01.10.2015.

Dašak srpskog juga na jugu Libana

Sa niškog aerodoroma „Konstantin Veliki“ krajem maja ispratili smo ih put Libana. Uz plave beretke, sa sobom su tada poneli i pregršt entuzijazma, po koju brigu, a najviše odlučnosti. Trobojka koja se u vijorila u rukama komandira majora Gorana Dejanović za kojim su se zatvorila vrata aviona bila je znak da je od tog trena, tokom narednih šest meseci, nova adresa za 128 starešina i vojnika pešadijske čete Četvrte brigade Kopnene vojske baza ~UNP 9-66~ u sektoru „Istok“ multinacionalne operacije~ „UNIFIL“.~

Sreli smo ih opet nekoliko meseci kasnije, ali ovog puta na jednom drugom jugu, jugu Libana, gde duž linije razgraničenja brinu o mirnom snu meštana tog kraja.

U maniru pravog domaćina, major Dejanović, sada već iskusan mirovnjak, predstavlja nam bazu, objašnjavajući da su zadaci koje izvršava četa u skladu sa Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a osnovni je nadgledanje prekida neprijateljstva između Libanskih oružanih snaga ~LAF,~ s jedne stra

ne plave linije, i izraelskih snaga s druge.

- Nadgledanje prekida neprijateljstava vršimo svakodnevnim patroliranjem duž plave linije, kao i realizacijom zajedničkih aktivnosti sa pripadnicima ~LAF-a.~ Aktivni smo, takođe, u pružanju pomoći civilnom stanovništvu, a tu se posebno ističe i medicinski tim, koga čine doktor i medicinski tehničar, koji skoro svakodnevno realizuju medicinske asistencije u skoro svim naseljenim mestima u zoni odgovornosti bez obzira na versku pripadnost – objašnjava major Dejanović.

Prema njegovim rečima, do sada je uspešno obavljeno 57 medicinskih asistencija i pregledano više od hiljadu meštana.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji u zoni odgovornosti bataljona, major Dejanović ocenjuje da je ono relativno stabilno.

- Od našeg dolaska u maju do danas nije bilo nekih dešavanja koje bitno utiču na pogoršanje bezbednosne situacije, međutim, imajući u vidu okruženje u kome se nalazimo, kao i istorijat ratnih dešavanja na ovim prostorima, svakom zadatku prilazimo krajnje obazrivo i profesionalno u skladu sa pravilima UN – naglašava major Dejanović.

Život na bazi ~UNP 9-66~ protiče dinamično, dok se jedan deo ljudstva priprema za patrolu, drugi koji su svoje dnevne zadatke obavili, slobodno vreme provode na sportskim aktivnostima ili u TV sali na kojoj se emituju i srpski kanali. Kako kažu, najviše im nedostaju porodica i domaća hrana, a na zavičaj ih podsećaju i putokazi, upereni u pravcu onog drugog juga, koji svi nose u srcu.