15.12.2016.
Intervju ministra odbrane za magazin „Odbrana“
SAVLADAĆEMO IZAZOVE
Treba konstruktivno prići problemima u sistemu odbrane, sa svešću koja su nam ograničenja u trenucima ekonomskog oporavka zemlje. Već početkom sledeće godine svim zaposlenima će biti povećana plata za pet odsto i neće biti otpuštanja zaposlenih. Novi pravilnik o platama primenjivaće se od 1. januara 2018. godine. Istovremeno, bez obzira na teškoće i izazove, pripadnici naše vojske požrtvovano i kvalitetno izvršavaju svoje zadatke i treba im odati priznanje.
Ministar odbrane Zoran Đorđević pet godina je u Ministarstvu odbrane, kreira budžet i dobro poznaje sistem, nekada s pozicije državnog sekretara zaduženog za finansije, a danas kao prvi čovek sistema odbrane. Smatra da je zajedništvo neophodno da bi se uspelo u ekonomskom oporavku društva i države, čiji je vojska neodvojiv deo. Poziva na razumevanje kada su u pitanju materijalni položaj zaposlenih, opremljenost vojske, uslovi rada i štednja.
Na izmaku 2016, u intervjuu magazinu „Odbrana”, svodi bilans stanja sistema kojim rukovodi i naglašava da pripadnicima naše vojske treba odati priznanje što požrtvovano i kvalitetno izvršavaju svoje zadatke, bez obzira na teškoće s kojima se susreću, tako da se svaki građanin Srbije može osećati bezbedno i sigurno.
Gospodine ministre, kakav nas budžet očekuje u 2017. godini?
– Ministarstvu odbrane određeni su u narednoj godini limiti od Ministarstva finansija i oni iznose 56,5 milijardi dinara ili 1,29 odsto BDP-a, što je za oko četiri milijarde dinara više u odnosu na sredstva u 2016. godini. Sa sopstvenim prihodima, budžet će iznositi oko 61 milijardu dinara ili 1,39 odsto BDP-a. Na osnovu proračuna, potrebe sistema odbrane u 2017. godini iznose 65,2 milijarde dinara i u najvećem delu se razlika između sredstava utvrđenih limitom i onih potrebnih odnosi na nabavku opreme i projekte za razvoj i modernizaciju NVO. Očekujemo da će taj nedostatak biti nadoknađen sledeće godine, kao što je bilo i tokom ove.
Budžet odbrane će imati socijalnu, operativnu i delimično razvojnu komponentu. Za povećanje plata profesionalnih pripadnika od pet odsto biće utrošena sredstva u iznosu od 29.324.418.000 dinara, što je za 1.416.801.000 više nego u 2016. godini. Naučnoistraživačka delatnost raspolagaće s 650.000.000 dinara, dok se za angažovanje u multinacionalnim operacijama planira 1.545.239.000, odnosno 360.490.000 dinara više nego ove godine. Za realizaciju zadataka iz oblasti treće misije Vojske, odnosno delovanje u vanrednim situacijama, odvojeno je 1.321.603.000 dinara. Sredstva za investicije naredne godine iznosiće 400.000.000 dinara više nego 2016, a za stambeno kreditiranje predviđen je početni iznos kao i ove godine – 300.000.000 dinara.
Ministarstvo odbrane će nastaviti sa uštedom i racionalnim korišćenjem budžeta, u skladu sa smernicama Vlade. U narednom periodu planirano je smanjenje troškova po aproprijacijama vezanim za reprezentaciju, protokol i energetske usluge.
Pripadnici sistema odbrane sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo materijalnim standardom i uslovima rada. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, na primer, izazvao je buru negodovanja mnogih kategorija zaposlenih. Nadležni smatraju neopravdano. Zašto? Koje boljitke donosi taj dokument?
– Ministarsvo odbrane ulaže ogromne napore radi očuvanja standarda svih zaposlenih, koliko je to moguće u uslovima ekonomskog oporavka zemlje. Samo od početka novembra imao sam više susreta sa sindikatima koji deluju u sistemu odbrane i otvoren sam da razgovaram o svim problemima i izazovima sa kojima se suočavamo.
