Министарство одбране Републике Србије
 

ПЗМ - Сарадња



ДОСАДАШЊЕ И АКТУЕЛНЕ АКТИВНОСТИ САРАДЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА НАТО


Од почетка педесетих година прошлог века па до данас, Србија је имала различите облике сарадње са НАТО, од формалног савезништва у оквиру Трећег балканског пакта (1948-1953. године) па до обуке и школовања припадника ЈНА у државама чланицама НАТО. Интензитет ове сарадње варирао је у зависности од политичких дешавања у протеклим деценијама.

Конкретан корак у успостављању сарадње у оквиру програма Партнерства за мир учињен је крајем априла 2002. године, када је Савезна влада Р. Југославије усвојила препоруку Врховног савета одбране о покретању процеса приступања овом програму. 

Државна заједница Србија и Црна Гора поднела је, 19. јуна 2003. године, званичан захтев Алијанси за пријем у програм Партнерство за мир. У циљу припреме Државне заједнице за учешће у Партнерству за мир, НАТО је, 30. јуна 2003. године, покренуо посебан програм за Србију и Црну Гору: Прилагођени програм сарадње (енг. Tailored Cooperation Programme, TCP). Прилагођени програм сарадње подразумевао је учешће на курсевима у НАТО школи у Оберамергау, семинарима и конференцијама, а највећи допринос представљало је учешће припадника Војске, као посматрача, на одређеном броју војних вежби Партнерства за мир.


Група Србија-НАТО за реформу одбране 

Иницијативу за успостављање Групе за реформу одбране (енг. Defence Reform Group, DRG), као заједничког тела Министарства одбране тадашње Србије и Црне Горе и НАТО, покренула је Краљевина Норвешка, у својству Амбасаде за везу са НАТО 2005. године. Ова иницијатива је покренута у циљу повећања подршке Алијансе у процесу реформе система одбране у Србији и Црној Гори, у околностима интензивног рада на првом Стратегијском прегледу одбране. У децембру 2006. године, Северноатлантски савет одобрио је формирање Групе СЦГ-НАТО за реформу одбране, након вишемесечних консултација у НАТО, и то кроз Политички комитет и Политичко-војни надзорни комитет Партнерства за мир. После неопходних административних припрема и одлука надлежних државних органа Србије и Црне Горе, у фебруару 2006. године, формиран је овај нови, јединствен механизам сарадње између Србије и НАТО, какав Алијанса није развила ни са једном другом државом. Пред Групу су постављени следећи задаци:

• убрзавање и подршка реформи система одбране, 
• подстицање међуресорне сарадње, са циљем боље координације и комуникације у вези са визијом развоја, 
• увођење модела пројектно оријентисаног приступа реформи, 
• подстицање чланица НАТО да боље координишу билатералне активности у подршци реформи система одбране, и 
• припрема Србије и Црне Горе за ангажовање у Партнерству за мир.

Рад Групе у периоду од 2005. до 2008. године је оцењен као веома успешан, а досадашња искуства указују да она знатно олакшава интерресорни приступ у процесима битним за реформу система одбране и ангажовање у програму Партнерство за мир.

Одржавањем 12. састанка Групе Србија – НАТО за реформу одбране 30. јуна 2010. године у Дому Гарде Топчидер, након двогодишње паузе, настављен је рад овог механизма сарадње Србије и НАТО. Усвојен је радни план Групе у периоду од јуна 2010. године до јуна 2011. године и успостављена су тела која подржавају рад Групе. Састанку су присуствовали и изасланици одбране и представници амбасада земаља чланица НАТО и ЕУ.

Основни циљеви обновљене Групе су подршка институционалној сарадњи Србије и НАТО у процесу реформе система одбране, достизање партнерских циљева Процеса планирања и прегледа, ангажовању у Концепту оперативних способности, израда пројеката за решавање специфичних проблема реформе, као и унапређење координације и ефикасности билатералне војне сарадње са НАТО и ЕУ.


