Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 
30.09.2014

Simpozijum o srpskom vojnom sanitetu u Prvom svetskom ratu



 U amfiteatru Vojnomedicinske akademije  danas je održan simpozijum o srpskom vojnom sanitetu u Prvom svetskom ratu, koji su organizovali Uprava za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane i Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

Skup je otvorio je brigadni general prof. dr Marijan Novaković, načelnik Vojnomedicinske akademije, a govorio je i prof. dr Pavle Milenković, predsednik Akademije medicinskih nauka SLD.

General Novaković je rekao da u godini kada ceo svet obeležava sto godina od početka Prvog svetskog rata, srpski vojni sanitet proslavlja dva značajna jubileja – 175 godina postojanja i 170 godina od osnivanja prve srpske vojne bolnice, prethodnice VMA.

Načelnik VMA je istakao da su pripadnici srpskog vojnog saniteta u Prvom svetskom ratu „svojim ekstremnim naporom i požrtvovanjem, u najtežim uslovima, uz oskudicu u kadrovima, lekovima i sanitetskom materijalu, bili pouzdan oslonac Vojsci, pomažući joj da uz manje žrtava izvojuje neke od značajnih pobeda”. Ključ te značajne podrške, kako je rekao, leži u modernoj organizacijin saniteta, u ratnoj hirurgiji i ratnoj hirurškoj doktrini, te visokoj etici sanitetskog osoblja, koje nikad nije napuštalo svoje ranjene i bolesne, a na isti način je lečilo i srpske vojnike i zarobljene neprijatelje.

Uvodno izlaganje na skupu imao je primarijus naučni savetnik dr Aleksandar Nedok, a radove su izlagali i Milisav Sekulić, generali u penziji Veljko Todorović i Branislav Popović, pukovnici prof. dr Dragan Mikić i dr Mile Ignjatović, potpukovnik Radivoje Anđelković, te Dragan Stupar i Luka Nikolić.

Doktor Nedok podsetio je da je srpska vojska mobilisala 409 lekara, od toga je 25 bilo hirurga, 203 medicinara, 190 apotekara i 60 veterinara. Na 1.200 vojnika bio je jedan lekar, što je nedopustivo malo, a na jednog hirurga dolazilo je 300-800 ranjenika, zavisno od vojnih operacija.

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila, prema njegovim podacima, 1.247.435 ljudi, što je 28 odsto stanovništva. Pomažući narodu i vojsci stradalo je 128 lekara, veterinara i apotekara, a najveći procenat umro je od pegavog tifusa.

Na skupu je bilo reči o radu srpskog vojnog saniteta tokom Prvog svetskog rata. Predstavljeni su organizacija i rad sanitetske i veterinarske službe srpske vojske, sanitetsko snabdevanje i uluga farmaceuta, hirurško zbrinjavanje, epidemije zaraznih bolesti. Takođe, bilo je reči o sanitetskim gubicima u Prvom svetskom ratu, o Bizerte i njenoj ulozi u lečenju, osveženju i popuni jedinica srpske vojske, o herojstvu predstavnika stranih sanitetskih misija u srpskoj vojsci, te ulozi Crvenog Krsta u Prvom svetskom ratu.