Smatram da samo zajednički možemo da uspemo u nastojanju da se materijalni položaj i uslovi rada u vojsci poboljšavaju, ali prema realnim mogućnostima države i društva. I kako kaže naš premijer, koliko zaradimo, toliko možemo i da potrošimo.
I ovom prilikom moram da ponovim da će već početkom sledeće godine svim zaposlenima biti povećana plata za pet odsto i neće biti otpuštanja zaposlenih, a novi pravilnik o platama primenjivaće se od 1. januara 2018. godine. To su trenutno mogućnosti države, i moj tim i ja činimo sve što je u našoj moći i pronalazimo druge načine kako da poboljšamo materijalni i socijalni status u vojsci. Tako, uspeli smo da za naše pripadnike obezbedimo stalni popust u nekim kompanijama, mogućnost beskamatnog plaćanja na rate i na taj način indirektno utičemo na povećanje njihovog standarda. Sa takvom politikom ćemo nastaviti i u budućnosti.
Što se tiče Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, njime su onemogućene zloupotrebe instituta koji je obezbeđivao zadržavanje koeficijenta položajne plate bez uslova u pogledu službene ocene i vremena provedenog na toj dužnosti. Pravilnik je, između ostalog, propisao jubilarnu nagradu za 40 godina neprekidne službe u Vojsci Srbije u visini od 200 odsto plate, uvećane za minuli rad. Takođe je obezbeđen zaštitni institut prava čina i položaja u slučaju postavljenja na formacijsko mesto nižeg čina i položaja u po potrebi službe, u skladu sa zakonom, ukoliko lice nije ostvarilo povoljniji koeficijent po osnovu službenih ocena. Isto se odnosi i na civilna lica u Vojsci – ukinuto je bezuslovno zadržavanje dostignutog koeficijenta kod raspoređivanja na radno mesto koje je razvrstano u niži platni razred i grupu radnih mesta, a odredbe novog Pravilnika obezbeđuju napredovanje po osnovu ocene najviše do devet platnih razreda, nezavisno od grupe radnog mesta, sve dok je lice raspoređeno na formacijska mesta koja su razvrstana u okviru iste grupe radnih mesta i prema istom platnom razredu.
Najavljena je i reforma vojnog zdravstva? Kakve se promene mogu očekivati u VMA, vojnim bolnicama i vojnomedicinskim centrima?
– Najpre je važno opet naglasiti da smanjenja broja zaposlenih na Vojnomedicinskoj akademiji neće biti, što se odnosi i na broj ležajeva u toj ustanovi. Naglašavam da profesionalna vojna lica treba da imaju prioritet u zdravstvenoj zaštiti u VMA, koja je jedna od vodećih medicinskih ustanova u zemlji. Problemi vojnih osiguranika ne razlikuju se od problema koje imaju civilni osiguranici u zdravstvenim ustanovama. Naročito kada je reč o listama čekanja, nedostatku lekova i refundaciji troškova lečenja itd. Činimo sve da se liste čekanja za preglede vojnih osiguranika svedu na najmanju moguću meru, te dodatno angažujemo medicinsko osoblje u kabinetima i Poliklinici VMA.
Tokom 2013. i 2014. godine odlazio sam na VMA i u čekaonicama od pacijenata slušao o problemima sa kojima se susreću, kao i zamerke na rad te zdravstvene ustanove. Želim da sada ispravim sve one poteškoće sa kojima se običan građanin susreće.
To će biti smernica upravo formiranoj radnoj grupi, koja ima zadatak da u narednom periodu predloži novu organizaciju, kojom će biti otklonjeni svi pomenuti problemi. Očekujem da će se tom promenom optimizovati sistem vojnog zdravstva i omogućiti još bolje i efikasnije pružanje zdravstvenih usluga i vojnim osiguranicima i građanima Srbije.
Promene će predvideti ukidanje duple administracije, uspostavljanje centralizovane nabavke u okviru Fonda SOVO, a gde je to moguće saradnju s RFZO, te realizaciju nabavki i putem sklapanja okvirnih sporazuma. Opredeljivanjem konkretnog radnog vremena za vojne osiguranike, znatno će se smanjiti čekanje na specijalističke preglede, dijagnostičke i terapijske procedure, kao i dužina lečenja za određene bolesti.