НАТО војна канцеларија за везу 

Закључени Споразум о транзитним аранжманима између Србије и Црне Горе и НАТО, као и почетак рада Групе Србија-НАТО за реформу одбране, наметнули су потребу за јачањем директних институционалних веза између Србије и Алијансе. На основу закљученог споразума између Министарства одбране Републике Србије и НАТО 18. децембра 2006. године, у Београду је отворена НАТО војна канцеларија за везу (енг. NATO Military Liaison Office, MLO), у згради Министарства одбране.

У линији субординације у НАТО, за функционисање Војне канцеларије у Београду одговорна је Команда здружених снага НАТО у Напуљу. Надлежности Канцеларије су: имплементација Споразума о транзитним аранжманима, пружање подршке снагама НАТО и ЕУ (EUFOR) ангажованим у региону, подршка раду Групе Србија-НАТО за реформу одбране, сарадња у области јавне дипломатије, као и други додатни задаци које одобри Северноатлантски савет.

Војна канцеларија представља и подршку војним аспектима ангажовања Србије у Партнерству за мир, као и војну подршку претежно политичкој улози Амбасаде оне државе која има двогодишњи мандат за везу Србије са НАТО.


Поверилачки фонд Партнерства за мир 

Уз Прилагођени програм сарадње, допринос Алијансе реформи система одбране у Србији, свакако се огледао и у успостављању два поверилачка фонда Партнерства за мир. У марту 2005. године, покренут је Поверилачки фонд намењен за реализацију пројекта уништавања залиха противпешадијских мина, са финансијским средствима од око 1,5 милион евра, које је донирало 11 држава. За извршну агенцију у спровођењу пројекта одређена је НАТО Агенција за одржавање и снабдевање - НАМСА. Непосредни извршиоци Пројекта били су Техничко-ремонтни завод (ТРЗ) у Крагујевцу и компанија Прва искра Барич, тако што је ТРЗ вршио уништавање мина делаборацијом, а компанија Прва искра прераду из војног у привредни експлозив. Пројекат се реализовао 2 године и успешно је окончан у мају 2007. године, са укупно уништених око 1,4 милиона противпешадијских мина.

Поред тога, Пројекат преквалификације вишка кадра (ПРИСМА), који је израдило Министарство одбране Републике Србије, високо је оцењен у поређењу са другим пројектима исте врсте, у државама Партнерства за мир. Стога је, у јануару 2006. године, почео са радом нови Поверилачки фонд, са циљем подршке при запошљавању припадника Војске Србије, у цивилном сектору, који у процесу реформе постану кадровски вишак. Пројектовани буџет Фонда усмерен је првенствено на покретање микро-предузећа. За реализацију средстава ангажована је Међународна организација за миграције (енг. International Organization for Migrations, IOM), са значајним искуством у области смањења вишка војног кадра и његове реинтеграције у цивилни сектор. 

Према достављеним подацима од стране IOM-a, закључно са 30. септембром 2010. године, у оквиру НАТО Поверилачког фонда утрошено је нешто више од 8 милиона евра, у оквиру различитих облика директне помоћи лицима из Програма за отпочињање развоја посла у цивилном сектору, трошкова управљања, одржавања и евалуације Пројекта, јачања капацитета Програма подршке у промени каријере као и на многе промотивне активности у циљу транспарентности Пројекта. 

Тренутно је у току припрема за израду новог пројекта за подршку у промени каријере, усмереног ка професионалним припадницима. Планом је предвиђено да Пројекат буде реализован у току 2011. године. 


Војно представништво Републике Србије при НАТО

Војно представништво Р. Србије при НАТО успостављено је 27. септембра 2010. године са основним задатком да представља Министарство одбране и Војску Србије у седишту НАТО у Бриселу. Битан аспект рада Војног представништва је заступање одбрамбених и војних интереса Републике Србије у НАТО и сталним мисијама држава чланица, учествовање у раду организационих целина НАТО, као и пружање подршке учешћу представника Министарства одбране и Војске Србије у раду комитета НАТО. Такође, сарађује са НАТО и државама чланицама и извештава о активностима и развоју догађаја у НАТО.

Војно представништво се састоји из Канцеларије Војске Србије и Канцеларије одбране у Бриселу и Тима за везу при Одељењу за војну сарадњу НАТО у Монсу.