16.07.2009.
Intervju ministra Šutanovca "Odbrani"
NOVI SISTEM VREDNOSTI
Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice. Ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.
U intervjuu povodom godinu dana rada Vlade Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je ovo jedna od uspešnijih reformskih godina, iako je odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto znatno korigovala planove.Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da bolje opremimo Vojsku. Zato se država mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva predviđena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda, kako bi planovi jačanja sistema odbrane i operativnih sposobnosti Vojske bili ostvarivani.
Povodom godinu dana rada Vlade, koje su njene odluke posebno uticale na rad i funkcionisanje sistema odbrane?
– Svakako da je na sistem odbrane, velikim delom uticala odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto. Pre svega odrazila se na ulaganje u opremanje, na investicije i stanogradnju.
Bez obzira na tu činjenicu, smatram da je ova godina bila jedna od uspešnijih reformskih godina za sistem odbrane. Vlada je usvojila Strategijski pregled odbrane, zatim Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, završili smo rad na velikom broju zakona, a njihovim usvajanjem u parlamentu, koje sledi na jesen, završavamo zakonodavnu reformu sistema odbrane.
Istakao bih odluku parlamenta da podrži predlog vlade za slanje našeg medicinskog tima u mirovnu misiju u Čad. To je možda i najveći spoljnopolitički poduhvat koji je uradilo Ministarstvo odbrane u dugom nizu godina koje su za nama.
Šta još obeležava rad Ministarstva u proteklih godinu dana?
– Sprovodimo reformu Vojske Srbije radi jačanja operativnih sposobnosti. U tom smislu Vojska znatno doprinosi stabilnosti stanja na jugu Srbije i u KZB. Intenzivno smo radili na završetku baze na jugu Srbije, nastavili još aktivnije proces profesionalizacije, nastavili smo reformu školstva i vojnog zdravstva, privodimo kraju sistematizaciju i racionalizaciju u okviru samog Ministarstva, čime ćemo napraviti uštede i poboljšati kvalitet rada, završen je školski avion lasta, u okviru raspoloživih sredstava opremili smo Vojsku vozilima i drugom neophodnom opremom, nastavili sa opremanjem VMA najsavremenijom medicinskom opremom i sanitetskim vozilima, organizovali 42. svetsko vojno prvenstvo u maratonu, učestvovali u organizaciji Univerzijade, pomagali lokalnom stanovništvu u izgradnji puteva, mostova, pomogli organizaciju Egzita...
Želim da naglasim rekordan uspeh namenske industrije na izvoznom planu, u čemu je, svakako, veliki doprionos imao sistem odbrane. U tom smislu veliki značaj imali su sajam Partner i nastavak saradnje u izvozu NVO. Takođe, rezultat izuzetne spoljnopolitičke aktivnosi jeste veliki broj poseta u zemlji i inostranstvu, saradnja sa svim zemljama regiona, organizovanje konferencije načelnika GŠ balkanskih zemalja u Beogradu i poseta potpredsednika SAD, čime je potvrđeno da naš rad zavređuje pažnju u čitavom svetu.
S obzirom na smanjenje budžeta, važan je podatak da li je povećan prihod od usluga?
– Prihod koji je sistem odbrane ostvario u protekloj godini znatno je veći nego što je bio ranije. Prednjači vojno zdravstvo, koje je ostvarilo znatna sredstva i predstavlja ozbiljan resurs sistema odbrane. Želimo da investicijama do kraja godine obezbedimo da vojni zdravstveni sistem bude finansijski autonoman, da može sam sebe da izdržava. Nažalost, i dalje imamo kapacitete, koji umesto da donose dobit, odnose sredstva iz budžeta.
Napominjem da su ulazak u sistem odbrane Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“ u Batajnici i Tehničkog remontnog zavoda u Čačku učinjeni veoma kvalitetni reformski potezi, čime smo zaustavili propadanje te dve institucije. One imaju perspektivu i moći će da pružaju usluge korisnicima u zemlji i u inostranstvu.
Tehničko-remontni zavod Kragujevac treba da preraste u značajan regionalni centar za uništavanje ubojnih sredstava i o tome već razgovaramo sa zainteresovanim partnerima iz inostranstva radi zajedničkih investicija u taj projekat.
A koliko ste zadovoljni uslugama koje sistem dobija?
