04.08.2026.

Obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“

Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“, koju su oružane formacije Hrvatske izvele 4. avgusta 1995. godine, obeležen je večeras na Trgu kralja Petra I Karađorđevića u Mrkonjić Gradu, u Republici Srpskoj.

Danu sećanja, koji se obeležava pod nazivom „Hrvatsko-muslimanski pogrom nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine“, prisustvovali su predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.

Odavanju pošte žrtvama „Oluje“ i parastosu, koji je služio Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, prisustvovali su Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, predsednik Republike Srpske Siniša Karan, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković.

Tom prilikom, predsednik Vučić poručio je da Srbija ne sme da zaboravi srpske žrtve i ocenio da se odgovornost za stradanja Srba godinama pokušava prebaciti na sam srpski narod, umesto na počinioce zločina.

- Ubijali su nam ljude, ne po prvi put. I ma koliko ljudi da nam ubijaju, ma koliko žrtava da imamo, uvek smo mi krivi. Proteraju nam 250.000 ljudi brutalnom kampanjom, kupovinom i agenturnim delovanjem, i u Srbiji i u srpskoj Crnoj Gori, svuda, na svaki način. Pokušali su da nas ubede da smo mi za to krivi. Mi Srbi smo za to odgovorni. Ne oni koji su ih pobili, ne oni koji su ih proterali, već baš mi - rekao je predsednik Vučić i dodao da su mnogi od nas to prihvatali i učestvovali u tom pogromu nad istinom.

Govoreći o istorijskim događajima i stradanjima srpskog naroda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, predsednik je rekao da je došlo vreme da se otvoreno govori o srpskim žrtvama i da nova pokolenja ne pristaju na zaborav.

- Rodila se nova pokolenja i nova generacija Srba koja se više ne plaši, koja se ne stidi da kaže istinu. Generacija ljudi koji se ne plaše da pretrpe najteže moguće udarce, najžešće moguće kampanje laži, neistina i svega drugog, ali koja neće da zaboravi i žrtvuje oči Siniše Dobrića, one anđeoske, da bi dobili neki aplauz u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici ili bilo gde drugo – rekao je predsednik Vučić.

On je istakao da je mnogo toga izmenjeno u poslednjih 12 godina, od ćutanja o stradanju Srba do suprotstavljanja narativu koji je postojao - nemojte da se zamerate.

- Od ćutanja o stradanju Srba za nas je bilo važnije da slušamo i gluvo, glamočko kolo i krajišku pesmu i da ne zaboravimo stradanje našeg krajiškog naroda i u Lici i u Baniji i Kordonu, Dalmaciji, svuda i na svim mestima i time se danas ponosim. Mi smo za to vreme uspeli da se suprotstavimo narativu koji je već postojao - nemojte da se zamerate, kao što su nam posle Drugog svetskog rata govorili - nemojte da pričate o Jasenovcu -naglasio je predsednik.

On je podsetio da nije sve počelo „Olujom“ i da su Srbi bili nazivani agresorima iako nisu oni ti koji su „rastakali“ zajedničku državu koja se tada nazivala Jugoslavija.

- To je bila jedna međunarodno priznata tvorevina – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Vi ste krenuli u rušenje pravno priznatog subjekta. Vi ste izazivali te sukobe, a ne mi Srbi. A Srbi su samo želeli da sačuvaju tu i takvu državu i da ostanu na svojim ognjištima i ništa više od toga – naglasio je predsednik Vučić.

Uputivši izvinjenje svim žrtvama „Oluje“ jer Srbija u tom trenutku nije bila dovoljno jaka, „što je ćutala, što ih je krila i ćutala o zločinima“, predsednik Vučić istakao je da je Srbija za ovo vreme ekonomski, politički i vojno ojačala te da više nikada ni u Republici Srpskoj ni na bilo kom delu teritorije Srbije neće biti nikakve „Oluje“, pogroma i stradanja srpskog naroda.

- Srbija je dovoljno snažna, to danas mogu da vam kažem, sačuvaće i zaštititi svoj narod. Neće čekati i neće se sklanjati i tražiti razlog i izgovor da ostavi svoj narod na cedilu. Nije zameriti narodu Srbije i tom trenutku, Srbija je bila ekonomski razbijena, politički slaba. Nismo bili ni dovoljno pristojni, ni dovoljno disciplinovani da vodimo računa o sebi – rekao je predsednik podsetivši da su Republika Srbija i Republika Srpska u tom periodu umesto kao isti narod da budu na istoj strani, neretko bili suprotstavljeni jedni drugima što su naši neprijatelji čekali te iskoristili priliku da unište Srpsku krajinu i pokušali da u potpunosti unište Republiku Srpsku.

Predsednik Srbije istakao je da je za Srbe sada najvažnije očuvanje mira i stabilnosti.

- Brže napredujemo od ostalih, brže nam napreduje ekonomija, brže rastemo industrijski, brže rastemo u svakom smislu. Ne zaboravite, čak i u vojnom smislu, a nadamo se da nikada nećemo koristiti vojsku u odbrambene svrhe. Vreme i mir rade za nas - naglasio je predsednik Vučić.

On je podsetio da je srpski narod najstradalniji u 20. veku te naglasio da „nemamo pravo da trpimo ni pogrome, ni genocide, ni zločine - izgubićemo narod“.

- Valjda smo nešto naučili iz svojih grešaka. Ono što je takođe važno jeste da moramo da budemo disciplinovani u poštovanju minimalnih nacionalnih ciljeva i interesa. Mi Srbi moramo da znamo šta su nam elementarni ciljevi i da se toga držimo – istakao je predsednik Srbije.

