Intervju generala Ljubiše Dikovića za magazin „Odbrana“

Odanost vojsci i Srbiji

U stvaranju srpske državnosti vojska je imala značajnu ulogu. Nastavljajući te svetle tradicije, Vojska Srbije i danas ima jasnu viziju razvoja u ostvarivanju osnovnog cilja, odbrane zemlje i doprinosa miru.

Dan Vojske Srbije – 23. april, ove godine biće obeležen drugi put. Slavi se u znak sećanja na taj dan 1815. godine, kada je u Takovu podignut Drugi srpski ustanak. Na crkveni praznik Cveti, 11. aprila (23. aprila po gregorijanskom kalendaru) 1815. godine, srpske starešine okupile su se u Takovu i odlučile da, posle sloma Prvog srpskog ustanka i još težeg položaja naroda pod osmanlijskom vlašću, krenu u novi ustanak za slobodu i nastavak hrabrog početka stvaranja moderne srpske države. U stvaranju srpske državnosti vojska je imala značajnu ulogu.

Nastavljajući svetle tradicije, Vojska Srbije i danas ima jasnu viziju razvoja u ostvarivanju osnovnog cilja, odbrane zemlje i doprinosa miru.

Načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, povodom praznika, ističe ocenu sa nedavne analize operativnih i funkcionalnih sposobnosti vojske da je unapređenje komandovanja podiglo na viši nivo kvalitet štabnih aktivnosti koje su u funkciji donošenja odluka, planiranja i izvođenja operacija i da je Vojska Srbije sposobna da odgovori svim zadacima iz njene tri misije.

Gospodine generale, da li je Srbija na bilo koji način vojno ugrožena. Šta su danas potencijalne pretnje u zemlji i iz regiona i kakva je situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti i na jugu Srbije?

– Najuticajniji faktori ugrožavanja bezbednosti su etnički i religijski ekstremizam, međunarodna mreža organizovanog kriminala i ilegalna migracija ljudi. Ovi bezbednosni izazovi nisu specifično vojni, pospešeni su ekonomskom krizom i karakteristični su za sve zemlje Zapadnog Balkana. Ključ njihovog rešavanja je u regionalnoj saradnji.

Za Republiku Srbiju glavni bezbednosni izazov je pitanje statusa i aktuelna situacija na Kosovu i Metohiji. Svedoci smo velikih napora koje čine predsednik i Vlada Srbije na rešavanju ovog pitanja.

Što se tiče Kopnene zone bezbednosti i juga Srbije, stanje bezbednosti je relativno stabilno. Pripadnici Vojske Srbije, u saradnji sa pripadnicima MUP-a, odgovorno izvršavaju redovne zadatke obezbeđenja administrativne linije i bitno doprinose stabilnosti i bezbednosti.

Nedavno ste na skupu gde se razgovaralo o vanrednim događajima tokom protekle godine rekli: „Izgubiti čoveka u miru nema opravdanja, pogotovo ako je za to odgovorna vojna organizacija“. Nažalost, u našoj vojsci je 2012. godine bilo takvih tragičnih trenutaka.

– Da, nažalost, imali smo vanredne događaje sa smrtnim ishodima, a život se ne može vratiti. Vojska je institucija koja se bavi visoko rizičnim poslom i svakoga dana izvršavaju se zadaci u kojima postoje rizici po život i zdravlje vojnika i starešina. To su gađanja svih vrsta, upotreba ubojnih sredstava, eksploziva, prevoženje i upotreba motornih vozila, padobranski skokovi, zahtevne radnje specijalnih jedinica, letenje, desantiranje i mnoge druge aktivnosti. To će se uvek izvoditi i raditi, da bi smo bili spremni za osnovne zadatke zbog kojih postojimo.

Međutim, ne smemo dozvoliti da se vanredni događaji dešavaju zbog nediscipline, subjektivnih propusta i nepoštovanja propisa. Za sve radnje i postupke u kojima može biti ugrožena osnovna vrednost i pravo čoveka – a to je život! – postoje mere kojih smo dužni da se pridržavamo. Isto tako, svako mora da čuva sebe i niko ga ne može sačuvati ako to on sam ne čini. Ne smemo biti neodgovorni prema svojoj porodici i svojim najbližima, raditi mimo propisa i na taj način ugrožavati svoj život misleći da se ništa neće desiti. Upravo se tada, po pravilu, dešavaju vanredni događaji. Pored toga, takvo ponašanje pojedinaca ruši ugled naše Vojske, za koji se najveći broj nas predano bori, ne žaleći ni vreme ni znoj.

Podoficirski kor je veoma značajan za funkcionisanje vojne organizacije. Kako danas dobijamo podoficire?

