16.04.2012.
Intervju načelnika Generalštaba za Politiku
Na administrativnoj liniji KPS narušava bezbednost
Godišnje kroz VS na odsluženju dobrovoljnog vojnog roka prođe oko 1.000 mladih, negde oko deset odsto njih se tom prilikom i zaposli u vojsci
„Ne želim da neistinama koje je izneo FHP dajem na značaju time što ću ih ponovo javno komentarisati, a sud će reći svoje“, kaže načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Ljubiša Diković. Odgovarajući na pitanje zbog čega nije ranije odgovorio posle optužbi direktore FHP Nataše Kandić da „nema čistu ratnu prošlost”, on objašnjava da je tužbu podneo lično, kao građanin, a da je bilo potrebno izvesno vreme da se tužba pripremi.
General Diković je tokom rata 1999. godine bio komandant 37. motorizovane brigade iz Raške, koja je tokom rata 1999. godine dejstvovala na Kosovu i Metohiji, u Drenici.Danas je najviši predstavnik VS u razgovorima sa predstavnicima Kfora, odnosno snagama NATO-a na Kosmetu, i za sagovornike iz inostranstva je nesporan sagovornik. S generalom Dikovićem razgovaramo uoči 23. aprila – koji se prvi put obeležava kao Dan Vojske Srbije.Da li su pri izboru ovog datuma prevagnuli istorijski ili praktični razlozi – da se ovaj dan obeležava u povoljnijim meteorološkim uslovima uz veće prisustvo građana?
Bilo je više razloga za promenu datuma obeležavanja Dana Vojske Srbije. Duže vreme postojala je želja da se Dan Vojske i Dan državnosti obeležavaju odvojeno. Dobro je da Vojska slavi dan kada su naši preci pošli u pobedu, u znak sećanja na Drugi srpski ustanak koji je rezultirao oslobađanjem Srbije i, kasnije, njenim priznavanjem. Naravno, bitni su i praktični razlozi. S jedne strane, želeli smo da vojnici praznuju Dan državnosti kao i svi drugi, a da građani zajedno sa nama učestvuju u svečanom obeležavanju Dana VS. Pored jačanja zajedništva naroda i vojske, reč je o racionalnom pristupu kojim štedimo budžetska sredstva, jer nemamo toliko velikih izdataka za nadoknadu rada u vreme državnog praznika.
Kako će ove godine biti obeležen Dan VS?
Ponosno, dostojanstveno i u skladu s tradicijom. Kao i prethodnih godina, pripremamo niz manifestacija: počasnu artiljerijsku paljbu, odavanje počasti srpskim ustanicima, svečani prijem, izložbe, koncerte vojnih orkestara... Centralnu proslavu organizujemo u Leskovcu. Građani će moći da vide naoružanje i vojnu opremu, prikaz osposobljenosti i defile jedinica. Za posmatrače verovatno će najzanimljivije biti veštine naših pilota, specijalaca, gardista i besprekorni poredak u svečanom defileu...
Nedavno su pripadnici Žandarmerije uhapsili dvojicu pripadnika Kosovske policije koji su prešli administrativnu liniju kod Merdara. Pošto je VS prisutna u Kopnenoj zoni bezbednosti, da li su sa one strane linije primećene neke snage vlasti u Prištini i ko bi, po Kumanovskom sporazumu, smeo da se na toj liniji nalazi naspram VS?
Prema Vojnotehničkom sporazumu iz Kumanova, Vojska Srbije sarađuje isključivo sa međunarodnim snagama bezbednosti, odnosno Kforom. Potpisano je 15 dokumenata koji definišu postupke i procedure obe strane duž administrativne linije s Kosovom i Metohijom. Smatram da jedino KFOR može da garantuje bezbednost na Kosovu i Metohiji, a ne tzv. organi Kosova. Pripadnici KPS se pojavljuju uz administrativnu liniju između Kosmeta i centralne Srbije i to predstavlja rizik po bezbednost. Očigledno da KPS, suprotno sporazumima, želi da se „korak po korak“ nametne kao faktor u tim područjima. Obaveštavamo Kfor o njihovom prisustvu, oni uvek reaguju i informišu nas šta su preduzeli.
Otkako je ukinuto obavezno služenje vojnog roka, u delu javnosti postoji mišljenje da je vojska svedena na najmanju moguću meru. Možete li, ukratko, navesti osnovne činjenice o brojnosti VS?
Takvo mišljenje je pogrešno. Naravno da Vojska Srbije ne može po broju da bude ista kao JNA, jer Srbija nije toliko velika i mnogoljudna kao SFRJ, a i vojna organizacija se menja i modernizuje u skladu sa svetskim trendovima. Dimenzionisanje vojske je ozbiljna stvar, strategijska, i zavisi od mnogih činilaca, između ostalog od realnih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji i ljudskih i materijalnih resursa koje država može da izdvoji za svoju odbranu. Danas VS broji oko 28.000 ljudi. U brigadama Kopnene vojske imamo četiri tenkovska i osam mehanizovanih bataljona sa više od 200 tenkova i preko 320 borbenih oklopnih vozila, od kojih je oko 320 guseničara. Takođe, raspolažemo sa više od 430 artiljerijskih oruđa, od kojih je oko 80 višecevnih lansera raketa. Imamo dve vazduhoplovne brigade sa 81 avionom i 60 helikoptera. Nije, dakle, reč o maloj vojsci.
Na dobrovoljno služenje vojnog roka javljaju se uglavnom potencijalni kandidati za posao u VS. Kada je ukidano obavezno služenje vojnog roka pominjane su razne stimulativne mere, ali od toga je malo šta zaživelo. Da li je zapostavljeno afirmisanje dobrovoljnog služenja vojnog roka?
