14.03.2009.
Intervju načelnika Generalštaba general-potpukovnika Miloja Miletića magazinu “Odbrana”
Novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, održao je obećanje i svoj prvi intervju od stupanja na tu dužnost dao je “Odbrani”. Sa njim smo razgovarali o profesionalizaciji Vojske, novinama u obuci i opremanju, izradi doktrinarnih dokumenata, saradnji sa Kforom, međunarodnoj vojnoj saradnji i drugim značajnim pitanjima iz života i rada Vojske Srbije.
Prethodne dve godine u Vojsci Srbije obeležilo je uspostavljanje novog sistema organizacije i novog sistema obuke vojnika i jedinica. Prema njegovim rečima, to su segmenti u kojima tokom dosadašnje transformacije Vojske ostvareni najbolji rezultati.
* Šta će na neki način obeležiti godina u koju smo već duboko zagazili, bilo je prvo pitanje za našeg sagovornika.
– S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti teško je očekivati da će 2009. godina biti razvojna. Realnije je da to bude godina konsolidacije stanja u Vojsci Srbije i održavanja dostignutog stepena razvoja. U ovoj godini prioriteti su nam obuka, pripreme za učešće u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, izrada i usvajanje doktrinarnih dokumenata, postupna profesionalizacija Vojske i organizacijska dogradnja komandi, jedinica i ustanova. Ovu godinu obeležiće i uvođenje novog modela upravljanja obukom, koji sistem obuke usmerava na konkretnu misiju, za razliku od ranijeg modela, kada su se „svi obučavali za sve“. Postoje dva osnovna zahteva na koje takav sistem obuke treba da odgovori: prvo, da obezbedi potrebni nivo interoperabilnosti Vojske i, drugo, da u procesu profesionalizacije obezbedi prelazak na sistem obuke koji odgovara profesionalnoj vojsci.
Krajem godine izvešćemo i združenu taktičku vežbu, na kojoj će učestvovati sve brigade Kopnene vojske i deo Vazduhoplovstva. Takva vežba nije izvođena na našim prostorima u poslednjih deset godina i biće to prilika da proverimo ispravnost projektovanog kursa obuke.
* Profesionalizacija Vojske zbog tanjeg budžeta neće biti završena, kako je najavljeno, do 2010. godine. Kako će se taj proces odvijati narednih godina?
- Nije realno očekivati da proces profesionalizacije Vojske bude završen do 2010. godine, zbog budžeta kojim sistem odbrane sada raspolaže, posebno u uslovima ekonomske krize. Profesionalna vojska zahteva stabilno finansiranje i veća finansijska ulaganja, ali je to dugoročno isplativa investicija.
U odnosu na formacijsko brojno stanje, trenutno je u Vojsci Srbije oko 80 posto profesionalnih pripadnika, a 20 posto su vojnici na odsluženju vojnog roka. Prema usvojenom modelu, planirano je da 45 posto sastava budu profesionalni vojnici, 15 posto oficiri, 25 posto podoficiri i 15 posto civili, odnosno vojni službenici.
Važna je i činjenica da je zanimanje za posao profesionalnog vojnika i veće nego što smo očekivali. Na konkurs za popunu oko 2.200 formacijskih mesta javilo se više od 5.000 kandidata, od čega oko 13,5 posto žena. Dakle, ne postoji nedoumica: profesioanlizacija – da ili ne. Pitanje je samo kojim tempom ćemo je sprovesti narednih godina.
* Koliko će smanjenje budžeta uticati na opremanje Vojske savremenijim naoružanjem i opremom i šta su prioriteti u toj oblasti?
- Izdvajanje za opremanje Vojske u prethodne dve godine je veće nego što je bilo u poslednjih 10 do 15 godina. Ali i pored toga postoji raskorak između potreba i mogućnosti, što je posledica višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u nabavku novih sredstava. Mi ne možemo bitnije da utičemo na visinu tih sredstava, jer se ona određuju na osnovu prioriteta na nivou države. Naš zadatak je da ukažemo na to koliko je potrebno za izvršenje misija i zadataka koji su nam dodeljeni i da izvučemo maksimum iz onoga što dobijemo.