Sistem odbrane izuzetno opterećuju i nerešena stambena pitanja sadašnjih i penzionisanih pripadnika. Kako da dođu do krova nad glavom?
– Program dugoročnog stambenog kreditiranja profesionalnih vojnih lica Vojske Srbije primenjuje se od 2008. godine i uslovi stambenog kreditiranja menjali su se na bolje iz godine u godinu. To je, za sada, jedan od najpovoljnijih načina da pripadnici sistema odbrane dođu do krova nad glavom. Tim modelom do danas je više od 2.700 pripadnika vojske rešilo stambeno pitanje i 456 penzionisanih pripadnika preko Fonda SOVO. Trenutno se na stambenom zbrinjavanju u Ministarstvu i Vojsci nalazi 19.490 interesenata. Od tog broja 12.714 je bez stana, a 6.776 koristi neodgovarajući stan. Od 2012. godine dodeljeno je 1.635 stanova.
Imaju li Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije problema s kadrom, odnosno njegovom popunom i neplaniranim odlivom? Kako će se nadalje odvijati upravljanje ljudskim resursima?
– Popuna, odnosno broj profesionalnih pripadnika našeg sistema odbrane, zasnovana je na realnim potrebama i definisana Planom popune, koji se donosi i odobrava na godišnjem nivou. On zavisi od odobrenih budžetskih sredstava, te prirodnog odliva kadra po sili zakona. U toku godine, u skladu s Planom popune, realizovan je priliv od 170 oficira, posle završetka VA i MF VMA, 23 oficira po konkursu, 170 podoficira iz kategorije profesionalnih vojnika koji su završili Osnovni kurs za podoficire i 300 profesionalnih vojnika.
Radi efikasnije popune određene su polazne osnove za izmenu Uredbe o stanjima u službi i unapređivanju oficira i podoficira, tako da se predviđa upravljanje ljudskim resursima u smislu njihovog što racionalnijeg korišćenja, a zasnovanog na kompetencijama, kao i povećanje efikasnosti i motivacije starešina, te ostvarivanje njihovih društvenih i ličnih ciljeva kroz usavršavanje, napredovanje, ocenjivanje i predvidivost karijere.
Kako zadržati profesionalne vojnike po ugovoru, koji se sve češće „skidaju” iz Vojske?
– Jedan od demotivišućih faktora za profesionalne vojnike jeste činjenica da kada navrše 42, odnosno 48 godina, ili ne zadovolje određene zdravstvene kriterijume, nemaju mogućnost da produže ugovor za profesionalnu službu, što negativno utiče na motivaciju mladih ljudi, potencijalnih kandidata za profesionalne vojnike i usložnjava problem popune Vojske. To ćemo prevazići zapošljavanjem u svojstvu čuvara u sastavu novoformirane Vojne ustanove za fizičko-tehničko obezbeđenje vojnih objekata. U toku je procedura za formiranje takve vojnodohodovne ustanove, čiji bi probni period za ocenu funkcionisanja bio od aprila do decembra naredne godine, u čija će popuna biti isključivo iz redova profesionalnih pripadnika vojske. Takođe planiramo da ta ustanova izađe na tržište rada i u ravnopravnoj konkurenciji učestvuje na tenderima za obezbeđenje fizičko-tehničke zaštite drugih državnih organa.
Uveden je novi koncept dobrovoljnog služenja vojnog roka od šest meseci. Koje su njegove prednosti, a šta ograničenja? Postoji li za to odgovarajuća finansijska konstrukcija? Razmišlja li se i o vraćanju redovnog služenja vojnog roka, shodno konceptu totalne odbrane koji predviđa Doktrina Vojske Srbije?
– „Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi” predviđeno je da služenje vojnog roka traje šest meseci, a u prethodnom periodu, uvažavajući potrebe za popunom jedinica Vojske, dostavljali smo predsedniku Republike predloge za donošenje naredbe o skraćenju trajanja dobrovoljnog služenja vojnog roka s oružjem sa šest na tri meseca, odnosno četiri za određene specijalnosti kao što su vojni policajci, izviđači, padobranci i za specijalnosti u rodu oklopnih jedinica.
