STANAG 6001 - Često postavljana pitanja
- Šta je zapravo STANAG 6001? Čemu služi? Ko ga je propisao?
STANAG 6001 je opšti test poznavanja engleskog, ili bilo kog drugog svetskog jezika, u skladu sa standardom STANAG 6001. Ovo je samo jedan od niza standarda koji se primenjuju u okviru NATO saveza i programa Partnerstvo za mir, čiji je član i Republika Srbija. Sam naziv je skraćenica od dve reči (STANDARDIZATION AGREEMENT), dok se oznaka 6001 odnosi na specifične kriterijume za poznavanje stranih jezika u okviru NATO. Sve STANAG-e, pa i 6001, propisuje NATO Agencija za standardizaciju (NSA), dok je za implementaciju ovog standarda u različitim zemljama zadužen Biro za međunarodnu jezičku koordinaciju (BILC), koji je savetodavno telo NATO-a i bavi se međunarodnim normiranjem, interpretacijom jezičkih deskriptora, obukom ocenjivača i kontrolom sprovođenja jezičkog standarda.
- Kako izgleda test STANAG 6001? Iz čega se sastoji? Postoji li sertifikat?
STANAG 6001 testira opštu jezičku sposobnost kandidata iz praktičnih jezičkih veština: slušanja, čitanja, govora i pisanja, tako da svaki STANAG 6001 test u sebi sadrži zapravo četiri zasebna testa za svaku od ovih veština. Nakon polaganja testa, svaki kandidat dobija sertifikat sa jedinstvenim jezičkim profilom, koji se zvanično naziva SLP (Standardized Language Profile), i koji se sastoji od četiri broja. Svaki od ovih brojeva označava nivo vladanja određenom jezičkom veštinom, i do njega se dolazi testiranjem svake od veština ponaosob. Tako, na primer, kandidat koji dobije SLP 3232 zapravo vlada veštinom slušanja na nivou 3, govorom vlada na nivou 2, čitanjem na nivou 3 i pisanjem na nivou 2.
- Gde su opisani kriterijumi i nivoi za sve četiri jezičke veštine?
Detaljan opis svakog nivoa za sve četiri jezičke veštine nalazi se u zvaničnom dokumentu koji objavljuje pomenuta NSA. Trenutno je na snazi 4. izdanje deskriptora za STANAG 6001, iz 2010. godine, koje predviđa nivoe 0/0+, 1/1+, 2/2+, 3/3+, 4/4+ i 5. Izvod iz ovog dokumenta moguće je pročitati na PELT veb stranici.
- Koje nivoe testira srpski STANAG 6001 test? Zašto ne sve nivoe?
Srpski STANAG 6001 test je tro-stepeni test koji testira nivoe 1-2-3, uz mogućnost dodele „plus“ nivoa (0+, 1+ i 2+). Ova tri nivoa testiraju se u ogromnoj većini zemalja jer nema praktične potrebe za testiranjem iznad nivoa 3. Nivo 4, koji podrazumeva gotovo bilingvalnu upotrebu jezika, veoma se retko zahteva i mali je broj pozicija za koje je realno potreban (simultani prevodioci u UN i sedištu NATO-a, pregovarači u mirovnim procesima, diplomate najvišeg ranga itd.). Nivoi 0 i 5 se ne testiraju, jer predstavljaju samo referente vrednosti između apsolutnog neznanja (0) i zamišljenog idealnog poznavanja jezika (5).
- Da li je moguće „pasti” na ispitu?
Ne. Kandidat koji je pristupio polaganju sve četiri jezičke veštine dobija sertifikat bez obzira na ocene, uključujući i 0/0+. Na primer, jezički profil 1110+ znači da kandidat gotovo nema sposobnost pisanja na engleskom jeziku, ali zato razume čitanje i slušanje teksta i govori na nivou 1, što može biti sasvim dovoljno za određene dužnosti, gde se od njega ne očekuje da bilo šta piše.
- Šta znači ako imam neujednačen profil? Da li se onda izvodi srednja ocena?