– Podoficiri su glavni nosioci individualne obuke vojnika, a neposredan rad sa vojnicima, red, disciplina i briga za potčinjene nezamislivi su bez podoficira. U poslednje dve decenije nekoliko puta je menjan put koji mora preći onaj ko želi da postane podoficir. Danas podoficire biramo iz redova najboljih profesionalnih vojnika. Biramo i dalje osposobljavamo one koji su se svojim radom, znanjem, obučenošću i sposobnostima pokazali kao potencijalni lideri.

U Centru za obuku i usavršavanje podoficira u Pančevu izvode se osnovni, viši, specijalistički, komandno-štabni i didaktičko-metodički kursevi, po ukupno 122 programa za osposobljavanje i profesionalni razvoj podoficira. Dalje, svaki podoficir usavršava se u toku karijere i stiče iskustvo radom u jedinicama Vojske, a njihov rad, pored komandira i komandanata, prate prvi i glavni podoficiri – dakle, najbolji podoficiri u svojim jedinicama, sa najvećim autoritetom. Mislim da je to prihvatljiv sistem, koji moramo još da dorađujemo.

Koliko je školovanje kadeta na Vojnoj akademiji usklađeno s potrebama Vojske Srbije? Dobija li ona baš onakvog oficira kakav joj je, shodno definisanim misijama, neophodan?

– Potrebe za novim oficirima Vojska Srbije iskazuje nakon detaljnih analiza stanja popune i očekivanog odliva kadra. Od toga zavisi broj kadeta koje Vojna akademija školuje. Što se tiče motivacije mladih oficira i kvaliteta njihovog obrazovanja, oni su na zavidnom nivou. Naravno, niko ne dostiže vrhunac u svojoj profesiji odmah nakon škole, već se taj vrhunac osvaja radom. Proces sticanja znanja u Vojsci Srbije je stalan, on traje od početka karijere, od prvog dana pred strojem do kraja profesionalne karijere. A iskustvo se najbolje obogaćuje u jedinicama, gde mlade starešine uče od starijih kolega.

Ističem da sada kadeti već na početku školovanja dolaze u jedinice Vojske Srbije, gde zajedno sa vojnicima na dobrovoljnom služenju vojnog roka i profesionalnim vojnicima polažu vojničku zakletvu. Ne postoji bolji način da upoznaju vojnika, njegove probleme i potrebe, od ovoga – da iskuse vojnički život! I da vide jesu li oni za taj život i da li je taj život za njih! To je ujedno i najbolji put da steknu osnovne vojničke veštine i znanja koja će vam biti potrebna u toku čitave karijere.

Kakvi su uslovi za osposobljavanje na našim vežbalištima, strelištima i poligonima? Planiraju li se obimnije i složene intervidovske vežbe?

– Postojeće nepokretnosti za obuku svojim kapacitetima i opremom ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe obuke, pre svega kada je u pitanju izvođenje nekih sadržaja taktičke i vatrene obuke jedinica ranga bataljona i viših. Pored toga, nije rešeno pitanje centralnog poligona za izvođenje većih združenih vežbi. Vojska Srbije je izradom prethodne Studije za prostorno planiranje Intervidovskog poligona „Pasuljanske livade” i Programskih zahteva predložila konačno rešenje izgleda i potrebne opreme na ovom poligonu.

Naravno, osavremenjivanje i bolje opremanje infrastrukture za obuku u direktnoj je vezi sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Trudimo se da u finansijskom okviru kojim raspolažemo iskažemo prioritete. Intenzivno radimo na izgradnji infrastrukture za obuku pojedinaca i jedinica za učešće u multinacionalnim operacijama, u bazi „Jug”, koja će zadovoljiti međunarodne standarde.

Što se tiče vežbi, u ovoj godini težište je na izvođenju višednevnih dnevnonoćnih vežbi na terenu ili taktičkih vežbi sa bojnim gađanjem jedinica ranga bataljona. Vežbe su najsloženiji i najbolji vid obuke. One su kompleksne, traže široko znanje i proveravaju sposobnosti komandi i jedinica. Suština uspeha i neuspeha je u obuci.

Svesni smo značaja učešća u mirovnim misijama. Šta će biti prioriteti u narednom periodu, kada je reč o našem učešću u ovim misijama?

– Prioritet je povećanje angažovanja Vojske Srbije, u skladu sa Godišnjim planom upotrebe za 2013. godinu. To podrazumeva da ćemo tokom ove godine uputiti u međunarodne misije do 475 naših pripadnika. Bićemo angažovani u šest multinacionalnih operacija pod mandatom Ujedinjenih nacija i u dve misije pod vođstvom Evropske unije.