Imajući u vidu potrebe i zainteresovanost kandidata za služenje vojnog roka, predsedniku Republike predloženo je da prethodnu odluku stavi van snage, što je i učinio, tako da će vojni rok ubuduće trajati šest meseci.
Tokom angažovanja u jedinicama Vojske, od decembra ove godine, vojnici na dobrovoljnom služenju aktivno se uključuju u rad tih sastava – na poslovima unutrašnje, stražarske i prijemne službe, čime se profesionalni vojnici rasterećuju i kvalitetnije pripremaju za izvršavanje ostalih zadataka, što direktno utiče na podizanje nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti. Takođe, obukom vojnika na dobrovoljnom služenju u trajanju od šest meseci, sistem odbrane dobija i obučeniji rezervni sastav.
Za šestomesečno služenje vojnog roka planirana je i veća nadoknada za vojnike – tokom prva tri meseca obuke naknada je oko 10.500 dinara, a u četvrtom mesecu planirano je da primanja budu oko 15.000, u petom mesecu oko 20.000 i u šestom mesecu oko 25.000 dinara. To znači da će vojnik na dobrovoljnom služenju vojnog roka za šest meseci dobiti oko 800 evra. Treba reći da su za to obezbeđena finansijska sredstva iz budžeta Republike, u skladu s odobrenim finansijskim planovima organizacionih jedinica Vojske.
Kada se pominje vraćanje redovnog služenja vojnog roka, formirana je interresorna radna grupa radi izrade strategijskih dokumenata – Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategije odbrane Republike Srbije, Bele knjiga odbrane Republike Srbije i Dugoročni plan razvoja Republike Srbije – koji treba da analiziraju izazove i pretnje sa kojima se suočava Republika Srbija u narednih deset godina, pa će na osnovu njihove analize biti predloženo eventualno vraćanje obaveznog vojnog roka, koje će u tom slučaju biti prosleđeno vladi, a onda i Skupštini na usvajanje. Ako Skupština donese takvu odluku, Ministarstvo i Vojska su u mogućnosti da u najkraćem roku obezbede uslove za njeno sprovođenje.
Koji su prioriteti u nabavci, jesu li za to obezbeđena neophodna finansijska sredstva? Kakve su, u stvari, realne potrebe naše vojske, shodno bezbednosnim izazovima?
– Radi prevazilaženja problema nedovoljnog finansiranja opremanja u 2016. godini, pored sredstava iz budžeta i dodatnih prihoda, koja su ukupno bila za 35 odsto veća u odnosu na 2015, Vlada Republike Srbije će krajem decembra opredeliti još dodatnih sredstava za tu namenu. Ta sredstava su usmerena na nabavku lovačkih aviona, helikoptera, radarskih sredstava, optoelektronskih uređaja, telekomunikacione opreme, artiljerijskog oruđa, vojno-policijske opreme, sredstava zaštite, municije i municijskih elementa, kao i kompleta i delova vojničke uniforme.
Realno iskazane potrebe Vojske za 2017. godinu u oblasti investicija za osnovna sredstva iznose 11 milijardi dinara. Imajući u vidu da je to više od onoga što je budžetom projektovano, očekujemo da će Vlada i 2017, kao i u toku 2016. godine, obezbediti dodatna sredstva iz budžetske rezerve.
Kada govorimo o izdvajanjima iz budžeta za potrebe razvoja sredstava naoružanja i vojne opreme 2016. godine, treba znati da su ona povećana za 36 odsto. Redefinisano je osam postojećih i definisano četrnaest novih razvojnih zadataka u oblasti naoružanja i vojne opreme. Cilj je razvoj novih i modernizacija postojećih sistema naoružanja, osloncem na istraživačke, razvojne i proizvodne kapacitete Srbije. Time će se obezbediti višestruko jeftiniji sistemi naoružanja istih performansi, čak do 4,5 puta, u odnosu na kupovinu gotovih proizvoda iz inostranstva. Za razvoj u narednoj godini biće izdvojeno 35 odsto više sredstava, kako bi se stvorili uslovi za završetak započetih projekata, ali i početak novih.
