22.04.2014.

Predstavljena monografija „Mlada Bosna“

U Domu Vojske Srbije predstavljena je monografija profesora dr Radoslava Gaćinovića „Mlada Bosna“. Promociji knjige prisustvovali su zamenik načelnika Generalštaba general-potpukovnik Jovica Draganić sa saradnicima, predstavnici Ministarstva odbrane i Generalštaba VS, MUP, Pravoslavne crkve, beogradskih fakulteta, mnogobrojni istoričari i zaljubljenici u istoriju i pisanu reč. Sve njih je, u ime Medija centra „Odbrana“, pozdravio direktor potpukovnik Slavoljub Marković koji je na početku naglasio da monografija nastoji da interdisciplinarno osvetli dubinske dimenzije događaja s početka 20. veka koji su, uz velike žrtve, promenili tok istorije.

- Na osnovu prezentovanih činjenica može se jasno utvrditi da je organizacija „Mlada Bosna“ bila omladinski oslobodilački pokret koji su činili pripadnici svih naroda u Bosni i Hercegovini i da je taj pokret nastao isključivo u BiH, kao odgovor na decenijsko brutalno nasilje koje je sprovodila Austrougarska monarhija“ rekao je potpukovnik Slavoljub Marković i obećao niz novih izdanja i aktivnosti Medija centra u obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata.

O knjizi su zatim govorili prof. dr Ljubodrag Dimić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, slavni reditelj i član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Emir Kusturica, jedan od recenzenata knjige prof. dr Darko Tanasković, član Evropske akademije nauka i umetnosti, svojevremeno ambasador SRJ u Turskoj i Azerbejdžanu i izvanredni i opunomoćeni ambasador pri Svetoj Stolici i autor monografije dr Radoslav Gaćinović.

Predstavljajući pripadnike „Mlade Bosne“ kao naraštaj koji je pred sobom imao viziju slobode i zadatak da proces nacionalnog osvešćivanja porobljenih naroda u Austrougarskoj privede kraju, dr Ljubodrag Dimić je istakao da njihovu spremnost da u zalog za ostvarenje nesumnjivih ideala stavi i svoje živote.

- O toj generaciji, koja sanja slobodu i planira podvige poput Žerajićevog, u monografiji „Mlada Bosna“ govori se dokumentovano i opsežno. Bili su spremni na ličnu žrtvu i zaslužili su naše sećanje, manifestovano i kroz monografiju. Njen kompozicioni reljef, pored uvodnih razmatranja, čine 10 priloga i 16 poglavlja u kojima je materija izložena u 13 celina. Predstavljeno je vreme pre Sarajevskog atentata, predstavljeni su događaji i zbivanja koji su ga izazvali, predočeni su razlozi zbog kojih se omladina morala pobuniti i zbog kojih je, krajem 19. i početkom 20. veka nastajala i nastala reviolucionarna i oslobodilačka nacionalna organizacija Mlada Bosna. Na kraju data je i analiza događaja koji su usledili posle Saravjevskog atentata, rekao je između ostalog dr Ljubodrag Dimić.

Govoreći o srpskom nacionalnom pitanju i stvaranju Mlade Bosne, Emir Kusturica je naglasio da kmetski položaj porobljenih naroda u Auastrougarskoj i nije mogao proizvesti ništa drugo do pobunu mladih naraštaja protiv ropstva.

- Kad pomenete srpsko nacionalno pitanje, u trenutku kad to nerešeno pitanje stavite na sto, vi postajete nacionalista. Takav odnos velikog sveta prema našem narodu karakterističan za vreme o kome govori monografija profesora Gaćinovića, nije prestao ni danas. Zato mi pravilno razumemo pripadnike Mlade Bosne, razumemo ih kao borce za slobodu, za jugoslovensku ideju, za oslobađanje ispod austrougarskog jarma. To stanje svesti, tada prisutno kod mladih ljudi osuđenih na život u jedinoj preostaloj koloniji u Evropi na početku 20. veka mi dobro poznajemo. I znamo da se od tog ropstva nije moglo osloboditi drugačije do ubistvom tiranina. Današnja revizija istorijskih okolnosti, zbivanja i svega onog što se događalo pre, tokom i posle Sarajevskog atentata jasno pokazuje lošu nameru revizionista koji ne prezaju ni od iskrivljivanja istine, podvukao je Emir Kusturica.

O najnovijim revizioniostičkim poduhvatima neobjektivnih istoričara i teoretičara novog svetskog poretka govorio je i jedan

od recenzenata monografije „Mlada Bosna“ dr Darko Tanasković koji je naglasio da se pokušaji prenebregavanja istine i „udešavanja“ istorije gotovo zakonomerno ponavljaju s vremena na vreme, „uvek u kritičnim periodima istorije“.

- Brutalni pokušaji revizije događaju se uvek onda kada se uspostavlja, negira, ili ruši neki svetski poredak. Pod tim udarcima našla se i „Mlada Bosna“ Ova knjiga van svih naučnih, političkih i kvazipolitičkih kontroverzi tu organizaciju uverljivo vraća samoj sebi, a samim tim i nama. Vraća je onome što je u njoj neosporivo, ljudskoj dimenziji, dubokoj odanosti i neugasloj želji za slobodom. Pokret „Mlada Bosna“ je otelotvorenje upravo te odanosti slobodi svog naroda, idealu na čiji su odar mladobosanci položili i svoje živote, rekao je dr Tanasković.

Govoreći o motivima koji su ga inspirisali da napiše monografiju „Mlada Bosna“ dr Radoslav Gaćinović je istakao da svako vreme traži i nalazi svoje junake i da knjige poput njegove predstavljaju inicijalnu kapislu na putu ka boljem poznavanju svog naroda i njegove istorije.

- Nečovečni uslovi života u Austrougarskoj monarhiji morali su dovesti do stvaranja oslobodilačke organizacije kojoj je pripadao i Ivo Andrić, kojoj su pripadali mnogi istaknuti intelektualci, umetnici, pisci, kompozitori, naučnici, rodoljubi toga vremena. Kojoj je pripadao i moj direktni predak, osnivač i ideolog pokreta mladobosanaca Vladimir Gaćinović. Nema sumnje da je atak na čoveka bio stvarnost života pod vlašću austrougarske vladarske kuće. Njeno oličenje bio je prestolonaslednik Franc Ferdinand, čovek koji je i uoči odlaska u Sarajevo ponovio mnogo puta izrečen stav da ga ne interesuju narodi u Bosni i Hercegovini, „koji i ne postoje, postoje samo austrougarske zastave“. Imajući sve to u vidu možemo razumeti težnju mladobosanaca da predstavnika takve vlasti uklone upravo u Sarajevu, tamo gde ne postoje narodi, nego zastave, rekao je između ostalog profesor dr Radoslav Gaćinović.