Ne. Nije moguće izvesti srednju ocenu iz četiri različite jezičke veštine, baš kao što nije moguće izvesti srednju vrednost, na primer, za trčanje na 200 m, skakanje udalj, bacanje kugle i skakanje uvis. U pitanju su posebne veštine koje se posebno testiraju i za svaku se dobija posebna ocena. Kao što je poznato iz svakodnevnog iskustva, retke su osobe kod kojih su sve veštine podjednako razvijene. Uopšteno govoreći, neujednačeni profili (na primer 2121+, 1121, 2221 itd.) i idealno ujednačeni profili (1111, 2222, 3333) stoje u odnosu 70:30. Kad je u pitanju STANAG 6001, jezička slika Evrope je takva da su u severnim i zapadnim zemljama najzastupljeniji profili koji gravitiraju ka nivou 3 (3232, 3332, 32+32+ i sl., sa izuzetkom Švedske, gde su retki profili ispod nivoa 3), dok su na istoku i jugu Evrope, odnosno na Balkanu (sa izuzetkom Hrvatske), najzastupljeniji profili koji gravitiraju ka nivou 2 (21+21+, 2221, 21+22, i sl.)
- Šta konkretno testira STANAG 6001? Kako se pripremiti?
STANAG 6001 je test zasnovan na veštinama i testira opštu jezičku sposobnost bez obzira na to kako je stečena. U tom smislu ne postoji nijedan poseban kurs koji priprema kandidate za polaganje ovog ispita. Neko ko je engleski učio samo tokom redovnog školovanja ili neko ko je jezik učio na privatnim časovima i kursevima, odnosno neko ko je jezik učio živeći ili školujući se u inostranstvu, imaju gotovo iste šanse na ovom ispitu. Sve što ste ikada naučili iz engleskog jezika, na bilo kom mestu, pa čak i na putovanjima, na Internetu, pomoću muzike, filmova, knjiga, može vam pomoći i biti dobra priprema za ovaj ispit. Ipak, svakako ćete svoje šanse za uspeh povećati ako ste dobro upoznati sa formatom ispita i ako ste svoje znanje redovno održavali i osvežavali, samostalno ili na kursu jezika.
- Da li to znači da STANAG 6001 ne uključuje test gramatike i vokabulara?
Da. STANAG 6001 ni u jednoj od veština ne testira posebno gramatiku i vokabular. Testira se stepen razumevanja pročitanog ili saslušanog teksta, bez obzira na to da li kandidat dobro poznaje gramatiku i da li razume svaku pojedinačnu reč, odnosno da li ume pravilno da primeni jezička pravila. Važno je jedino da pravilno razume glavnu poruku odgovarajućeg teksta. U testiranju govora i pisanja gramatika i vokabular jesu zastupljeni, ali samo kao jedan od nekoliko ključnih faktora koji svi podjednako utiču na konačnu ocenu.
- S obzirom da STANAG 6001 ispit polažu profesionalni pripadnici VS, da li se testira „vojni” jezik?
Ne. Kao što je već pomenuto, STANAG 6001 testira opštu jezičku sposobnost kandidata u njihovom radnom i socijalnom okruženju. Specifičnosti vojne profesije, koja je bitno različita od drugih profesija, dolaze do izražaja u testu govora i pisanja, kada kandidati opisuju situacije koje su karakteristične za njihov posao. Samo u tom smislu je zastupljena „vojna terminologija“. U testu čitanja i slušanja mogu se naći tekstovi geopolitičke, vojnotehničke i opšte vojne tematike, koji nisu previše usko stručni, jer samo takvi tekstovi daju svim kandidatima podjednake šanse. Jasno je da terminologija poznata mornaričkom oficiru ne mora biti poznata oficiru vazduhoplovstva i obrnuto. Da ne pominjemo da ispit polažu i civilna lica zaposlena u VS i MO, koja mogu biti različitih profesija (lekari, veterinari, inženjeri, ekonomisti, pravnici). Ispit ne sme da favorizuje nijednu posebnu kategoriju kandidata i ne sme da ocenjuje stručna znanja i sposobnosti kandidata za obavljanje dužnosti, već samo njihovu opštu jezičku sposobnost.
- Da li se i kako STANAG 6001 može uporediti sa drugim testovima engleskog jezika, na primer ALCPT-om ili ECL-om?