Svakako da na operativne sposobnosti naše vojske posebno utiče opremljenost RV i PVO. Kakvi su planovi kada je reč o novim lovačkim avionima i transportnim helikopterima?
– Jedan od prioriteta sistema odbrane jeste opremanje RV i PVO, kao tehnološki sofisticiranog vida, koji značajno utiče na ukupne operativne sposobnosti Vojske. Razmatramo više mogućnosti za poboljšanje stanja u našoj avijaciji. Nabavili smo dva višenamenska transportna helikoptera Mi-17 V-5, a u planu je nabavka još šest do deset višenamenskih helikoptera. Ruska Federacija nam je donirala šest aviona MiG 29, koji će, u narednom periodu, sa našim avionima tog tipa u naoružanju RV i PVO, činiti osnovu naše lovačke avijacije, sposobne da izvrši misije zaštite vazdušnog prostora.
Do kraja 2016. godine u upotrebu ćemo uvesti školske avione „lasta”. Takođe planiramo modernizaciju aviona „orao” i G-4. Remont helikoptera „gazela” nastojimo da rešimo s inostranim partnerom. Vlada u praksi pokazuje da joj je stalo do Vojske, njenog vazduhoplovstva i bezbednosti vazdušnog prostora, što nije uvek bio slučaj.
A kada govorimo o sopstvenom razvoju sredstava naoružanja i vojne opreme?
– Sopstveni razvoj sredstava i domaća industrija predstavljaju značajan segment opremanja Vojske i tome posvećujemo posebnu pažnju. Sledeće godine u naoružanje će biti uveden lanser raketa samohodni višecevni modularni „Morava”, čije je završno ispitivanje upravo započelo u Tehničkom opitnom centru. Reč je o složenom, potpuno automatizovanom borbenom sistemu, koji može lansirati sve vrste raketa koje se nalaze u naoružanju naše vojske. Do kraja 2017. godine uvešćemo i haubičku municiju 122 mm povećanog dometa. Očekuje se i verifikaciono ispitivanje samohodne top-haubice 155 mm NORA B52 M15, proizvođača „Jugoimport SDPR”, kako bi se i taj artiljerijski sistem našao u operativnoj upotrebi u prvoj polovini naredne godine. Njegovim uvođenjem Vojska Srbije će biti opremljena i novom artiljerijskom municijom, dometa 40 kilometara, kao i savremenim optoelektronskim uređajima.
Nezaobilazno pitanje jeste i stanje u odbrambenoj industriji Srbije, to jest kakav je izvozni potencijal naših fabrika, koliko država u njih ulaže, nabavljaju li se nove proizvodne tehnologije i, naravno, da li je njihov finansijski bilans pozitivan? Takođe, i kako sarađuju s Vojskom Srbije i koliko su usmereni na njeno opremanje?
– Procene su da će izvoz naoružanja i vojne opreme u ovoj godini, kada govorimo o grupaciji Odbrambena industrije Srbije (OIS) i Jugoimport SDPR, odnosno osam privrednih društava s većinskim državnim vlasništvom, dostići vrednost od oko 375 miliona dolara. Proizvodni kapaciteti naše odbrambene industrije su maksimalno uposleni. To je za nas veliki uspeh, imajući u vidu da su neki kapaciteti bili potpuno devastirani posle NATO bombardovanja, što je prilikom obnove uzrokovalo „uska grla” u proizvodnji. Odbrambena industrija Srbije već četiri godine pokazuje kontinuirani rast. Izvoz je u ovoj godini veći za više od 20 odsto u odnosu na 2015. godinu. S takvim trendom nastavićemo i ubuduće.
