podaci.
Hoće li on imati uvid u tajne podatke?
- Ne. Njega interesuju zakonitost i procedure primene mera, a ne ulazi u rezultate rada službe. Mi dostavljamo izveštaje, informacije i procene ministru odbrane a ne inspektoru. Generalni inspektor svojim mehanizmima proverava da li smo došli do tih podataka na zakonit način i o tome izveštava ministra i Odbor za bezbednost. Njegova uloga je kontrola zakonitosti rada Agencije. Ministar odbrane rukovodi, koordinira i kontroliše rad vojnih službi bezbednosti, a generalni inspektor nadzire i kontroliše njihov rad u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
Stručna javnost je najveće zamerke imala oko stavke da generalni inspektor mora da bude osoba sa devet godina iskustva iz struke, i to je protumačeno da će vas zapravo kontrolisati neko iz vaših redova?
- Zakon je definisao uslove za imenovanje generalnog inspektora. On ne mora da bude operativac u nekoj od agencija, već da jednostavno poznaje bezbednosnu obaveštajnu problematiku. To može biti osoba koja nijedan dan nije radila u službama bezbednosti.
Kako ide potraga za haškim optuženicima?
- Izvršavanje zadataka u okviru saradnje sa Haškim tribunalom je jedan od prioriteta VBA i na osnovu rezultata koje dobijamo tim radom mogu da kažem da nemamo nijednu indiciju da se bilo ko od haških optuženika nalazi u objektu koji je u nadležnosti MO. Takođe, nema indicije da bilo ko od pripadnika VS i MO učestvuje u skrivanju nekog od haških optuženika.
Možete li to garantovati i za penzionisane pripadnike?
- Za penzionisane pripadnike nemamo konkretne podatke, oni nisu samo u našoj nadležnosti, iako ne možemo da kažemo da se ne angažujemo na tim zadacima, ali ne možemo dati tvrdnje kao što dajemo za aktivne pripadnike MO. Ne možemo tvrditi da je to isključeno. Poslednji boravak Ratka Mladića u vojnim objektima bio je 1. juna 2002. godine. Taj boravak je razjašnjen.
Imate li bilo kakvu pretpostavku gde se Mladić krije i da li je živ uopšte?
- Ne znam gde je. Znam gde nije. Nije u vojnim objektima i ne štite ga pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane, a sve ostalo su razne procene.
Kako objašnjavate da je Mladić tako dugo neuhvatljiv u tako maloj zemlji poput Srbije?
- Ima u svetu još primera da se pojedina lica dugo kriju čak mnogo više no što se krije Mladić. Ne kažem da je to normalno, ali nije izuzetan slučaj u odnosu na neke druge begunce u nekim drugim zemljama.
Ukazivanje na terorističke pretnje
U strategiji odbrane terorizam je naveden kao potencijalna opasnost i rizik po bezbednost Srbije? Da li to znači da je bilo pokušaja terorističkih napada na teritoriji Srbije?
- Sve mere prevencije koje se izvode su mere sprečavanja takvih akcija. I sve mere koje se realizuju kao zajedničke akcije na prostoru juga Srbije su praktično usmerene kao cilj sprečavanja takvih akata. U julu je bio teroristički napad na bazu Žandarmerije, potom na zgradu gde stanuju pripadnici MUP i VS. To su oblici terorističkih akata. Takvih terorističkih namera nije bilo prema vojsci i MO, ali prikupljamo podatke da vidimo da li se to može dogoditi. Suština naših mera je da ukažemo na pretnju i da predložimo sistem mera da je sprečimo.
Pogibija gardista nema veze sa Mladićem
Da li se Mladić ikada krio u kasarni na Topčideru, kao što to tvrdi Del Ponteova, i to u vreme pred ubistvo dvojice gardista?
- Pogibija gardista u Topčideru je velika tragedija i za Vojsku i za njihove porodice, međutim VBA nije učestvovala u rešavanju tog ubistva jer nije to akt terorizma. Naša nadležnost, međutim, je bila da utvrdimo da li je to imalo veze sa skrivanjem haških optuženika. Nismo došli niti do jedne indicije da je Mladić bilo kada boravio u tom objektu ili ma ko od haških begunaca. Ni na koji način nismo mogli da povežemo pogibiju dvojice vojnika sa skrivanjem bilo kog haškog optuženika.
Autor: Tanja Nikolić-Đaković