Ne. STANAG 6001 je test opšte jezičke sposobnosti iz sve četiri jezičke veštine i ne može se uporediti sa testovima koji testiraju samo parcijalne komponente jezika (gramatiku, vokabular, itd.) ili testovima koji služe za razvrstavanje kandidata po grupama na kursevima jezika. Na primer, ALCPT (American Language Course Placement Test) ili ECL (English Comprehension Level) jesu testovi koji kombinuju poznavanje gramatike i vokabulara sa situacionim kontekstom i razumevanjem teksta. Ovi testovi su indirektni i ne daju nikakvu ocenu kandidatove produktivne jezičke sposobnosti, jer ne testiraju govor i pisanje. Zato oni uglavnom i služe samo za pozicioniranje, rangiranje ili razvrstavanje kandidata po grupama.
- Koliko ima sličnosti između STANAG 6001 ispita i drugih međunarodnih ispita kojima se testira engleski jezik, na primer TOEFL, IELTS, Kembridž ispita i sl.?
Sličnosti ima utoliko ukoliko svi ovi testovi, kao i STANAG 6001, direktno testiraju opštu jezičku kompetenciju kandidata kroz sve četiri jezičke veštine. Međutim, tu se sva sličnost završava. Naime, dok je većina drugih međunarodnih ispita bazirana mahom na CEF skali Saveta Evrope (Common European Framework), STANAG 6001 je izveden iz originalne američke ILR skale (Interagency Language Roundtable), i to je ujedno jedina skala sa kojom se STANAG 6001 može direktno uporediti. Ova skala se koristi u svim SAD federalnim agencijama i biroima (od FBI i CIA, do DOD, NSA i FDA).
- Šta konkretno znači ako mi je dodeljen „plus“ nivo?
Svaki od osnovnih STANAG 6001 nivoa u sebi sadrži i „plus“ nivo (0/0+, 1/1+, 2/2+, 3/3+). Osnovni nivo uključuje raspon od minimalno zadovoljenih kriterijuma (donji prag znanja) do maksimalno zadovoljenih kriterijuma (gornji prag znanja,), koji je veoma blizu ili se graniči sa sledećim višim nivoom. Na primer, ako kandidat ima ocenu 2+ iz govora, to znači da njegovo vladanje tom veštinom daleko prevazilazi prag znanja za nivo 2, da se vrlo približio nivou 3, ali da zbog određenih nedoslednosti ili vrste grešaka koje uporno pravi i dalje nije u stanju da u potpunosti zadovolji minimalne kriterijume za nivo 3, te mu je stoga dodeljen nivo 2+. „Plus“ nivoi služe boljoj diferencijaciji nivoa znanja i dragocen su indikator kandidatu u kom pravcu se kreće njegovo znanje.
- Da li srpski STANAG 6001 sertifikat ima „rok trajanja“?
Da. Rok važnosti sertifikata je 4 godine od datuma izdavanja. Takva praksa postoji u najvećem broju zemalja zato što je takva zvanična preporuka eksperata iz BILC-a. Naime, osetljiva veština kakva je poznavanje jezika može pretrpeti dramatične promene u roku od 4 godine. U tom periodu može doći do znatnog poboljšanja i unapređenja znanja, ali i do pogoršanja, pa čak i zaboravljanja. Zato je najpoštenije novu proveru izvršiti nakon isteka tog perioda.
- Šta se dešava kada mi istekne sertifikat? Da li je moguće parcijalno testiranje i „popravljanje“ profila?
Svako kome je istekao rok važenja sertifikata (4 godine od dana izdavanja), može se prijaviti za obnavljanje profila, ako za tim postoji potreba. Parcijalno polaganje i „popravljanje“ ocena više nije moguće, ali kandidat koji nije zadovoljan ostvarenim profilom, ili neko ko je u međuvremenu pohađao kurs i unapredio svoje znanje, može se prijaviti da ponovo polaže sve četiri veštine po isteku najmanje godinu dana od datuma polaganja. Na ovaj način kandidat ima kontrolu nad svojim sertifikatom i može blagovremeno reagovati u smislu produženja roka važnosti.
- Da li postoje primeri testa gde mogu videti kako ispit zapravo izgleda?