Ministarstvo odbrane je sagledalo stanje proizvodnih kapaciteta, njihovu konkurentnost, kao i buduće potrebe sistema odbrane za savremenijim sredstvima i proizvodnim tehnologijama. U skladu s tim, pokrenute su investicije koje privredna društva OIS mahom samostalno realizuju, tako da se u narednom periodu očekuju značajna unapređenja i optimizacija proizvodnih kapaciteta, i za postojeći proizvodni program, i za razvoj novih sredstava. Sve je to radi zadovoljenja potrebe da se unaprede sposobnosti naše vojske i ostalih subjekata u sektoru bezbednosti, kao i zahtevi inostranog tržišta. U poslednje četiri godine privredna društva OIS su u modernizaciju proizvodnih kapaciteta uložila više od 60 miliona evra.
Kontrolom i konsolidacijom pomenutih privrednih društava i restruktuiranjem i uvrštavanjem novih, koja bi inače bila u stečaju, kao što su pribojski FAP, Jumko, Zastava kamioni i delovi Prve petoletke u grupaciju OIS, Ministarstvo odbrane stvara preduslove da ona u potpunosti i uredno izmiruju tekuće obaveze po osnovu poreza i doprinosa prema državnim poveriocima i lokalnoj samoupravi. Tako transformisana privredna društva, u konzorcijumu će biti sposobna da opremaju Vojsku Srbije, a i svetsko tržište savremenim borbenim sistemima.
Bitno je naglasiti da trenutno sva privredna društva naše odbrambene industrije ostvaruju pozitivne rezultate iz tekućeg poslovanja. Odbrambena industrija danas u potpunosti i uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
Iako je odbrambena industrija pretežno izvozno orijentisana, zadovoljenje potreba Vojske Srbije jeste njen prioritet. Fabrike namenske posluju kao samostalni, tržišno orijentisani subjekti, ali se u radu snažno oslanjaju na organizacijske jedinice i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao ključne karike u pojedinim fazama životnog ciklusa proizvoda koji se isporučuju Vojsci i stranim partnerima.
Odbrambena industrija značajno doprinosi ekonomskom razvoju Republike Srbije i trenutno je najdinamičnija grana industrije, sa najvećim stepenom rasta i sa ogromnim potencijalom sopstvenog rasta, ali i za pokretanje sličnih procesa u ostatku industrije. Ministarstvo odbrane pokrenulo je razvoj tehnološko najzahtevnijih grana industrije, u koji je uključena i naučna zajednica, koji treba značajno da doprinese pomenutom programu modernizacije našeg naoružanja i vojne opreme.
Migrantska kriza je veliki bezbednosni izazov. Na našoj državnoj granici su zajedničke vojne i policijske snage. Šta kaže statistika?
– U svetlu aktuelne izbegličke krize i mogućeg povećanja broja migranata na našoj teritoriji usled zatvaranja granica zemalja Evropske unije, bezbednosna situacija u zemlji se neprekidno prati i procenjuje. Zatvaranje „Zapadnobalkanske rute”, početkom marta ove godine, zaustavilo je masovni priliv migranata, ali je uzrokovalo povećanje tražnje za krijumčarima i porast nezakonitih prelazaka preko državne granice s BJR Makedonijom i Bugarskom. Od početka angažovanja Vojske i policije na državnoj granici zajedničke snage sprečile su više od 17.500 osoba da ilegalno pređu državnu među, od kojih je više od 15.000 odustalo od takve namere, dok je 1.136 lica pronađeno u dubini teritorije i smešteno je u prihvatne centre. Do sada je presečeno više međunarodnih lanaca krijumčarenja ljudi i sprečeno 85 pokušaja krijumčarenja migranata.
Kako ocenjujete aktuelne bezbednosne izazove po Republiku Srbiju i ukupnu bezbednosnu situaciju?
– Svesni smo trenda da se vojni budžeti ne samo u Evropi već i u našem regionu povećavaju. To je oslikavanje novih žarišta koja postoje u svetu, koja nikada nisu bila bliže Evropi, a koja potencijalno predstavljaju pretnju za našu zemlju, ali i za Evropu i Evropsku uniju, čiji ćemo sastavni deo svakako jednog dana biti. Mi želimo da budemo deo zajedničke Evropske odbrambene politike, želimo da se ponašamo kao da smo članica EU, da budemo odgovorni i spremni da na sve te, eventualne, izazove odgovorimo.
Vladimir POČUČ
Biljana MILjIĆ
Aleksandar PETROVIĆ