Bitno je napomenuti i da smo ušli u period sistemskog i planskog rešavanja problema nabavke sredstava ratne tehnike za modernizaciju Vojske. Uvođenjem sistema planiranja, programiranja, budžetiranja i izvršenja stvaraju se uslovi za izradu srednjeročnog programa razvoja Vojske, kojim se definišu prioriteti za period do 2015. godine. Dakle, nećemo svake godine određivati prioritete i više se nabavke neće ograničavati na period od 1. januara do 31. decembra jedne kalendarske godine, jer je to neracionalno. Planira se da se ugovori sklapaju na dve do tri godine i da se oprema u kontinuitetu nabavlja, jer jednostavno nije moguće obezbediti da se taj proces završi za godinu dana, a ni isporučioci često nisu u stanju da realizuju narudžbe u tom roku.
Kada se govori o sredstvima, prioritet je nabavka telekomunikacione opreme, informatičke opreme za razvoj komandno-informacionog sistema i zaštitne opreme za vojnike. U remontu i modernizaciji prioriteti su na sredstvima vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, a od jedinica to su: Specijalna brigada, jedinice vojne policije i jedinice angažovane u Kopnenoj zoni bezbednosti.
* Kada se očekuje završetak izgradnje baze „Cepotina“ i kako će to uticati na obezbeđenje administrativne linije sa Kosovom i Metohijom i uopšte na bezbednost u tom delu naše zemlje?
- Bezbednosni problemi na Kosovu i Metohiji i na jugu centralne Srbije ne mogu se razdvojiti administrativnom linijom. Oni se prelivaju sa jedne na drugu stranu, ali to sada nisu klasične vojne pretnje i uglavnom se svode na organizovani kriminal, verski i nacionalni ekstremizam. Najznačajnije je to da Vojska bude prisutna na tom dosta rovitom području.
Očekujemo da će izgradnja baze „Cepotina” biti završena u prvoj polovini ove godine. Za Vojsku je izgradnja tog kompleksa izuzetno značajna zbog više razloga. Prvo, premeštanjem bataljona iz Bujanovca uštedeće se znatna finansijska sredstva koja se sada izdvajaju za zakup objekata u kojima je smeštena ta jedinica. Drugo, to će biti moderan objekat koji će zaista pružiti povoljne uslove za smeštaj ljudi i sredstava ratne tehnike i obezbediti uslove za racionalniji razmeštaj 4. brigade KoV.
* Kako se odvija saradnja sa Kforom i da li će Kopnena zona bezbednosti biti ukinuta?
- Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine, Vojska je sa snagama Kfora izgrađivala odnos poverenja. Održavani su redovni sastanci na svim nivoima, zajedničke patrole duž administrativne linije, zajedničke vežbe, čak i sportski susreti. I u ovom trenutku saradnja sa Kforom je dobra. U odnosu na prethodne godine, jedina promena je to što poslednje godine ne održavamo sastanke na najvišem nivou, zbog proširenja mandata Kfora na učešće u formiranju takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti.
Situacija sada i pre deset godina nije ista. Mnogo se toga promenilo. Srbija je u Programu Partnerstvo za mir. Ako smo sa Kforom razvili profesionalnu saradnju, zasnovanu na međusobnom poverenju, smatramo da nema razloga za postojanje Kopnene i Vazdušne zone bezbednosti. Uostalom, rezultat te saradnje je i to što je vazdušna zona bezbednosti u proteklih deset godina dva puta relaksirana, sa 25 na 10, a onda na pet kilometara tako da se sada Kopnena i Vazdušna zona bezbednosti poklapaju. Odluka o tome da li će doći do njihovog ukidanja neće se donositi u vojnim krugovima. Mi smo izneli našu procenu, a konačan sud o tome doneće nadležni politički organi.