Iako vojno neutralna, Srbija nastoji da svoj sistem odbrane organizuje prema standardima NATO-a. Zašto?

– Odgovor je jednostavan – zato što su to najbolji svetski standardi. Podrazumevaju funkcionalnu organizaciju, efikasne procedure, vrhunsku opremljenost, visoku obučenost pojedinaca i jedinica za izvršenje zadataka, ocenjenu po merljivim parametrima i sposobnostima zajedničkog izvršavanja zadataka sa jedinicama drugih armija.

Zašto je značajno uvođenje verske službe u našu vojsku?

– Verska služba u našoj vojsci ima dugu tradiciju. Prvi put je zakonski bila uređena još 1839. godine, u vreme kneza Miloša, kada Srbija još nije bila u potpunosti nezavisna. Tako da ovo nije samo uvođenje, nego vraćanje verske službe.

Verska služba je zastupljena u mnogim savremenim armijama u svetu, jer ostvaruje pozitivan uticaj na operativne sposobnosti. Zbog toga je značajna i za Vojsku Srbije. Pored toga, ona obezbeđuje pripadnicima Vojske, kao specifičnoj kategoriji građana, da u potpunosti koriste pravo na slobodu veroispovesti, u skladu sa pomenutom specifičnošću. Ona našim pripadnicima omogućava da ispoljavaju i svoja verska osećanja i zadovoljavaju tu vrstu duhovnih potreba.

Statistika obično beleži visoko poverenje građana u Vojsku. Da li je to posledica njenog angažovanja u trećoj misiji, prilikom pomoći stanovništvu u slučaju vanrednih situacija ili, ipak, nešto više od toga?

– Sigurno je da postoji više razloga zbog kojih je Vojska Srbije ugledna u našem društvu. Srbija ima veliku vojničku tradiciju. Zbog toga savremena vojska ima onoliko poštovanja koliko je dostojna te tradicije. Zatim, u Srbiji je uvek bila važna veza naroda i vojske. Na ugled i poverenje vojske uticalo je i to što je pomagala građanima u vanrednim situacijama, kad god je to bilo potrebno. Značajne su i aktivnosti civilno-vojne saradnje i otvorenost Vojske Srbije prema javnosti. Budite sigurni da uticaj na ugled Vojske imaju ponašanje i vrline pojedinaca, pripadnika Vojske.

Koliko vrediš – toliko te poštuju!

Jeste li se ijednog trenutka pokajali što ste život posvetili vojsci?

– To je isto kao da ste me pitali da li sam se pokajao što sam živ! U vojsku sam otišao kao dečak. Školovao sam se u vojnim školama, komandovao jedinicama, prošao sam sve dužnosti, osetio i gorčinu i draž profesije. Nikada nisam osetio kajanje zbog toga, uprkos teškim trenucima kroz koji smo moje kolege i ja prolazili u toku karijere. Šta me je održalo? Stabilna porodica i ljubav prema pozivu.

Kako se odnosite prema savremenosti – novim komunikacijama i tehnologijama? Kako uspevate da u toj različitosti pojavnog, obilju nepotrebnih informacija, prepoznate one vrednosti koje nadopunjavaju smisao Vašem životu?

– Vaše pitanje podsetilo me je na jednu anegdotu iz života Ive Andrića. Boraveći na nekom skupu umetnika i drugih umnih ljudi, naš nobelovac je čuo da neki od pristalica futurizma, uočavajući promene u dinamici svetskih događaja, pa i u životu ljudi, govori kako treba promeniti umetnost tako da govori o savremenom životu. Andrić je tada rekao da bez obzira na sve površne promene, majke i pre i sada nose decu u svojoj utrobi devet meseci i zaključio da se suštinski bitne stvari u ljudskom životu nisu promenile.

Naravno, oko nas su sada mobilni telefoni, kompjuteri, internet, društvene mreže, ali iza svega toga je čovek, njegova potreba za komunikacijom i stvaralaštvom, njegova nada u bolji život i napredak. Takve novine vidim kao pomoć u radu i rado ih prihvatam, s tim da one služe čoveku, a ne čovek njima.

Kada skine uniformu, ko je Ljubiša Diković? Čemu se raduje, nada, šta očekuje? U šta još veruje? Za šta je spreman da se iznova bori?

– Narodni vojnik, čovek iz naroda. Porodičan sam čovek, koji ima iste brige i nadanja kao i drugi porodični ljudi danas u Srbiji. A najveća radost su mi sreća i uspesi moje dece. Verujem u tradicionalne vrednosti, ali ne robujem tradicionalizmu! Uvek sam spreman da se borim za čast i poštenje, za našu vojsku i državu i za svakog pripadnika vojske koji odgovorno izvršava svoju dužnost!