04.09.2010.
Intervju ministra Šutanovca dnevnom listu 'PRES'
У причи око Косова нико није издајник
Тренутак је када морамо да се посветимо пре свега грађанима који живе на Косову и Метохији, јер су управо они најугроженији и без њих свака политичка борба губи суштински смисао.
Министар одбране и потпредседник ДС Драган Шутановац каже за Пресс да у решавању проблема Косова и Метохије приоритет треба да буде питање живота грађана који на Косову живе.
- Проблем Косова не може се решавати у једној години, на једној седници Савета безбедности или Генералне скупштине УН. Нажалост, ради се о историјски тешком питању, а кулминација је била у послератним временима када је комунистички режим забрањивао српским породицама повратак на Космет.
По вама, у чему је грешка у косовској политици? - У мањој или већој мери Србија је имала приступ решавању проблема искључиво кроз инсистирање на територијалном интегритету и без уважавања реалних потреба грађана. Економско заостајање, низак ниво образовања помешани са традиционалним национализмом померили су вредносни систем у апсолутно погрешном правцу. Тренутак је када морамо пре свега да бринемо о грађанима на Косову јер су управо они најугроженији и без њих је свака политичка борба за очување територијалног суверенитета беспредметна.
Продали смо импозантне количине наоружања
- Ова година је изузетно значајна на пољу међународне сарадње у области одбране и свакако да је посета Кини позитиван сигнал у нашој билатералној војној сарадњи али и укупној сарадњи две државе. Кина је заинтересована за сарадњу у области школства, у војно-медицинској сарадњи и помоћи цивилном становништву приликом елементарних непогода, а трећи пут Војска Србије добила је донацију у информатичкој опреми у вредности од 500.000 евра. Такође и са Ираком, Либијом, Алжиром имамо добру сарадњу. Школовали смо један број ирачких и алжирских официра, продали смо заиста импозантну количину наоружања и опреме, а Ирак је један од најважнијих партнера у војној економији Србије. Важан сегмент сарадње свакако је војно школство, ускоро очекујемо потписивање уговора о школовању већег броја официра из Либије. Имали смо запажене посете великом броју земаља, институцијама ЕУ, а очекујемо поново посете Бриселу и САД.
Колико смо до сада извезли наоружања и војне опреме?
- Ускоро ћемо објавити најновије податке. Пре неколико година имали смо проблем пласмана робе, а данас је проблем што су капацитети појединих фабрика максимално искоришћени, а потребе купаца превазилазе капацитете. Покрећемо питање нових инвестиција у те фабрике како би могле да испоштују све уговоре. Ових дана са премијером и надлежним министрима покушавам да пронађем начин да проширимо капацитете фабрика, пре свега у Ужицу, Чачку, Лучанима и Ваљеву.
Овакав став о Косову као да није у складу са политиком ваше странке?
- Апсолутно је у складу са политиком ДС. Признање независности Косова за нас је неприхватљиво! Али, у исто време морамо тражити решења у оквиру задатих координата које су временом све мање. Морамо трагати за решењем које је животно и економски одрживо како нам се не би десило да дође до исељавања због тога што људи немају животну перспективу на Косову.
Томислав Николић оптужио је ДС да од њега хоће да направе издајника који би признао Косово и да је то рекао на састанку са Вестервелеом?
- Злонамерни ће рећи да је Николић на том састанку причао снисходљиво, понижавајуће и неприхватљиво са становишта српског националисте, а ја сматрам да је имао један прагматичан наступ и да је реално објаснио европске ставове СНС. Нико од учесника састанка није одступао од државне политике о Косову. Када говоримо о Косову никад не бих било кога назвао издајником.
Ублажили сте реторику према Николићу?
- Сматрам да је Косово тема око које би требало да направимо бар минимум националног консензуса. О Николићу мислим што и раније. И даље пажљиво слушам шта о њему причају радикали који га најбоље познају. Немам високо мишљење о онима који се у цркви закуну на верност, а после неколико месеци издају ту заклетву.
Да ли је после избора, кад год били, могућа коалиција ДС и СНС?
- Влада има капацитет да и након следећих избора буде формирана у овом облику. СНС има велики проблем, а то је програмско опредељење, нисам имао прилику да чујем шта је то што они нуде. Критиковати сарадњу са ЕУ и НАТО, а у исто време тражити да пишемо заједно резолуцију о Косову је политички бизарно!