* Koliku pretnju za bezbednost Srbije predstavljaju Kosovske snage bezbednosti?
- U ovom trenutku, takozvane Kosovske snage bezbednosti ne mogu vojno ugroziti Republiku Srbiju i u tom smislu ne predstavljaju pretnju bezbednosti.
* Viškovi ubojnih sredstava i njihovo neodgovarajuće skladištenje jesu problemi nasleđeni iz minulih godina. Kako će se ubuduće rešavati?
- To je jedan od bezbednosnih problema sa kojim se svakodnevno suočavamo. Velike količine municije, još iz vremena JNA, čuvaju se na otvorenom prostoru, a toliko neperspektivnih ubojnih sredstava predstavlja balast za Vojsku Srbije. Mi radimo na tome, prvo prodajom viškova, ali ona je otežana zbog prezasićenosti tržišta i slabog zanimanja potencijalnih kupaca.
Drugi način je uništavanje i delaboracija municije, ali zbog ograničenih tehnoloških mogućnosti, time samo ublažavamo problem. U poslednje dve godine tako smo eliminisali oko 8.000 tona ubojnih sredstava. Međutim, za neka od sredstava nemamo tehnološka postrojenja za ekološki bezbednu delaboraciju. Jedno od rešenja jeste izgradnja novih skladišta. Mi, sa raspoloživim sredstvima, nismo u mogućnosti da sami rešimo taj problem.
Podsetiću da je krajem 2006. godine, nakon eksplozije u skladištu Paraćinske utrine, Vlada Srbije donela zaključak o potrebi sanacije postojećih i izgradnji novih skladišnih objekata za smeštaj ubojnih sredstava. Taj zaključak do sada nije realizovan.
* Prošlogodišnja međunarodna vojna saradnja bila je vrlo dinamična za Vojsku Srbije. U kom pravcu će se ona odvijati ove godine i koje su najznačajnije aktivnosti?
- Stalno intenziviranje i razvoj međunarodne vojne saradnje otvaraju nam mogućnosti, između ostalog, za proširenje kapaciteta interoperabilnosti, za školovanje naših starešina u inostranstvu i za izgrađivanje međusobnog poverenja.
Kako nam je obuka jedan od najvažnijih zadataka, vežbe i zajednička aktivnosti sa pripadnicima stranih oružanih snaga su iz godine u godinu sve intenzivniji. Do sada smo takav vid saradnje imali sa Grčkom, Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Mađarskom, Norveškom, Nacionalnom gardom Ohaja, a od prošle godine i sa Turskom.
Ove godine, prvi put, organizujemo, zajedno sa Evropskom komandom Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, veliku međunarodnu sanitetsku vežbu MEDCEUR 2009, u avgustu i septembru, na kojoj će biti angažovano oko 900 učesnika iz 13 zemalja. To će biti još jedna prilika da se provere i unaprede sposobnosti Vojske Srbije za zajedničko delovanje sa oružanim snagama zemalja u okviru Programa Partnerstvo za mir.
Takođe, ove godine smo i organizatori Konferencije načelnika generalštabova balkanskih zemalja, koja je i najveći „forum“ čelnih ljudi vojski na Balkanu.
* Konačni predlozi Nacrta strategije nacionalne bezbednosti i strategije odbrane uskoro će ući u proceduru usvajanja. Dokle se stiglo sa izradom Vojne doktrine?
- Nakon usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, koje će definisati bezbednosno okruženje, izazove, rizike i pretnje, dati projekciju odgovora sistema odbrane i za nas najvažnije, definisati misije i zadatke Vojske, sledeći korak je usvajanje doktrinarnih dokumenata. Generalštab je uradio nacrte doktrine Vojske Srbije, doktrine operacija, doktrine vidova, odnosno funkcionalnih doktrina. Čeka se usvajanje strateških dokumenata, da bi se, ukoliko bude potrebno, izmenili i doradili nacrti doktrina. Svi ti dokumenti su preduslov za donošenje pravila i uputstava za upotrebu jedinica, čime će normativni sistem biti zaokružen.
