25.08.2016.
Tvorci ikonostasa - Desetar Vladan Đurović i razvodnik Slobodan Kokotović
Dvojica profesionalnih vojnika pokazali su kako se odgovorni posao u Vojsci Srbije i kreativni rad mogu „uvezati” na dobrobit svih. Desetar Vladan Đurović, nišandžija-operater na BVP M80A u 27. mehanizovanom bataljonu, i razvodnik Slobodan Kokotović, snajperista, obojica pripadnici Druge brigade Kopnene vojske, koriste znanje i kreativnost za izradu ikonostasa u bogoslužbenim prostorijama Vojske Srbije.Oni svedoče da se ikonostas od pet metara često radi duže od pet meseci. Posao im, kažu, nije teško pao jer su ponosni što njihovih ruku delo krasi prostorije namenjene verskim potrebama pripadnika naše vojske.
Ikonostas, kao nezaobilazni deo verskih rituala, ima važnost u crkvi pa je, pre početka tog posla, bilo neophodno da dvojica autora saznaju više o osnovnim teološkim postulatima, istoriji religije i kanonima crkvene umetnosti.
Sve je počelo na inicijativu grupe za verske poslove Druge brigade, čiji se posao ne svodi samo na „bogoslužbeni delokrug”, već obuhvata i duhovno savetodavni rad sa vojnicima i rad na podizanju operativnih sposobnosti svakog pojedinca u Vojsci. Prvi ikonostas tog kreativnog dvojca krasi bogoslužbeni prostor kasarne „Stefan Nemanja” u Raški.
– Ikonostasi se izrađuju od najkvalitetnije vrste drveta, najčešće od hrasta – kaže razvodnik Kokotović. Na njemu se, dodaje, najbolje vide estetske prednosti drveta u odnosu na ostale materijale, kao i veština obrade i umetnost rezbarenja. On već godinama radi u porodičnoj stolarskoj radionici u selu Raonica na Gledićkim planinama, a znanje koristi kako bi obradio drvo i pripremio ga za duborez.
Njegov kolega, razvodnik Kokotović, koji se i pre tog projekta u slobodo vreme bavio pravljenjem figura od drveta, a sada je zadužen za duborez, podseća da je „umetnik taj koji je drugačiji”.
– Nekadašnje škole duboreza više ne postoje, svaki rezbar ima priliku da se istakne individualnim stilom. Na ikonostasima je izražena biblijska ornamentika, krasi ih višeslojnost umetničkog izraza i, u krajnjem, težnja za visokim dometom umetnika u rezbarenju.Radovi u drvetu desetara Vladana Đurovića i razvodnika Slobodana Kokotovića, osim kasarnu „Stefan Nemanja” u Raški, krase i novoformirani bogoslužbeni prostori u kasarni „Petar Leković” u Požegi i u kasarni „Rifat Burdžević Tršo” u Novom Pazaru. A kako se dobar glas daleko čuje, uskoro će njihovi radovi biti deo svakodnevice bogoslužbenih prostora u kasarnama i van njihove jedinice.
Vojnici, koji najčešće rade u prostoriji vojničkog kluba u kraljevačkoj kasarni „Ribnica”, prilagođenoj za izvođenje radova, ističu da su, radeći na ikonostasima, postali prijatelji. Za svoje angažovanje više puta su nagrađivani, ali naglašavaju da im priznanja nisu u prvom planu, niti žele da govore o materijalnoj vrednosti svog angažovanja, kojim je, kako upućeni kažu, Vojska Srbije uštedela na desetine hiljada evra, pošto je tržišna cena izrade ikonostasa od 600 do 800 evra po kvadratnom metru.
Zoran MILADINOVIĆ
