20.02.2014.
Српско војничко гробље у Чешкој
У сенци борова
Донедавно, војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну сматрало се најмасовнијим местом вечног починка српских ратника, све док није откривено српско војничко гробље у Јиндриховицима, у некадашњем аустроугарском логору Хајнрисгрину, који је постојао од 1915. до 1918. године на територији данашње Чешке Републике.
Према речима др Видоја Голубовића, научног сарадника Института за међународну политику и привреду, који је први изнео тај податак, према првој евиденцији на гробљу у Јиндриховицима сахрањено је 7.100 српских војника и заробљеника. Међутим, накнадним истраживањем архива у Чешкој, дошло се до податка да тај број ипак износи око 8.700. – Логор Хајнрисгрин у својим баракама примао је више од 40.000 заробљеника из Србије, Русије, Украјине и мањи број Италијана, заробљеника западног фронта Европе. Заробљеници су махом били војници и цивили из Србије, који су ту доспели после повлачења према Албанији, а један број радно способних интернираца одабиром је пребачен из других логора, пре свега Арада, Добојског логора и осталих широм Аустроугарског царства – објашњава Голубовић.
Он истиче да, за разлику од осталих логора, у овом није било стрељања заточених.
–Због исцрпљености и неухрањености завладао је пегави тифус и сличне болести својствене животу у таквим условима, због чега су људи масовно умирали. Они су сахрањивани на два хришћанска гробља – православном за Србе и Русе, и на католичком за Италијане – наводи др Голубовић, додајући да су преминуле најпре сахрањивали у раке с дрвеним крстовима уз обреде свештеника, све док није почело масовно умирање, када су настале и прве масовне гробнице, у којима је сахрањивано и по двадесетак логораша.
После рата, на том месту, у знак сећања на страшну судбину страдалих логораша, постављено је више заједничких криптимаузолеја, где су сакупљени и земни остаци Срба из логора широм тадашње Чехословачке. Маузолеј је 8. јула 1932. отворен за јавност.
Према Женевској конвенцији, војничка гробља заштићена су сто година.
– Управо 2014. године истиче право на заштиту тог споменика у Чешкој, па је значајно скренути пажњу јавности. О логору у Јиндриховицама, нажалост, нема довољно записа у нашој историји и публикацијама, а медији не посвећују потребну пажњу чињеници да је реч о гробљу већем од „Зејтинлика“– закључује Голубовић.
