10.12.2010.
Intervju državnog sekretara Igora Jovičića listu "Politika"
Uniformu Vojske Srbije uskoro će poneti i sveštenici. Pripreme za uvođenje verske službe su pri kraju, a kako kaže Igor Jovičić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, očekuje se da Vlada Srbije u februaru usvoji Uredbu o vršenju verske službe.
– Zakon o vojsci predviđa slobodu veroispovesti i vršenje verske službe, a detalji će biti razrađeni u uredbi. Takođe, sa svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama potpisaćemo sporazume na osnovu kojih će sveštenici i verski službenici ulaziti u sistem i to sa oficirskim činovima – kaže Jovičić.Oni će, dakle, biti primani u profesionalnu vojnu službu, a uz mišljenje nadležnog velikodostojnika crkve ili verske zajednice kojoj pripadaju, moraće da ispune i opšte i posebne uslove koji važe za sve oficire.
– To znači da moraju da imaju visoko obrazovanje, da su odslužili vojni rok, prolaziće provere psihofizičke sposobnosti. Od ostalih pripadnika Vojske Srbije razlikuju se po tome što neće nositi oružje, ali će biti dobri oficiri i ispunjavati dužnosti koje njihov vojni čin podrazumeva. Oni će, na primer, učestvovati u multinacionim operacijama i aktivnostima u međunarodnoj vojnoj saradnji – navodi Jovičić.
Vojni sveštenici biće raspoređeni na formacijska mesta u Generalštabu Vojske Srbije, komandama operativnog nivoa, komandama brigada i bataljona, Vojnoj akademiji i vojnozdravstvenim ustanovama. Od broja pripadnika Vojske Srbije određene veroispovesti zavisiće i broj vojnih sveštenika. Ukoliko ima od 100 do 500 vernika određene crkve ili verske zajednice, u redovima vojske biće jedan sveštenik, za 500 do 1.000 pripadnika vojske dva sveštenika. Njihov broj povećavaće se za jedan na svakih sledećih 1.000 pripadnika.
Vojni sveštenik nosi uniformu Vojske Srbije, kao svaki oficir VS, ali i odeću za bogosluženje saglasno propisima njegove crkve, odnosno verske zajednice. Tako će pravoslavni sveštenik na pločici koja označava pripadnost vojnim snagama imati i krst sa trolistom na svakom kraku, katolički ravan krst, protestantski krst koji izlazi iz ruže, vojni rabin imaće Davidovu zvezdu, a vojni imam polumesec.
– Po pravilu službe dosad je bilo predviđeno i obavezno brijanje za pripadnike vojske. Sada će biti omogućeno da vojni sveštenici imaju bradu i da je nose na način koji ne onemogućuje stavljanje zaštitne maske. Oni će imati i svog pomoćnika koga određuje vojska iz redova podoficira. Vojnim sveštenicima su pomoćnici određeni, između ostalog, i iz bezbednosnih razloga, jer oni mogu da nose oružje. Takođe, vojnici će ih oslovljavati sa gospodine vojni svešteniče, vojni kapelanu, vojni rabinu... Oslovljavanje je, dakle, po zvanju, a ne po činu. On po činu dobija platu, nosi čin na naramenicama, ali oslovljava se po zvanju. Iskustvo drugih zemalja je pokazalo da se oslovljavanjem po zvanju razbija ljudska barijera između visoko rangiranog oficira i vojnog sveštenika nižeg čina. Tajnost ispovesti je zagarantovana i vojni sveštenik nije dužan da prenosi ili iznosi ono što čuje na ispovesti – naglašava Jovičić.
Slikovit primer kako će izgledati podela zaduženja između crkava i verskih zajednica i vojske u organizovanju verske službe je i briga oko bogoslužbenog prostora. Vojska obezbeđuje prostor za bogosluženje u vojnom objektu ili drugom mestu gde se izvršavaju zadaci, kao i opšte pokretne stvari poput nameštaja, dok se o obezbeđivanju bogoslužbenih predmeta staraju crkve i verske zajednice. Visoki crkveni velikodostojnici, koje odrede crkve i verske zajednice, staraće se o vojnim sveštenicima i voditi računa o poštovanju crkvenih kanona, ali su oni potčinjeni i komandantima jedinica odnosno ustanova u kojima se nalaze.
– Komandant ne može i ne sme da govori vojnom svešteniku kako će držati bogosluženje, ali ako mu kaže da treba da ide sa svojom jedinicom tri nedelje na Pasuljanske livade, na teren, on to mora da izvrši. Cilj verske službe neće biti misionarenje, već omogućavanje slobode veroispovesti i zadovoljavanje duhovnih potreba pripadnika Vojske Srbije. U zemljama gde već postoji verska služba u vojsci pokazalo se da uvođenje vojnih sveštenika doprinosi psihičkoj stabilnosti vojnika. To, međutim, ne treba shvatiti kao zamenu za oficire za moralno-politički rad, niti kao mogućnost za širenje bilo kakvih ideologija. Radi se o omogućavanju pripadnicima vojske da što bolje izvršavaju komplikovane zadatke, da imaju moralnu i duhovnu podršku, ali i mogućnost da upražnjavaju svoju veru – ističe Jovičić.
PORFIRIJE,EPISKOP VOJNI
Predstoje razgovori sa predstavnicima tradicionalnih crkava i verskih zajednica na kojima bi bio predstavljen detaljan model organizacije verske službe i dogovoreni načini saradnje. U ovom poslu, Ministarstvo odbrane sarađuje sa Ministarstvom vera, i očekuje se predstavljanje projekta Savetu za međureligijsku saradnju. Neki detalji, barem što se tiče Srpske pravoslavne crkve, već su poznati.
– Prema procenama, u redovima vojske ima oko 30.000 pripadnika koji su pravoslavne veroispovesti, pa će vojska u saradnji sa SPC, zaposliti i srazmeran broj pravoslavnih sveštenika. Koliko znamo, SPC je odredila i vojnog episkopa, velikodostojnika koji će biti zadužen za vojne sveštenike, i to će biti vikarni episkop jegarski gospodin Porfirije – kaže Jovičić.
Jelena Čalija