И даље се провлачи питање НАТО. Да ли је НАТО можда последња међународна организација у коју Србија може да уђе, јер је ЕУ све даље?
- Србија има још врло мали број тешких одлука које мора да донесе да би уобличила своје друштвено-политичко стање, а једна од њих је однос према НАТО. То данас није војни савез, већ политичко-војни савез који има изузетно велику важност у свету. НАТО је савез најразвијенијих и најмодернијих земаља света и Србија треба да има што је могуће чвршће односе са тим савезом. Уосталом, да смо наше односе са НАТО дефинисали почетком '90-их на квалитетнији начин, убеђен сам да би историја целог Балкана, посебно Србије, била значајно другачија у позитивном смислу.
Да ли "чвршћи однос" значи чланство?
- У овом тренутку није реално говорити о чланству у НАТО. Кључно је да Србија покаже да је спремна да сарађује с НАТО у општем интересу, пре свега да искористи све капацитете програма Партнерство за мир.
Политичар би требало да буде као стоматолог
Колико има популизма у политици данас?
- Има га као и свуда. Али, популизам, осим краткорочне подршке, суштински не доноси помак ни за државу ни за појединца. Више пута сам рекао, да је Кемал паша Ататурк расписао референдум о промени писма не би никада победио, а та одлука је утемељила модерну Турску! Срби су Вука Караџића проглашавали немачким плаћеником, домаћим издајником и били су против његове реформе језика и писма које данас славимо као најбољу реформа на свету! Популизам у политици може врло често да вас одведе на погрешан пут. За мене је политичар у суштини као добар стоматолог који пацијента који му дође усрећи тек на крају своје интервенције! А, док интервенција траје, сви би тог момента устали и побегли из столице.
<б>А да ли би та сарадња подразумевала слање наших војника у Авганистан?
- Војска Србије мора бити спремна да партиципира у свим мировним мисијама света. Задатак Министарства одбране је да војска буде опремљена и обучена да испуњава своје законске обавезе и штити интересе грађана ма где били угрожени у свету, а да ли ће учествовати то не зависи од министра. У време кад је ЈНА учествовала у мисији на Синају наш спољно-политички утицај је био највећи у историји.
Укинули сте служења војног рока од Нове године, какве су реакције родитеља?
- Они који се позивају на српску традицију и на српско војничко биће вероватно не знају да је обавезни војни рок уведен у Србији тек крајем 19. века. И по укидању обавезног служења војног рока, сви који буду желели моћи ће да се пријаве, да прођу обуку И тако одслуже свој војни рок. Такође, данас се показало да су професионалне војске много ефикасније, чак и јефтиније у односу на класични регрутни састав. Професионализација војске тренутно се спроводи у великом броју земаља, недавно је завршена у Шведској, Немачка је најавила увођења полупрофесионалног система, Турска такође. Читав свет жели један систем који ће бити професионалнији и који ће на адекватан начин одговарати савременим изазовима, ризицима и претњама.
Заменио бих срушене зграде за Бањицу
Шта ћете радити са срушеним зградама у центру Београда?
- Мој став је да је војна имовина породично благо Министарства одбране, али и читаве Србије и ту имовину не желим да распородајем. То сам и показао за ове три године. Идеја ми је да порушену зграду у Кнеза Милоша у виђеном стању заменимо за адекватну зграду на простору код ВМА која би била интегрисана зграда Министарства одбране и Генералштаба. Верујем да бисмо могли без икаквог улагања из буџета да утичемо на то да се отворе два велика градилишта и да се упосли грађевинска оператива у Србији.
Простор бивше касарне "4. јул", где ће се градити око 5.000 јефтиних станова, дали сте Грађевинској дирекцији Србије. Могу ли и приватници од Министарства одбране да траже сличне просторе?
- Нисмо дали, већ смо за тај плац добили 21 одсто стамбене површине плус одређена средства која се тичу накнаде за градско земљиште. Ко год од фирми под овим условима жели да гради, може да нам се обрати. Ми имамо потребе за становима не само у Београду, већ у свим градовима у Србији.
С. Марјановић
