25.05.2009.
Intervju ministra odbrane "Politici"
AKO SE LjUDI ISELE, BESPREDMETNA JE BORBA ZA KOSOVO
Ni na koji način ne smemo da dozvolimo da zbog diplomatske borbe građani na Kosmetu trpe sankcije
Na koji način poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena može da pomogne Srbiji kada je reč o Kosovu i Metohiji, budući da SAD insistiraju na podršci samoproglašenoj nezavisnosti?Potpredsednik SAD gospodin Bajden naglasio je da se njihov stav po pitanju nezavisnosti Kosova neće menjati, ali je isto tako u govoru u Prištini rekao da će insistirati da se na Kosovu izgradi civilno demokratsko društvo uz maksimalno poštovanje ljudskih i etničkih prava. Slažemo se da se ne zalažemo po pitanju nezavisnosti. Međutim, smatram da je neophodno da se KiM kao deo Srbije razvija tako da se uspostavi vladavina prava, omogući ekonomski napredak i spreči širenje organizovanog kriminala koji po pravilu finansira terorizam.
Ali oni,ipak,priznaju samoproglašenu nezavisnost.
U školi đake uče da, ukoliko na pismenom ne mogu da reše prvi zadatak, ne gube vreme, već da rešavaju ostale, pa da se kasnije vrate na ono što nisu rešili i pokušaju da nađu rešenje. Svaki odgovoran političar na kraju dana treba da sumira koliko je zadataka rešio, u suprotnom sledi: „Sedi, pao si!”
Da li je moguće odvojiti diplomatsku borbu za očuvanje KiM i pitanja u vezi sa bezbednošću nealbanskog stanovništva?
Apsolutno smatram da je to moguće i neophodno. Ni na koji način ne smemo da dozvolimo da zbog diplomatske borbe građani na KiM trpe sankcije. Kosovo je Srbija onoliko koliko su građani koji žive na Kosmetu u stanju da to sprovode. Ako se isele, diplomatska borba će biti bespredmetna. Želim da naglasim da, pored diplomatske borbe, mi paralelno moramo da vodimo i borbu za bolji život svih građana na KiM, a posebno onih koji su najugroženiji, odnosno nealbanaca. Na osnovu onoga što je potpredsednik SAD Bajden rekao, jednostavno se dolazi do zaključka da je moguća saradnja po pitanju boljeg života.
Da li ste Vi spremni da preuzmete odgovornost za rešenja za koja se zalažete
Na kraju mandata svi ćemo imati proveru od strane građana šta smo uradili. I kao što hirurg kome pacijent poveri svoj život ne može u svakom trenutku da pita pacijenta kako on misli da treba da teče operacija, tako i političari moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti da bi na kraju ta „operacija uspela”. Mi koji smo preuzeli odgovornost, moramo imati jasnu viziju i složiti se oko konačnog cilja, a građani ukazuju poverenje onima kojima veruju.
Plašite li se da Vas neko opet proglasi za izdajnika posle odvojenog susreta sa Bajdenom?
Sve što radim, radim u potpunom ubeđenju da, ukoliko probleme ne bude rešavala ova generacija političara, opteretićemo našu decu i decu naše dece. Podsećam da je fraza izdajnik tokom devedesetih toliko korišćena da je totalno „izlizana” i da su svi koji su je uzimali kao argument u pukoj dnevno-političkoj borbi za osvajanje vlasti na isti način završavali – građani im nisu poverovali.
Da li smatrate da Vas odvojeni susret sa Bajdenom na neki način izdvaja u odnosu na druge ljude iz političkog vrha zemlje?