– Ubeđen sam da treba ozbiljno da razmišljamo o autsorsovanju određenih usluga koje trenutno obavljamo sami u sistemu odbrane. Neprirodno je da određene vojne ustanove, iako imaju monopolistički položaj u sistemu, nemaju profit. Angažovanjem kompanija koje bi nam pružale usluge, sigurno bismo postigli uštede.
Upravo smo u fazi završetka projekta sanacije vojne ustanove Karađorđevo. To je prioritetno, jer nas je ta ustanova u prošloj godini koštala gotovo šesto miliona dinara, što ukazuje da se sa njom ne gazduje kako treba.
Finansijska kriza je korigovala planove. Profesionalizacija je ostala na listi prioriteta. Od čega se još nije odustalo, uprkos smanjenju sredstava?
– Drago mi je što su ljudi u Generalštabu, sa generalom Miletićem na čelu, na pravi način razumeli važnost sprovođenja procesa profesionalizacije, kao prioritet ne samo reforme u sistemu odbrane već i celokupnog društva. Ulažemo najviše napore da sa sredstvima koja su nam data taj posao završimo do planiranog roka, a to je kraj 2010. godine. Ako uspemo biće to veliki poduhvat, a ako se i produži za neko kraće vreme, to će biti prihvatljivo, imajući u vidu da sve zavisi od finansijskih sredstava, koja su u ovoj godini umanjena.
U obuku, školovanje u zemlji i inostranstvu, izbor kadra, uvodimo novi sistem vrednosti, u kome će svako moći da odredi gde su mu granice i gde je njegovo mesto u odnosu na ono što pruža sistemu.
Želim da istaknem i važnost formiranja Vojnomedicinskog fakulteta. Ponosan sam što će, i pored određenih osporavanja, Vojska Srbije za šest godina imati prvu generaciju oficira koji će biti osposobljeni da budu lekari. To će biti jedan od glavnih „brendova“ Vojske u našim međunarodnim aktivnostima.
Završetak vojne baze na jugu Srbije svakako je prioritet po pitanju infrastrukture. Bez obzira na smanjenje finansijskih sredstava i na sve probleme s kojima smo se susreli tokom gradnje, ubeđen sam da ćemo tokom jeseni otvoriti jednu od najmodernijih baza u celom regionu.
Smanjeno je i opremanje Vojske. Šta je nabavljeno, a šta Vam je najžalije što nije moglo biti kupljeno?
– Žao mi je što konačno nismo ušli u nabavku novih borbenih oklopnih sredstava, pre svega točkaša, jer smatram da je to nasušna potreba sistema odbrane. U toku ove godine u okviru saradnje sa Jugimportom – SDPR planiramo da u naš sastav uvedemo domaće oklopno vozilo lazar.
Među nabavljenim, sredstva za telekomunikaciju su najveća investicija, zatim neborbena vozila, džipovi difender, nova putnička vozila koja nisu kupovana dugi niz godina, bespilotne letilice, oprema za vojnu policiju, puške i druga oprema za Specijalnu brigadu.
Koliko je realno očekivati realizaciju projekta objedinjavanja Ministarstva i Generalštaba na Banjici ili na drugoj lokaciji?
– Republička administracija vapi za reorganizacijom i racionalizacijom koja će omogućiti da se vlada koncentiše na manjem broju lokacija, a da Vojska Srbije dobije odgovarajući prostor gde bi bili smešteni svi segmenti Ministarstva, uključujući i Generalštab.
Mislim da je to vizija koju će sadašnji ili drugi menadžment morati da sprovede. Što se lokacije tiče, najbolje bi bilo da bude na našem zemljištu, koje ima sve potrebne uslove, smatramo da je to na Banjici, blizu VMA.
Skupština Srbije usvojila je odluku o slanju pripadnika Ministarstva odbrane u mirovnu misiju u Čad? Takva odluka je značajan pomak u našim partnerskim odnosima sa onima koji učestvuju u očuvanju globalnog mira. Medicinski tim već imamo u Kongu, a posmatrače u Liberiji i na Obali Slonovače. Šta se dalje planira?
– Svako ko misli da se politika zasniva samo na prijateljstvu, greši. Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, te da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva.
Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje. U ovom trenutku mi nemamo kapacitete za ozbiljnije učešće u nekoj misiji u svetu. Želimo da stvorimo te kapacitete, s jedne strane, infrastrukturno u našoj novoj bazi na jugu Srbije, a s druge strane da na političkom planu, u državnom vrhu, razmotrimo veće učešće pripadnika Vojske Srbije u očuvanju globalnog mira u svetu.