Dok služe vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, naši vojnici imaju plate od oko 17.000 dinara. Takođe, dobijaju sertifikate za obuku koju završe i mogućnost da konkurišu za zaposlenje u vojsci. VS afirmiše služenje vojnog roka uglavnom pozivajući mladiće i devojke na dinamičnu vojničku obuku i poseban način života. Mi se, dakle, orijentišemo na one koji vole izazove i koji žele da se osposobljavaju za odbranu zemlje, što je jedno od prava građana. Mlade ljude koji se vraćaju civilnom životu treba da stimulišu država i samo društvo, dajući im neke pogodnosti u budućem životu, zbog njihovih kvaliteta. Godišnje kroz VS na odsluženju dobrovoljnog vojnog roka prođe oko 1.000 mladih, negde oko deset odsto njih se tom prilikom i zaposli u vojsci. Onaj ko je spreman da brani Srbiju, svoje sugrađane i najbolje vrednosti našeg društva, taj je deo elite ovog društva. To je jasno Ministarstvu odbrane i VS, ali to treba da znaju svi.
Šta je od nove opreme i tehnike od izuzetnog značaja za VS nabavljeno tokom proteklih par godina?
I pored ekonomske krize, koja se bitno odrazila i na opremanje VS novim naoružanjem i opremom, učinili smo bitne pomake, pre svega kada je reč o opremanju modernim sistemima veze. Veza je „nervni sistem“ vojske i zato je opremanje tim sredstvima od suštinskog značaja. Nabavili smo i bespilotne letelice „orbiter“, avion za obuku pilota „lasta“ i avion „pajper seneka“ za aerofotogrametrijsko snimanje. Što se tiče Kopnene vojske, prioritet je opremanje jedinica angažovanih u Kopnenoj zoni bezbednosti i jedinica koje se obučavaju za učešće u multinacionalnim operacijama. Takođe, veoma dobro smo opremili Specijalnu brigadu. Po „Modelu opremanja vojnika pešadije M-21“ opremili smo jedinice sa nekoliko hiljada pušaka kalibra 5,56 mm M-21 i velikim delom zaštitne opreme za vojnike. Puška M-21 se do sada odlično pokazala, može se reći da je dostojna naslednica inače odlične domaće automatske puške M-70, bazirane na sistemu „kalašnjikov“. Nova puška je preciznija u rukama prosečnog vojnika, kalibar 5,56 mm omogućava da se ponese više municije. Želimo da nabavimo domaća samohodna artiljerijska oruđa „nora B-52“ i oklopne transportere „lazar“, ali to zavisi od raspoloživog novca.
Da li je tačno da je proteklih meseci penzionisano mnogo starešina ViPVO i da je postojao problem popune upražnjenih mesta?
Penzionisane su starešine koje su ispunjavale uslove za penziju po tada važećem zakonu, i to uglavnom po njihovim zahtevima, jer su procenili da je to za njih bolje. Došlo je do prirodne smene generacija. Nema problema sa popunom ViPVO starešinskim kadrom. Nastojimo da mladim pilotima pružimo priliku da više lete, raketašima da se bolje obuče u radu sa raketnim sistemima i da dostignu vrh u svojoj profesiji.
Milan Galović
Ostali smo narodna vojska
Da li ste načisto sa tim da je ukidanje obaveznog služenja vojnog roka ispravan potez imajući u vidu dugoročne potrebe za rezervnim sastavom ili, kako se to kaže, „stvaranja veze vojske i naroda“?
Potpuno sam siguran. Oblici vojnog organizovanja menjaju se kroz istoriju. Živimo u vremenu profesionalnih vojski, za takvo rešenje opredelila se ubedljiva većina država u Evropi. Naravno, kada smo donosili odluku o profesionalizaciji VS, ozbiljno smo razmišljali o tome kako će taj proces uticati na vezu između vojske i naroda. Važno je istaći da vojni rok nije ukinut, danas postoji kao dobrovoljni, a ako se promene okolnosti - ponovo se može uvesti obavezno služenje vojnog roka. Uspeli smo da nađemo pravi model, koji uvažava tradiciju služenja vojnog roka - ovoga puta po principu dobrovoljnosti, koji unapređuje sposobnost vojske da pomogne građanima kada je ugrožena njihova bezbednost. Osim toga, naši profesionalni vojnici, kao i starešine, deo su naroda. Ostali smo narodna vojska i ljudi to znaju.
Imam utisak da se proces pomirenja veštački produžava
Nedavno ste izjavili da se proces pomirenja u regionu odvija suviše sporo, poredeći te procese sa periodom posle Drugog svetskog rata. Možete li pojasniti te istorijske paralele?
Drugi svetski rat bio je oružani sukob najvećih razmera ikad vođen. Niko ga, naravno, nije zaboravio, ali su se, ipak, strasti smirile i mnoge rane zalečile posle deset-dvadeset godina od kraja rata. Pedesetih godina ljudi iz naših krajeva već su išli na rad u Nemačku. Imam utisak da se proces pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije veštački produžava, jer od toga imaju koristi pojedinci. Želim da naglasim da su odnosi među starešinama vojski iz regiona veoma dobri. Vojnike inače povezuje duh vojničke solidarnosti; radimo u sličnim uslovima, na sličnim zadacima, imamo iste probleme, slične profesionalne želje... Pored toga, mnogi od nas su se školovali u istim klasama Vojne akademije i radili u istim jedinicama JNA. Vojnička drugarstva su, uvek, nešto posebno.