Poseta Ministarstvu odbrane i sastanak sa čelnim ljudima potvrda je da SAD uvažavaju kako Vojsku Srbije, tako i sve ono što činimo po pitanju sprovođenja reformi i podizanju standarda. Svakako da je ova poseta za nas istorijska jer se do sada nije desilo da potpredsednik SAD poseti Ministarstvo odbrane. Podsećam da je bilo dosta susreta predstavnika MO sa visokim zvaničnicima drugih zemalja, da je premijer Norveške održao pres-konferenciju prilikom posete Srbiji u MO, kao ida su delegacije koje predvodim u inostranstvu po pravilu primane na najvišem nivou. Krajem ove nedelje bićemo u poseti Austriji, a prvi sastanak ćemo imati sa predsednikom te zemlje. Odbrana je,pre svega,argument spoljne politike i logično je da ima i posebnu pažnju u inostranstvu, pitanje je zašto tako nije bilo i ranije!
Da li postoji odgovarajuća koordinacija sa drugim državnim organima?
Nijednog momenta kao ministar odbrane nisam sebi dao za pravo da sprovodim neku svoju politiku. U zadatim okvirima, koje su definisali parlament i vlada, nastojimo da u koordinaciji sa drugim državnim institucijama na najbolji mogući način promovišemo pre svega našu zemlju, sistem odbrane ali i našu privredu, kulturu...
Rasprava o strategiji i vojnoj neutralnosti svodi se na dnevno-političke prepirke o tome da li se previše približavamo NATO ili ne.
Da li to stvara probleme u definisanju isprovođenju strategije?
Partnerstvo podrazumeva zaštitu kako sopstvenih, tako i interesa svojih partnera. U političkom prijateljstvu svakopre svega vodi računa o sopstvenim interesima, tu nema ljubavi. Ministarstvo odbrane insistira na partnerskim odnosima i zbog toga smo potpisali u protekle dve godine više sporazuma o saradnji u oblasti odbrane koji omogućavaju da na jednom partnerskom principu definišemo našu vojnu saradnju i ostvarimo konkretnu korist.
Šta, zapravo, znači vojna neutralnost za Srbiju koja ostaje okružena članicama NATO?
Nemoguće je izolovano posmatrati bezbednost bilo koje zemlje sveta. Utoliko moramo naći našu ulogu u borbi za očuvanje globalne bezbednosti. Ne možemo da kao noj zabijemo glavu u pesak kako bi nas pretnje zaobišle. Vojno neutralna Austrija nema opterećenje tim pitanjem u javnosti, a u isto vreme kroz Partnerstvo za mir ostvaruje pun uticaj i štiti svoje interese. Svet je postao globalno selo, gledano iz bezbednosnog ugla i što pre to shvatimo to će nam biti lakše da donosimo odluke.Da li je korišćenje svih kapaciteta Partnerstva za mir, uključujući i slanje vojnika u međunarodne mirovne misije, narušavanje vojne neutralnosti?
Naprotiv. Učestvovanjem u programu Partnerstvo za mir i u misijama očuvanja mira u svetu naša Vojska dobija na značaju, a Srbija pokazuje da želi da bude partner u traženju rešenja za globalne izazove, rizike i pretnje što nas svrstava u red odgovornih država. Nijedna zemlja u regionu ne može samostalno da se bori protiv bilo koje vrste organizovanog kriminala, religioznog fundamentalizma... Pojava ekstremno nastrojenih fundamentalista od kojih su neki čak i teroristički organizovani na prostoru Srbije, ne može da se posmatra izolovano veću kontekstu savremenih dešavanja u svetu. Ukoliko ne želimo takvu vrstu pretnji da imamo na našoj teritoriji, moramo da imamo potpuno razumevanje za identične rečenice kojesu svojevremeno izgovorili bivši ruski i američki predsednici Putin iBuš, naglasivši da će štititi bezbednosne interese svojih zemalja ma gde oni bili ugroženi u svetu, kako bi sprečili da te pretnje dođu unutar granica njihovih zemalja. Ne vidim ko to danas u Srbiji može da ospori,a da pri tom ima osećaj odgovornosti kako za građane tako i za budućnost države.
Dragan Janjić
