01.10.2015.
Otisak nezaborava
Prvi broj vojnog glasila Narodna armija izašao je 2. oktobra 1945. godine. Tekstove je, razume se, trebalo opremiti dobrom fotografijom. Fotoreporteri su krenuli na zadatke i počeli slikom da pišu istoriju. Fotografije nisu bile samo dodatak novinarskom peru već dragoceni hroničar vremena. Vojni reporteri zavirivali su u tenkove i avione, snimali vojne vežbe i vojnike, ali su beležili i razne kulturne i društvene manifestacije, sportska događanja, izgradnju puteva, aerodroma, mostova, stadiona – izgradnju naše zemlje.
Digitalizacija
U Fotocentru brižno se čuvaju sve fotografije od 1945. godine do danas, onako kako to nalažu propisi o čuvanju arhivske građe i filmova – u prostoriji u kojoj nema dnevnog svetla, nema prašine, temperatura i vlažnost vazduha su konstantni. Osim retkih izuzetaka, skoro sve su odolele zubu vremena. Budući da su fotoreporteri svaki događaj snimali na po više kvadrata, rupe u sećanju ne postoje. Bez tih besmrtnih otisaka na rolni filma štošta bi ostalo zaboravljeno u vrtlogu promena.
Sa svešću o tome kakvo istorijsko i nacionalno blago čuva, Fotocentar je, uz podršku Džeferson instituta i Vlade Kraljevine Norveške, 2008. godine započeo digitalizaciju arhiva. Do sada su skenirane fotografije do 1959. godine. Digitalizacija, pored toga što sprečava fizičko propadanje materijala, omogućava bržu pretragu i otvara arhiv domaćoj i svetskoj javnosti. Postoji ideja da se sve skenirane fotografije postave na sajt Ministarstva odbrane u formatu za pregladnje i sa mogućnošću da se elektronski kupe. Politika Ministarstva odbrane je otvaranje Vojske prema javnosti, a fotografija ima izuzetno važno mesto u stvaranju boljeg pogleda na sistem odbrane i njegove pripadnike.Fotoreporteri doprinose poboljšanju ugleda Vojske Srbije tako što na svakoj manifestaciji, vojnoj ili civilnoj, umešno biraju prave trenutke, koji ubrzo nakon završetka događaja nalaze svoje mesto u Fotogaleriji na sajtu Ministarstva.
Vremeplov
Dok se radila crnobela fotografija, vojni Fotocentar imao je najveću laboratoriju u zemlji. Pojavom kolorne fotografije Jugoslovenska narodna armija opremila je Centar tehnologijom kojom je retko ko drugi u to vreme mogao da se pohvali – najsavremenijim mašinama koje su mogle da rade fotografije u koloru čak metar širine. Svakog 22. decembara priređivane su izložbe o aktivnostima JNA – pedesetak najlepših fotografija u velikom formatu, snimljenih u toj godini, slalo se u sve naše ambasade. U to vreme imali smo više od pedeset ambasada u svetu.
Po principu tih izložbi za vreme agresije NATOa napravljeno je pedesetak crnobelih fotografija, koje su poslate u svet da prikažu posledice bombardovanja Srbije i Crne Gore. To su bile i poslednje crnobele fotografije.Zahvaljujući procesu digitalizacije, Fotocentar je u proteklom periodu priredio četiri izložbe u galerijama Doma Vojske: „Prvomajske parade 1946–1951” (2010), „Prva konferencija pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine” (2011), „Beograd 1945–1955. u objektivu vojnih fotoreportera” (2012) i „Naša krila – avioni domaće proizvodnje u naoružanju jugoslovenskog i srpskog vazduhoplovstva 1945–2012” (2012).
„Nudimo vam zanimljivo putovanje u prošlost, vremenskom mašinom, koju pokreće samo jedna vrsta goriva – fotografija. Ona je više nego validan dokument, koji neguje i čuva vreme”, napisala je Anđelija Radović u brošuri povodom izložbe „Prvomajske parade”. I zaista je tako. Da nije fotografije istorija bi, bar vizuelno, ostala tajna. Arhiv Fotocentra Medija centra „Odbrana” predstavlja svojevrsno svedočanstvo o stasavanju naše zemlje, u kojem se ogledaju ljudi i događaji, sudbine i vremena.
Dragana BARJAKTAREVIĆ
