19.04.2018.
Reč sloboda određuje srpski narod, našu prošlost i našu budućnost
Povodom Dana Vojske Srbije u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, danas je otvorena izložba „Srpsko turski ratovi 1876-1878. i sticanje nezavisnosti Kneževine Srbije“.
Otvarajući izložbu, ministar odbrane Aleksandar Vulin, u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, istakao je da je srpski narod drevan narod, sa dugom istorijom, sa dugom tradicijom, koji daleko i dugo pamti.
- Možda su baš zato što je istorija našeg naroda tako drevna i tako prepuna događaja koji naš narod čine ponosnim, a ponekad i tužnim, možda baš zato su ratovi za oslobođenje Srbije, srpsko-turski ratovi, ratovi bez kojih ne bi bilo Berlinskog kongresa, ratovi bez kojih ne bi bilo ni samostalne srpske države, 140 godina nakon njihovog vojevanja, sasvim nepravedno skoro zaboravljeni. O njima znamo malo. Ne sećamo se komandanta, ne sećamo se imena ratova, ne sećamo se gde su se vodili, koliko je srpskih glava palo u njima, ne sećamo se ko nam je tada bio prijatelj, jedva znamo ko nam je bio i neprijatelj, ne sećamo se skoro ničega. Prošlo je samo 140 godina u istoriji našeg drevnog i strpljivog naroda, a mi smo dozvolili sebi da o srpsko-turskim ratovima s kraja 19. veka ne znamo skoro ništa. Zapravo znamo, ali u vremenu koje je okrenuto samo sebi, okrenuto samo vremenu koje traje, u vremenu u kojem su prave vrednosti često zaboravljene, dopustili smo sebi da ne učimo svoju decu kako je Srbija postala nezavisna, kako je izvojevala svoju slobodu – naglasio je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, dopustili smo sebi da ne učimo svoju decu ko su nam bili prijatelji, a ko neprijatelji, dopustili smo sebi da ne znamo ništa o onim dragim, dalekim precima koji su, ne žaleći svoje živote, padali negde na Javoru, ostavljali svoju mladost, ubeđeni da sve ima smisla samo ako Srbija jednog dana ponovo bude slobodna.
- I ta reč sloboda zapravo određuje srpski narod, određuje naše sećanje, našu prošlost, ali i našu budućnost. Napustimo li san o slobodi, zaboravimo li njegovu vrednost, prestanemo li da budemo spremni da platimo svaku cenu da bismo bili slobodni, onda ne možemo da se nadamo budućnosti u kojoj vredi živeti i u kojoj vredi trajati. Prošlo je 140 godina, a mi smo zaboravili i dopustili sebi da ne učimo svoju decu kada i kako su Pirotski, Hiški, Toplički, Vranjski okrug postali deo Srbije, kada smo dobili i izborili svoje pravo, jer sloboda se zapravo nikada ne dobija, sloboda se uvek izbori, kada smo izborili svoje pravo da se zovemo Srbija, da živimo po svojoj volji, da sami odlučujemo o sebi. Narod koji zaboravi svoju prošlost ne može se nadati da će imati budućnost. Generacija koja ne pamti svoje pretke, njihove uspone i njihove padove, ne može se nadati da će jednog dana neko pamtiti njene – poručio je ministar Vulin.
On je dodao da je upravo zbog toga ova izložba važna i da zato Vojni muzej ima svoju svrhu čak i u ovom vremenu brzih informacija, društvenih mreža, ekrana osetljivih na dodir, ova izložba ima smisla, ima svoju svrhu.
- Treba da dovedemo svoju decu, da im pokažemo kako su se ti, dragi davni, skoro zaboravljeni preci borili za njihovo pravo da ovde govore svojim jezikom, da svoju zemlju zovu po svom imenu i da sami odlučuju kako će u njoj živeti. Narod željan slobode, narod je koji ne možete pobediti. Narod koji je te 1876. godine izašao sa neobučenom, jedva organizovanom, čak od stranaca vođenom i komandovanom vojskom, izašao pred drevnog i vekovnog neprijatelja, siguran u samo jedno – da ma koliko tada bio nevešt u vojevanju i ratovanju, da je vešt i siguran da će slobodu upornošću i hrabrošću izboriti. I tako je i bilo. Svaka sledeća borba i svaki sledeći rat, svaki sukob u kome smo uvedeni, o kome su drugi odlučivali, pokazao je bolju, organizovaniju, sigurniju, opremljeniju vojsku, vojsku koja je znala kuda ide, zašto se bori i kako se bori – istakao je ministar Vulin, dodajući da je u svakom sukobu koji je usledio, naš narod pokazao da je u stanju da se izbori za jedinu vrednost koju nisu mogli da podele ni sa kim drugim – za slobodu.
Podsećajući na istoriju srpsko-turskih ratova načelnik Vojnog muzeja potpukovnik Gradimir Matić istakao je da izložba ima za cilj da posetiocima približi te važne događaje novije srpske istorije u okviru šest kompozicija koje svedoče o početku rešavanja velike istočne krize i ustanku srpskog naroda.
- Više od sto reprodukcija fotografija i litografija sa motivima ratnih poprišta, portreti komandanata srpske vojske, ministara i diplomata Kneževine Srbije, kao i saveznika i turskih vojskovođa svedoče o prohujalim vremenima i burnim istorijskim prilikama. Fotografije su snimali ratni dopisnici, fotografi i slikari amateri, koji su mahom stizali sa dobrovoljcima i slali vesti sa srpsko-turskog ratišta – naglasio je potpukovnik Matić.
Prema njegovim rečima, prikazani su i retki primerci uniformi, oružja, vojne opreme, odlikovanja i povelja zaraćenih država i saveznika iz vremena kada se oružjem još uvek moglo viteški ratovati, a izloženo je i nekoliko retkih sačuvanih zastava iz tog perioda.
Posetioci će biti u prilici da vide dragocena svedočanstva iz ovog važnog perioda srpske istorije, kada je Kneževina Srbija, posle dva rata izvojevala slobodu na Berlinskom kongresu 1878. godine i stekla međunarodno priznanje nakon bezmalo pet vekova ropstva. Autor izložbe je muzejski savetnik Vojnog muzeja Anđelija Radović, a postavka će za sve posetioce u galeriji Vojnog muzeja biti otvorena do 31. maja.
FOTOGALERIJA
VIDEOGALERIJA
mp4 