27.02.2018.
Vek sećanja na herojstvo Gvozdenog puka
- Ovo je godina u kojoj se svet na organizovan, ozbiljan i glasan način oprašta od uspomena na Prvi svetski rat. Prethodne četiri godine Srbija je još jednom preživela svoju istoriju, svoju golgotu, pobedu i vaskrsenje, a za to vreme veliki i moćni su pokušali još jednom da promene istoriju - rekao je večeras u Ruskom domu, na svečanoj akademiji povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pod nazivom "Gvozdenom puku u čast", ministar odbrane Aleksandar Vulin.
- Pokušali su da istorijske činjenice prikažu drugačije, da svojom veličinom i brojnošću, silom kao jedinim opravdanjem, ponovo prepišu i napišu istoriju Prvog svetskog rata, okrive žrtve, a silnike prikažu kao nevine. Kao u Prvom svetskom ratu, pre tačno 100 godina, sila nije pobedila - rekao je ministar odbrane i dodao da su snaga i ponos naših predaka, oživljeni u svakom od nas, u deci koja tek koračaju, pokazali da ovaj narod ne može nestati sa istorijske pozornice, pred silom i lažima.
- Ove četiri godine činjeni su očajnički i veliki napori da se mala i slaba, naša Srbija i njen narod, prikažu kao razlog za početak Prvog svetskog rata, kao suštinski uzrok stradanja desetina miliona ljudi. Nemojte zaboraviti, koliko god puta vam govore da zaboravite, oni koji vam to kažu potrude se da zapamte. Nikada veliki i moćni nisu govorili o svojoj istoriji kao uzroku zla, ali su uvek tražili od nas malobrojnih i siromašnih da svoju istoriju zaboravimo i da prihvatimo tuđu, da nam je oni napišu i kako je napišu, tako da je živimo - rekao je ministar odbrane i dodao da smo nekada i mi sami, na svoju sramotu i sramotu naših potomaka i predaka, zaboravljali i dopuštali da istina bude zaboravljena.
- Malo je 100 godina da bi žrtva postala dželat, malo da se pomeša i zaboravi ko je šta radio i ko je gde bio i u prvom i u svim potonjim ratovima. Malo da bi se zaboravio Gvozdeni puk, herojstvo njegovih ratnika i junaštvo naroda koje ga je dalo jer, ne zaboravite, kad god govorimo o srpskoj vojsci govorimo o srpskom narodu i kad izgovorite ime bilo koje srpske jedinice vi izgovarate ime čitavog naroda, jer srpska vojska je oduvek bila vojska jednog naroda, koja postoji zbog naroda i nikada otuđena od njega - rekao je ministar Vulin i dodao da je između srpske vojske i srpskog naroda uvek stajao znak jednakosti.
- Nikada niste mogli da ih raspoznate ni razdvojite, ni u marševima kroz albanske gudure, ni u prvim linijama, ni posle kada su mirna vremena vraćala pretekle i preživele za plugove i u škole, i za vreme i posle ratova i sukoba, povlačenja, poraza i pobeda, vi niste mogli da razlikujete srpsku vojsku od srpskog naroda. Tako je i danas i zato je važno da kada se čovečanstvo oprašta od Prvog svetskog rata, mi govorimo, kao potomci jednog od retkih naroda koji sebi ni u tom ni u potonjim ratovima nema šta da zameri. Ako mu već zameraju žeđ i borbu za slobodom, malo je sto godina da se zaboravi gde je ko bio i ko se kako upisao u istoriju, jer ne mogu biti isti oni koji su u mačvanskim crkvama stezali svoju prestravljenu dečicu i oni koji su prepune crkve naroda palili, i ne mogu biti isti oni koji su na Mačkovom kamenu branili pravo sebe i svog sela, koje je bilo tu, tek malo iza njih i pravo na opstanak i ostanak, i onih koji su sebe nazivali vražijim satnijama. Malo je sto godina da bi se zaboravilo da su prvi koncentracioni logori u Prvom svetskom ratu, a neki kažu i u istoriji, bili napravljeni za srpske taoce razvejane u ondašnjoj austrougarskoj. Malo da bi se zaboravilo kada su počela prva vešanja po Hercegovini, kako je ološ palio srpsku imovinu u Sarajevu i da bi se zaboravilo da je svaki treći pripadnik srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, stariji od 16 godina, bio mrtav a da je srpski narod jedini narod u istoriji civilizacije koji je, da bi sačuvao svoje pravo na slobodu, žrtvovao i ono najbolje što je imao pa poslao 1.300 kaplara, svoju budućnost u prve linije. Malo je i da bi se zaboravilo da je Toplički ustanak podignut ne zato što je željen, već zato da ne bi sinovi bili mobilisani i odvedeni u Bugarske rovove na Kajmakčalanu da ih tuče srpska artiljerija i da ih tuku srpski bajoneti njihovih očeva - rekao je ministar odbrane i podsetio da je Toplički ustanak izbio kao vrisak sinova da, ako već moraju da ginu, neka to bude od tuđinske ruke a ne od ruke brata ili oca, tamo daleko iza Kajmakčalana.
- Malo je sto godina da bi se zaboravilo da je ovaj narod bio baš ovde gde danas vi i ja stojimo i sanjamo i radujemo se sutrašnjici i da je pre sto godina bio isto tako ovde, onemogućen da bira gde se rodio ali sa izborom da živi u slobodi baš tamo gde se rodio. To je narod pobednika koji i danas kao i pre sto godina rađa svoje sinove i daje im imena Slobodan, Miroljub, a tek što mora Ratko. To je narod koji slobodom definiše razlog svog postojanja i zato je ovo veče naš način da se bar malo, nedostojni kakvi jesmo, odužimo velikim precima ali i da, govoreći svojoj deci, pokazujući im slike i pričajući priče o velikim i slavnim precima, pokažemo kakvi bi želeli da jesmo i zaslužujemo da budemo dostojni njihove uspomene. I da večeras pokažemo našim velikim precima da ih ima u nama a da će oni koji tek dolaze, biti još više dostojni njihove uspomene - rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin i završio svoj govor rečima - neka je večna slava junacima Gvozdenog puka, topličkim ustanicima i svakom onom ko je pre tačno sto godina imao hrabrosti da bude i ostane tu za svoju zemlju i svoj narod, preko svake nade, pobeđujući kada u pobedu više niko osim Srba nije verovao, ali to je bilo dovoljno.
Suorganizatori večerašnjeg događaja, s Ruskim domom, bili su Udruženje Topličana u Beogradu i Udruženje potomaka dobrovoljaca oslobodilačkih ratova 1912 - 1918. godine.
Svečanoj večeri, na kojoj su govorili i Dragan Vladisavljević, predsednik Udruženja Topličana u Beogradu i predstavnik Ruskog doma, prisustvovali su i predstavnici Vlade Republike Srbije, diplomatskog kora i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
FOTOGALERIJA
VIDEOGALERIJA
mp4 