Rekli ste da nismo dovoljno iskoristili mogućnosti saradnje u okviru Partnerstva za mir. Kada očekujete otvaranje naše kancelarije u Briselu?
– Očekujem da se taj problem reši do jeseni i da napokon imamo mnogo konkretniju saradnju sa svima koji učestvuju u Partnerstvu.
S obzirom na to da članstvo u Alijansi nije na dnevnom redu, kako vidite našu bezbednosnu poziciju kao vojno neutralne zemlje.
– Moja aktivnost u prvih šest meseci ove godine bila je usredsređena na saradnju u regionu, od Ankare do Beča... Imao sam priliku da razgovaram sa gotovo svim ministrima odbrane iz regiona, sa velikim brojem predsednika i premijera, kako bi saradnju učvrstili i podigli na viši nivo. Bez obzira na to da li će Srbija ostati neutralna ili ne, ona mora da gradi dobre odnose sa svojim susedima. U veoma kratkom roku graničićemo se samo sa zemljama članicama Natoa i, ukoliko ne razvijamo kvalitetnu bilateralnu saradnju, bićemo i praktično izolovani. To bi bilo loše ne samo za sistem odbrane!
Većina građana i partija smatra da Srbija, što je pre moguće, treba da se priključi Evropskoj uniji i sistemu bezbednosti koji postoji u okviru EU. Ubeđen sam da se o tome ne dvoumi niko ko razmišlja o budućnosti Srbije.
Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju, vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini.
Naglašavam, ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.
Velike civilizacije su propadale baš zato što njihove vođe nisu razumele vreme u kome su živeli. Danas u svetu zemlje koje su najmodernije najbolje čuvaju svoju tradiciju, a u isto vreme grade jasne pretpostavke za dalji napredak društva. Smatram da treba da se ugledamo na njih. Dovoljno je pogledati da od istoka do zapada svi pokušavaju da uhvate korak modernizacije i iskažu svoje posebnosti u zajedničkim integracijama. Tu mislim na svaku vrstu vrstu integracija, pa i bezbednosne, jer to donosi boljitak našim građanima.
Severnoatlantska alijansa je političko-vojni savez u kome se donose značajne odluke za budućnost sveta i ekonomski napredak. Na primer, ukoliko tražimo šansu za našu odbrambenu industriju, ne treba da zatvaramo vrata za naš dalji razvoj.
Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.
Imali ste više susreta sa najvišim zvaničnicima, od Kine do SAD. Kao i u zemljama u okruženju. Kakav ste utisak stekli o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije?
– Da se izrazim inženjerski, naša potencijalna energija je mnogo veća nego što većina građana to vidi, ali nam kinetička energija nije adekvatna u odnosu na taj potencijal. Ako bismo malo ubrzali sebe, naša spoljna politika i spoljnopolitička pozicija bile bi mnogo bolje. Svi političari iz inostranstva govore da je Srbija „kičma“ ovog dela Evrope i da bez Srbije ne može da se uspostavi konačni bezbednosni okvir na prostoru jugoistočne Evrope.
Ono što je loše, a što među političarima i građanima postoji, jeste čuveni srpski pesimizam, po kome smo mi vrlo često slobodni da svaku ideju o modernizaciji i integracijama, svaku ideju koja ubrazava neki proces, osudimo na samom početku na propast, jer se sami plašimo šta taj proces može da nam donose i kako ćemo se snaći u svemu tome. Ali ako se snalaze zemlje u okruženju i idu brzim koracima, kako po pitanju svojih ekonomija tako i životnog standarda, ne vidim zašto bismo mi imali strah.
Podsećam da je svojevremeno u Srbiji vođena debata da li treba da se dozvoli da kroz zemlju prođe pruga. I tada su neki političari bili skeptični, verujući da će njome doći „sve zlo” sveta u Srbiju, bez vizije šta Srbija dobija tom istom prugom. Ukoliko sada nastavimo izgradnju te figurativne pruge siguran sam da pobeđujemo. U suprotnom, ostaćemo samo slepi kolosek lepih želja.
Jedini ste srpski ministar sa kojim se potpredsednik SAD Bajden sastao odvojeno, a sa predsednikom Austrije ostali ste dvostruko duže mimo protokola? Sastali ste se i sa potpredsednikom Kine? Kako ste to lično doživeli?