* Otpočela je javna rasprava o Nacrtu zakona o upotrebi VS i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Kakve su mogućnosti Vojske Srbije za šire uključivanje u te aktivnosti međunarodne zajednice?
- Pripadnici naše vojske sada učestvuju u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija. Međutim, nivo našeg angažovanja je relativno skroman. Učestvujemo sa medicinskim timom u Demokratskoj Republici Kongo i sa posmatračima u Liberiji i na Obali Slonovače. Imamo mogućnosti i kapacitete za veće angažovanje u mirovnim misijama, pre svega sanitetskih sastava i jedinica vojne policije, a na nadležnim državnim organima je da za to donesu odluku.
* Koji je to nivo jedinica koje bi Vojska Srbije sada mogla da angažuje u mirovnim operacijama?
- Raspolažemo kapacitetima za angažovanje voda vojne policije i jedne pešadijske čete. Za određene sastave, u zavisnosti od konkretne misije u koju bi se upućivali, neophodna je dodatna oprema koju bi trebalo obezbediti.
* Jedna od značajnih novina bilo je uspostavljanje podoficirskog kora. Kakva su prva iskustva u njihovom radu?
- U toku prošle godine uspostavili smo organizacionu strukturu podoficirskog kora na svim nivoima komandovanja, od glavnog podoficira u Vojsci Srbije do prvih podoficira u četama. Izabrali smo kandidate i posle obuke, oni su pre nekoliko meseci preuzeli te odgovorne dužnosti u jedinicama. Najznačajniji efekti nove uloge podoficira u našoj Vojsci videće se u sistemu komandovanja i obuke.
Oko 25 odsto sastava Vojske čine podoficiri i među njima se nalaze izuzetni znalci vojničkog zanata. Još je rano za detaljnije analize. Pred njima su novi profesionalni izazovi i važno je da su oni veoma motivisani za izvršavanje novih zadataka. Pri tome im je neophodna i pomoć oficira, koji u tom procesu moraju da prihvate izmenjenu ulogu podoficira i obezbede im mesto koje im pripada.
* Uskoro će se navršiti deset godina od agresije Natoa na Srbiju. Kako će ta godišnjica biti obeležen u Vojsci?
- Kao čovek nerado sećam se tog vremena, ali kao profesionalac ponosan sam na jedinicu kojom sam tada komandovao. Godišnjicu bombardovanja, kao Dan sećanja, tradicionalno ćemo obeležiti u komandama, jedinicama i ustanovama i odati posebnu počast vojnicima i starešinama koji su tada poginuli.
Slavoljub M. MARKOVIĆ
UNAPREĐENE OPERATIVNE SPOSOBNOSTI
U odnosu na prethodne godine, operativne sposobnosti vojske u 2008. godinu su unapređene. Nije bilo većih odstupanja u odnosu na propisano stanje i, posmatrano s tog aspekta, mi smo optimisti, jer se u kontinuitetu potvrđuje da su nam operativne sposobnosti na nivou koji obezbeđuje realizaciju zadataka.
NOVI MODEL UPRAVLjANjA OBUKOM
Ovu godinu obeležiće i uvođenje novog modela upravljanja obukom koji sistem obuke usmerava na konkretnu misiju, za razliku od ranijeg modela, kada su se „svi obučavali za sve“. Postoje dva osnovna zahteva na koje takav sistem obuke treba da odgovori: prvo, da obezbedi potrebni nivo interoperabilnosti Vojske i, drugo, da u procesu profesionalizacije obezbedi prelazak na sistem obuke koji odgovara profesionalnoj vojsci.
