07.10.2010.

Obeležena 95. godišnjica odbrane Beograda

Komemorativnim okupljanjem pored Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju danas je obeležena 95. godišnjica odbrane glavnog grada Srbije 1915. godine.

Tom prilikom Njegova svetost patrijarh srpski Irinej osveštao je obnovljeni vojni memorijal i služio pomen žrtvama tog rata. U ime Vlade Republike Srbije venac je položio ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Uz počasni plotun Vojske Srbije, deo posmrtnih ostataka branioca Beograda pohranjen je u Spomen kosturnicu na Novom groblju i na taj način je simbolično obeležen završetak restauracije tog spomenika koja je započeta 2005. godine.

Vence na spomen obeležje položili su i načelnik Generaštaba Vojske Srbije general- potpukovnik Miloje Miletić, predstavnici organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i grada Beograda.Državnoj ceremoniji prisustvovali su brojni strani vojni izaslanici i predstavnici diplomatskog kora.

„Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi“ reči su kojima je patrijarh Irinej započeo obraćanje okupljenima ispred spomen-kosturnice braniocima Beograda.

„Ovaj sveti trenutak posvetili smo onima koji su hrabro i odlučno branili svoju otadžbinu i svoj grad sa spremnošću i gotovošću da i živote svoje polože za slobodu i dobro svog naroda“ rekao je on dodajući da se danas sećamo jedne slavne epopeje i male grupe ratnika u odnosu na one protiv kojih su se borili. Pod vođstvom slavnog komandanta majora Gavrilovića , koji im je saopštio da ne brinu o svojim životima, jer su oni izbrisani iz knjige puka u kome su bili, podsetio je patrijarh na čuvenu besedu.

„Danas se sećamo njihovih žrtava i ljubavi njihove koju su pokazali ne samo rečima nego i životom svojim, najvećim svedočanstvom odanosti svome narodu“ rekao je patrijarh Irinej dodajući da su ti ratnici žrtvovali sebe svoje države, gradova i svetinja, za ono što je najsvetije i najveličanstvenije. Na taj način, kako je naglasio, ispunili su ne samo dužnost prema otadžbini, već i najveću jevanđeljsku dužnost koja govori o tome da nema veće ljubavi i žrtve od one koja se položi za bližnje svoje i za narod svoj.

„Živećemo sa sećanjem na ove hrabre ratnike koji su nam dali najveći primer kako treba voleti svoju otadžbinu i kako treba voleti slobodu, taj najveći božji dar. Svi su oni pali na granicama svoje otadžbine braneći je a ne u tuđoj osvajajući je",poručio je on.

"Danas pored ovog rekonstruisanog spomenika braniocima Beograda obeležavamo jedno vreme u kome su ljudi časno ginuli braneći svoj grad. Ovde je sahranjeno više hiljada posmrtnih ostataka branioca prestonice koji su u rat pošli znajući da su njihova imena izbrisana iz spiska živih“, istakao je ministar Šutanovac dodajući da su to godine u kojima smo slavili velike pobede, ali i velike poraze čovečanstva. Samo godinu ranije, podsetio je on, veliku pobedu na Ceru obeležilo je stradanje 1600 srpskih vojnika, a u Prvom svetskom ratu, najvećem oružanom sukobu toga vremena, svaki osmi poginuli bio je pripadnik srpskog naroda.

"Srbija se tada borila ne samo za slobodu svog naroda, već za slobodu celokupnog sveta. Ovenčana slavom, pripadala zemljama saveznica koje su oslobodile Evropu“ naglasio je ministar odbrane. On je dodao da se danas, nakon toliko godina, postavlja pitanje da li su neke bitke mogle da budu izbegnute i da li je trebalo boriti se na taj način. Neke, nisu, a neke su svakako morale da budu izbegnute, rekao je Šutanovac dodajući da bi tada bilo manje ljudi u kosturnicama, a više u obdaništima i školama.

"Srbija u 21. veku želi da bude Srbija mira, Srbija prijateljstva. Naša zemlja više nema neprijatelja i želi da bude faktor stabilnosti u jugoistočnoj Evropi“ poručio je ministar izražavajući zadovoljstvo jer postoji velika simpatija prema našoj vojsci u celom regionu.

„Želimo nove pobede“ rekao je ministar“ali ne pobede koje plaćamo krvlju na bojnom polju, već pobede u školi, nauci, znanju, sportu, kulturi“dodajući da je naša obaveza da čuvamo uspomene na naše stare koji su izginuli, ali da je naša obaveza prema njima, takođe, da nas bude više, da budemo obrazovaniji i da se u nove borbe upuštamo kroz znanje, a ne samo kroz oružje.

Spomen-kosturnica sagrađena je 1931. godine po projektu ruskog arhitekte Romana Verhovskoja na najuzvišenijem delu Novog groblja, gde se u prethodnom razdoblju nalazilo srpsko vojno groblje. Na tom mestu počivaju posmrtni ostaci 3.529 identifikovanih i 1.074 neidentifikovana hrabra branioca Beograda.

Na vrhu postamenta nalazi se figuralna predstava srpskog vojnika, dok su uz njen postament prikazani austrougarski i nemački dvoglavi orlovi, kao simbol pobede Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Spomen-kosturnica je restauirana 2005. godine u okviru programa revitalizacije više desetina nepokretnih kulturnih dobara iz ratnih perioda od velikog ili izuzetnog značaja.

Ceremonija je završena umetničkim programom posvećenom majoru Dragutinu Gavriloviću koji je 1915. herojski predvodio odbranu Beograda.