Da. Na PELT veb stranici, koja se nalazi u okviru zvanične Internet stranice Ministarstva odbrane, nalaze se primeri testa za sve četiri veštine, sa rešenjima. Na istoj stranici date su i detaljne specifikacije testa, sistem bodovanja i opis nivoa. Dakle, sve relevantne informacije koje su vezane za pripremu i polaganje ispita, raspored i termine polaganja i sl. date su na PELT veb stranici. Takođe su dati i korisni linkovi gde se kandidati mogu informisati o STANAG 6001 ispitu u zemljama regiona.
- Zašto se test radi grafitnom olovkom?
Upotreba grafitne olovke u međunarodnim testovima je standardna procedura. Kandidat može u svakom trenutku da se predomisli i upiše drugi odgovor, pri čemu prethodni odgovor mora u potpunosti biti izbrisan, što nije moguće upotrebom hemijske olovke. Ukoliko bi se na listu zatekla dva zaokružena odgovora, oba bi bila odbačena bez obzira da li je jedan od njih tačan. Takođe, u testu pisanja gde su greške i ispravke veoma česte, zarad opšte urednosti i čitkosti rukopisa neophodno je da se pogrešno napisana reč ili rečenica može u potpunosti obrisati.
- Zašto se test slušanja pušta samo jednom?
Ne postoji izričita zabrana niti preporuka da se test slušanja sluša dva puta. Većina zemalja test pušta samo jednom ali postoje i slučajevi gde je određene snimke moguće čuti dva puta, uglavnom kad je u pitanju testiranje preko računara, što ovde nije slučaj. Većina stručnjaka smatra da snimke treba čuti samo jednom iz dva razloga: prvo, zato što takva situacije vernije odražava realnu situaciju u kojoj slušalac prati TV ili radio program u realnom vremenu i nema mogućnost da zamoli spikera da mu ponovo pročita vest. Drugi razlog je taj što se od kandidata traži samo da uhvati glavnu nit razgovora, predavanja ili izlaganja, bez potrebe da se prevodi i analizira svaka izgovorena reč.
- Zašto se u testu slušanja ne koriste namenski rađeni audio snimci, gde spikeri govore polako i razgovetno, tako da se razume svaka izgovorena reč?
Zato što je autentičnost teksta glavni postulat standarda STANAG 6001. Bez ispunjenja ovog uslova nema ni govora o standardu STANAG 6001. Cilj testa je da odredi da li (i u kojoj meri) kandidat, kome je engleski strani jezik, razume pročitani ili saslušani tekst na isti način na koji ga razume izvorni govornik, kome je engleski maternji jezik, i kome je tekst prevashodno i namenjen. Pošto se izvorni govornici informišu preko sadržaja koje pročitaju ili čuju na svom jeziku i u svojim medijima (BBC, CNN, NBC, New York Times, Guardian, i sl.), to upravo i jesu jedini adekvatni izvori odakle tekstove za ispit treba uzimati, pogotovo za više nivoe. Za testiranje nivoa 1 mogu se, izuzetno, dopustiti i polu-autentični tekstovi, ali treba imati u vidu da određen broj namenski snimanih audio tekstova obično služi kao dopunski materijal uz udžbenike, koristi se za vežbe u učionici i ponekad ih izgovaraju spikeri koji nisu izvorni govornici. Dakle, takvi snimci nisu namenjeni izvornim govornicima, koji svoj jezik već znaju, već strancima koji tek uče engleski jezik, te samim tim nisu autentični. Dozvoljene su samo minimalne intervencije na autentičnim tekstovima, u vidu skraćivanja dužine, brisanja nepotrebnih datuma i imena i sl. Svaka druga intervencija (namerno uprošćavanje ili otežavanje teksta) drastično bi uticala na autentičnost i zato se ne preporučuje.
- Zašto se zadaci čitanja i slušanja tako drastično razlikuju po težini kako test odmiče?
Zato što testovi čitanja i slušanja testiraju tri drastično različita nivoa (nivo 1 – puko jezičko preživljavanje; nivo 2 – funkcionalna upotreba jezika i nivo 3 – profesionalni nivo poznavanja jezika). Zadaci su poređani po nivoima i složenost im progresivno raste kako se smenjuju nivoi. Situacija u kojoj bi kandidatu prvi zadatak (nivoa 1) i poslednji zadatak (nivoa 3) bili podjednako laki ili teški značila bi samo da nešto nije u redu sa testom i da on ne meri ono što treba da meri.