Predsednik Vučić je rekao da su Srbija i Republika Srpska u prethodnih 14 godina gradile odnose zasnovane na međusobnom poštovanju i da, uprkos različitim stavovima, nije bilo javnih sukoba njihovih zvaničnika.

- U 14 godina nijednom se nije dogodilo da je bilo koji predstavnik državnog organa Srbije ili Republike Srpske bilo šta loše izgovorio o onom drugom. Umeli smo da budemo disciplinovani, ozbiljni i odgovorni prema svom narodu – istakao je predsednik.

Govoreći o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, predsednik je istakao da su ideje o njenoj decentralizaciji, kao i koncept „policentričnog srpstva“ opasni po nacionalno jedinstvo.

- To je smrt srpskog naroda i Srpske crkve. Srpska pravoslavna crkva je ista ovde u Mrkonjiću, u Pirotu, Sidneju, ista u Skoplju, Frankfurtu, Melburnu i na svakom drugom mestu u svetu – rekao je predsednik opisavši ove ideje kao „rastakanje i razaranje Srbije i Republike Srpske“.

Predsednik Srbije ovom prilikom izrazio je zahvalnost rukovodstvu Republike Srpske, ističući da iako u njoj živi procentualno manje Srba nego u Crnoj Gori, ona nije priznala tzv. Kosovo, niti je članica NATO, dok je Crna Gora sa 33% srpskog naroda četiri puta izglasala da su Srbi genocidan narod.

- Ja hoću da se zahvalim vama u Republici Srpskoj, jer ste vi uvek bili uz Srbiju. Ne samo svojom ljubavlju i pažnjom i podrškom, već i svojim političkim delovanjem. Mogli su da pritiskaju Republiku Srpsku koliko hoće, nikada nije Srbiju ostavila na cedilu i sad Srbija ima obavezu da Republiku Srpsku nikada ne ostavi na cedilu - rekao je Vučić naglasivši da ne možemo da menjamo granice, ali da uvek možemo da budemo jedni uz druge.

Obrativši se Nevenki Dobrić, majci stradalog Siniše, naglasio je da nikada nećemo dozvoliti da umre sećanje na njenog sina i mnoge druge porodice te da ćemo se okupljati svake godine dok će se u međuvremenu raditi na snaženju naše ekonomije kako bi Srbija i Srpska bile sve jače.

- Lakog puta za ozbiljne države nema. Uspeli smo svi zajedno, Srbija je danas najjača u svojoj istoriji u svakom smislu i nedovoljno jaka, moraće da bude još mnogo snažnija i jača. Za to nam je potrebna ujedinjena snaga, mi smo jedan jedinstveni narod – poručio je predsednik Vučić.

Govoreći o obeležavanju pogroma u avgustu 1995. godine, Milorad Dodik istakao je da nije reč o običnom datumu, niti nekakvom protokolarnom danu.

- Ovo je mesto gde govorimo istinu, i zahvaljujući predsedniku Vučiću, nešto što je bilo gotovo zaboravljeno, mi smo oživeli. Pre 11 godina smo dogovorili da ćemo organizovati zajedničke manifestacije i obeležavati i stradanje, ali i pobede srpskog naroda kroz istoriju. I prva koju smo organizovali, na mostu u Rači, upravo je bila posvećena egzodusu Srba iz Hrvatske i Republike Srpske, rekao je Dodik i dodao da su Srbi ponosan narod koji poštuje i oplakuje svoje, ali i tuđe žrtve, i to tako treba da ostane.

On je, govoreći o odnosu Srbije i Republike Srpske, istakao da Republika Srpska živi od uspeha Srbije i zahvalio patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju što je prisutan na manifestaciji, jer on ”predstavlja to jedinstvo”.

- Svi moramo da se okupimo, da nestane političkih razlika i da ovde budu baš svi. I oni koji ne veruju moraju da poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu zato što je kroz istoriju spasla naš identitet. Da nije bilo toga, ne bi ni bilo Srba, rekao je Milorad Dodik i još jednom ponovio poziv da se ”okupimo oko Srpske pravoslavne crkve, Republike Srpske i Srbije” i da je to ”jedino što vredi”.

U svojoj besedi, njegova svetost Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se iz godine u godinu sabiramo na različitim mestima, da molitveno pomenemo postradale u strašnom progonu nad našim narodom.

- Nećemo tražiti nove reči u odnosu na one koje smo ranije izgovarali, jer istina ostaje ista, bol ne prestaje protokom vremena, a naša obaveza da pred Bogom pamtimo svoje srodnike i stradalnike ostaje trajna i nepromenjiva, rekao je Patrijarh srpski i, pozivajući na praštanje, ljubav i zajedništvo, poručio da treba da budemo iznad podela i razdora, da čuvamo mir i slogu među sobom kao i sa narodima s kojima delimo ovaj blagosloveni prostor.

Predsednik Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević istakao je da je ”Svetosavskoj Crnoj Gori danas mesto u Mrkonjić Gradu” na sećanju na pogrom srpskog naroda, i dodao da su na pomenu prisutni Srbi iz ”iskonske Crne Gore”, potomci Njegoša, i Marka Miljanova.

U ime stradalih i prognanih u „Oluji“ obratila se Nevenka Dobrić iz Siska, kojoj je u izbegličkoj koloni ubijen dvanaestogodišnji sin, opisala je tragične događaje 4. avgusta 1995. godine i govorila o svojoj pravnoj borbi da za svoje dete izbori status civilne žrtve rata. Ona je zahvalila državnom vrhu Srbije i Republike Srpske jer se trude da 4. avgust ne bude običan datum u kalendaru.