09.04.2014.
Verska služba u Komandi za obuku
Kapela Svetog velikomučenika Teodora Tirona otvorila je, početkom marta, vrata pravoslavnim vernicima Komande za obuku. Njeno osvećenje planirano je 5. maja, na praznik Svetog sveštenomučenika Platona Banjalučkog, nekadašnjeg vojnog sveštenika.
Vojni sveštenik poručnik Selimir Vagić, klirik eparhije Bačke, opremanje i osveštanje kapele doživeo je kao prvo veliko iskušenje, ali i radost svog misionarskog zadatka. Sa svojim pomoćnikom starijim vodnikom Milanom Dimitrijevićem on brine o verskom životu pravoslavnih vernika, koji rade u toj jedinici, nastojeći da, kako kaže, vaspostavi ono što je pre nekoliko decenija, voljom ideoloških protivnika Crkve, bilo uništeno.Prihvatanjem dužnosti vojnog sveštenika otac Selimir našao se pred izazovom da u sredini u kojoj je odnos prema pravoslavnoj veri i Crkvi bio decenijama zanemarivan, obnovi kulturu življenja u pravoslavlju.
– Nije naš posao da budemo deo lanca komandovanja, niti da neposredno savetujemo starešine o tome šta u službi treba da čine. Vojno sveštenstvo gradi i neguje ideale, koje jednako propoveda i pravoslavlje i građanski moral. Mediji su se često bavili trivijalnim pitanjima kada je reč o verskoj službi u Vojsci, počev od toga kolike će biti plate vojnih sveštenika do toga kolika će biti dozvoljena dužina brade. Ono što je zbilja značajno jeste koliko će naše prisustvo i rad u jedinicama doprineti kvalitetu duhovnog života, a samim tim i kvalitetu rada ljudi na službi u Vojsci – kaže poručnik Vagić.
Opisujući prvih nekoliko meseci rada u Komandi za obuku, naročito posao uređenja kapele Svetog Teodora Tirona, otac Selimir Vagić prepoznaje smisao u, naizgled, slučajnim okolnostima.
– Nije slučajno da je naša kapela posvećena velikomučeniku Teodoru Tironu. Tiron znači regrut, a ovo je Komanda za obuku. Ovde dolaze oni koji se regrutuju i prvi put stupaju u redove vojske – ističe on.
Svaki detalj kapele koji je pokazao naš sagovornik ima svoju „priču”, od četiri spiralno rezbarena stuba ikonostasa, napravljenih od odbačenih komada drveta, koji simbolizuju četiri pripadnika Prve armije koji su 1999. godine, nedaleko odatle, izgubili život u odbrani od NATO-a, do pevnice koju su, takođe slučajno, pronašli i restaurirali pripadnici Komande za obuku i štićenici terapeutske zajednice „Zemlja živih” – institucije Srpske pravoslavne crkve koja se bavi lečenjem bolesti zavisnosti.
Iako na ikonostasu radovi nisu završeni, kapela već zrači specifičnom lepotom. Otac Vagić naglašava da to mesto neće biti „svetije” jednostavnim donošenjem još nekoliko ikona, već odnosom koji Crkva bude gradila sa ljudima zbog kojih se tu i naselila.