– Najiskrenije, tek kad događaj prođe, shvatim težinu toga i na ličnom planu. Apsolutno sam svestan da su to veoma pozitivni signali upućeni celokupnom sistemu odbrane. Drago mi je što se te pozitivne stvari dešavaju, ubeđen sam da radimo kvalitetno, ali mi je stalo da i onima u sistemu koji ponekad iskazuju pesimizam ulivamo pozitivnu energiju.
Naglašavam da je prisustvo visokih oficira Vojske Srbije na sastanku sa potpredsednikom SAD izraz poverenja prema sistemu odbrane. Očekujemo ubrzo nove posete iz inostranstva, ministra odbrane Kine, Turske...
Na kojoj viziji sistema odbrane gradite motivaciju i pozitivnu energiju koju prenosite na saradnike?
– Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice.
Smatram da je sve to moguće, a veoma važna pretpostavka je da nema nepotizma, da svako u skladu sa svojim mogućnostima dobija šansu od sistema. Smatram da moramo mnogo toga da uradimo kako bismo razvili transparentan sistem vođenja kadra kroz službu i da time uvedemo konačno jasan sistem vrednovanja i nagrade.
Podsećam da se u prošlosti neretko dešavalo da se ljudi unapređuju samo zato što su se našli u pravom trenutku na pravom mestu. Toga više ne sme biti, jer to sistemski urušava naše društvo. Podsetiću, poslali smo više vojnih izaslanika van zemlje, veliki broj oficira na školovanje u inostranstvo, a nisam dobio gotovo nijednu pritužbu na način izbora kandidata.
Činjenica da smo uspeli da vratimo poverenje i ugled vojne profesije i da danas imamo rekordno velik broj mladih koji žele da se školuju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, da ovoga puta na osnovu kvantiteta možemo da podižemo i kvalitet, dovoljan je pokazatelj da se sistem odbrane kreće u pravom smeru, da građani Srbije veruju da je Vojska deo naroda i da radi za dobrobit države.
Šta Vas posebno ispunjava zadovoljstvom kada radite ovaj posao?
– Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.
Svakako da je za uspeh neophodan dobar i uigran tim, a moje ubeđenje je da mi imamo najbolji i da se zato rezultati našeg rada vide i van granica naše zemlje!
O tim rezultatima mi obaveštavamo javnost i treba da se zna da smo i u odnosima s javnošću napravili velike iskorake. Nisam siguran da je od samog početka postojalo razumevanje u sistemu, pa i u samoj Upravi za odnose sa javnošću za ovo što radimo. Ali danas naša uprava može da se ponosi što je naš veb sajt najbolji od svih sajtova sektora državne uprave, sa najvećim brojem poseta, što se „Odbrana“ čita i van sistema, što imamo živu komunikaciju sa građanstvom i što postoji sve bolje razumevanje.
Problem je što ne nailazimo na adekvatnu podršku javnog servisa, na šta ne možemo da utičemo. Podsećam da, na primer, u Bugarskoj postoji jedan televizijski kanal koji se bavi samo sistemom odbrane i vojskom, na kome se promovišu tradicionalne i nove vrednosti i građani upoznaju sa najnovijim događajima u sistemu odbrane i u zemlji, i u svetu!
Šta, ipak, obeshrabruje, ali od čega se ne odustaje?
– Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.
Svaka mogućnost izlaska iz klišea srpskog vojnika koji ne govori strani jezik, koji nema pasoš, koji nikada nije bio u inostranstvu, koji ne koristi savremena informatična i telekomunikaciona sredstva, menja način razmišljanja. Danas smo mi Srbiji ponosni na naše vojvode iz Prvog svetskog rata, a ne želimo da kažemo da su se oni školovali i u inostranstvu. Oni koji za sebe kažu da su najveći nacionalisti i kritikuju sistem odbrane što školuje svoje oficire u inostranstvu, ne žele da priznaju da su se i ti prepoznati srpski heroji školovali van granica naše zemlje. Mislim da ta dvoličnost mora da se promeni, a ljudi koji rade u sistemu shvataju da svet ide dalje i da se moramo ubaciti u taj voz koji juri pokraj nas.
Za mene je iznenađenje kada, u masi svojih aktivnosti, čujem rečenicu „Vi ste prvi ministar koji je to uradio“ – obratio se studentima Vojne akademije, bio u poseti centrima VBA, leteo na migu 29, bio na proslavi čuvene 250. raketne brigade koja je oborila F-117, naložio formiranje kadetskog hora, pomogao formiranju vojnog medicinskog fakulteta, dobio podršku Vlade za usvajanje strategija... insistirao na tome da studenti tokom školovanja putuju van granica naše zemlje, da promovišu naše vrednosti ali i da usvajaju vrednosti savremenog društva i upoznaju se sa veštinama koje imaju njihove kolege...
