24.10.2012.
Otvorena Međunarodna naučna konferencija o balkanskim ratovima
Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић отвориo је данас, у Дому Војске Србије, дводневну Mеђународну научну конференцију „Балкански ратови 1912/1913: Нова виђења и тумачења“. Том приликом, министар је рекао да је поносан на чињеницу што су Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране и Историјски институт из Београда организовали конференцију, и што после сто година балкански ратови привлаче пажњу истраживача.
- За народе Балкана ови ратови значили су јасно и дефинитивно слободарско опредељење за стварање сопствених држава, које су створене после великих, тешких и мукотрпних борби, а што је потврђено и неколико година касније током Првог светског рата. Овакви скупови представљају изванредну прилику да се презентују и размене разултати истраживања, погледи и ставови историчара различитих земаља, како би се допринело бољем разумевању ратне тематике и дао осврт на досадашња истраживања, рекао је министар одбране и додао да су стабилност и мир најважнији за регион jугоисточне Европе.
- Зашто се бавимо прошлошћу? Зашто је данас толико важно да изучавамо оно што нам се догодило пре сто година? Прошлост је важна, будућност је важнија. Из прошлости морамо да извучемо поуке за будућност. Будућност јесте шанса Србије, али народи који имају тако славну слободарску прошлост, као што имају српски и други народи на Балканском полуострву, морају да граде заједничку будућност у којој ће мир, стабилност и развој демократије бити основни принципи, додао је министар Вучић изразивши уверење да ће Србија већим и значајнијим социјалним и економским развојем у наредном периоду, као и бољом сарадњом у области безбедности, омогућити да поуке буду на најбољи и најпаметнији начин схваћене, и да слободарски дух српског народа никада не ишчезне. На конференцији учествују научници из Србије, Русије, Грчке, Македоније, Француске, Аустрије, Словеније, Немачке, Турске, Јапана, Црне Горе, Италије и Мађарске.
Аспекти историчара који се односе на припреме за рат, ратне операције, дипломатске и геополитичке узроке и последице, у великој мери били су предмет истраживања националних историографија, док су остали делови војне историје тог периода били занемаривани и запостављани. То се посебно односи на начине на које је ратно искуство 1912. и 1913. године утицало на обликовање перцепција јавности, друштвених елита и војних професионалаца, место и улогу личности у тим догађајима, као и њихову непосредну везу с Првим светским ратом који је убрзо уследио. Теме о којима ће научници разговарати на дводневној конференцији су „Војна доктрина српске војске у балканским ратовима 1912-1913. године“, „Британска штампа о успесима српске војске у Првом балканском рату“, затим „Неочекивани исход балканских ратова". Извештај Карнегијеве фондације 1912-1913“, „Провоцирање 'Хуманитарне интервенције' против Србије 1913. године“ и друге.