Da li ste zadovoljni time dokle se stiglo u reformi?
– Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da opremimo Vojsku kako smo planirali. Mi moramo biti spremni za taj momenat i ono što sada radimo jeste da se Vojska obuči i bude spremnija za taj trenutak. Stvari se kreću u dobrom smeru, sistem smo stabilizovali, nemamo nijednu aferu koja nije rešena, prvi smo u državi u okviru svog sistema krenuli u obračun sa korupcijom i zloupotrebama, insistiraćemo na tome i dalje i doprinositi stabilizaciji odnosa kako u državi tako i u regionu.
Da bismo bili respektabilna oružana sila, nažalost, više nije dovoljno, kao u Njegoševo vreme, biti samo junak, neophodno je i „svijetlo oružje“, a država se mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva opredeljena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda.
Moramo pomenuti stambenu problematiku?
– Prošle godine rešili smo oko 1.400 stambenih pitanja, ove godine imali smo želju da rešimo jedan veliki broj, ali nije bilo dovoljno sredstava.
Na javnoj raspravi su predlozi zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajoj agenciji, koji će modernizovati njihov rad i još više implementirati spoljnu, demokratsku javnu kontrolu, ali i unutrašnju, uvođenjem inspektora.
– Konačno taj segment našeg rada mora biti zakonski uređen, da svima u Srbiji bude jasno šta te agencije rade, koja je njihova svrha i na koji način se one kontrolišu. Uvođenje generalnog inspektorata u agencije i vojnu policiju jesu procesi koje je trebalo uraditi još ranije. To će naići na određena neslaganja onih koji misle da te službe treba da imaju autonomiju. Ali rukovodstva agencija i vojne policije shvataju čemu zajednički težimo radi boljeg rada. Kada imate dobru kontrolu, onda će vam neko ukazati šta nije dobro. Konačno tako funkcioniše sav demokratski svet.
Diplomatska borba za očuvanje Kosova se nastavlja. Kako je pomiriti sa interesima Srba u južnoj srpskoj pokrajini i njihovog boljeg života?
– Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Srbi napuštaju ili ako nemaju bolji život. Tu borbu je lako voditi u Beogradu, ali je mnogo teško u Gračanici. Dok vodimo tu borbu na međunarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca koji živi u nekoj enklavi, radeći da njemu bude bolje i da se oseća bezbedno.
Kako ocenjujete političku scenu u Srbiji?
– Nažalost jedina smo zemlja u regionu čija politička elita ne vidi isti cilj. U drugim zemljama promeni se vlada, ali je cilj isti – poboljšanje standarda, očuvanje identiteta, uklapanje u integracione procese koji su neminovni i neophodni. U Srbiji postoje političari koji nemaju takav cilj. Oni smatraju da u školi treba iskuljučivo da se uči istorija, a ne da se razmišlja i priprema za budućnost.
Zbližavanje opozicije i Vaš komentar?
– Nemam apsolutno nikakav strah od zbližavanja opozicije, jer opozicija u Srbiji je toliko različita, ne politički, jer je politički cilj dolazak na vlast, ali kada je reč o sistemu vrednosti oni ne mogu da se dogovore ni oko čega.
Kako se odvija reorganizacija Ministarstva odbrane?
– Nova sistematizacija i organizacija Ministarstva jeste najozbiljniji interni poduhvat koji ove godine treba da završimo. Nisamo zadovoljani brzinom kojom to radimo, ali bi još gore bilo da uradimo brzo a loše, pa da budemo još nezadovoljniji. Cilj nam je da uradimo najkvalitetnije moguće, a to iziskuje vreme.
Radenko MUTAVDžIĆ
Partnerstvo
Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, odnosno da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva. Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje.
Integracije
Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini. Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.
Kosovo
Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Srbi napuštaju ili ako nemaju bolji život. Tu borbu je lako voditi u Beogradu, ali je mnogo teško u Gračanici. Dok vodimo tu borbu na međunarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca koji živi u nekoj enklavi, radeći da njemu bude bolje i da se oseća bezbedno.
Motivacija
Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.
Vrednosti
Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.
