Министарство одбране Републике Србије
 
16.05.2016

Десетар Срђан Ристић спреман за Гиниса



– Одувек сам био добар у томе и, некако спонтано, одлучио сам да прихватим изазов. Почетком новембра, на првом тренингу, лагано сам урадио 500 склекова, да бих, већ у наредних неколико, стигао до 1.000. После сам повећавао број за 100 до 120 склекова месечно, да бих последњих пет седмица тај резултат правио и на недељном нивоу – објашњава десетар Ристић, који је на прошлонедељном тренингу, за сат времена, дигао труп с тла 2.300 пута, што је за 100 више од актуелног Гинисовог рекорда, и само га треба потврдити према правилима те организације.

Десетар Срђан Ристић спреман за ГинисаУ Војсци Србије ради од 2004. године. Започео је у Грошници, у 24. батаљону за специјална дејства, после чега је 2007. прешао у Краљево, да би, после кратке паузе, од 2009. године био ангажован у Централној логистичкој бази.

Спортом се бави од средње школе, када је трчао „средње пруге“, али су родитељи мислили да је то губљење времена и да треба да се „окане тога” и посвети школи. – Ипак, нисам одустајао. Склекове сам први пут „радио“ у петом разреду основне школе, на физичкој провери. Лагано сам с 51 поставио својеврсни рекорд школе. Схватио сам да ми то добро иде, али нисам превише обраћао пажњу.

Мисао да би у тој дисциплини могао да се окуша с „целим светом“ почела је да га заокупља последњих неколико година. – У новембру прошле године сам преломио, и почео да се припремам, када сам и сазнао, да Гинисов рекорд држи извесни Британац, да износи 2.220 склекова за сат, а постигао га је у јулу прошле године.

Започеле су припреме, у светлу сазнања да је, осим снаге, најважнија тактика. – Променио сам их више, трагајући за правом. Гледао сам снимак актуелног рекордера и схватио да нам је тактика слична. Наиме, ја радим просечно мало више до 38 склекова у минути. Метод који ми највише одговара јесте – кратка серија па кратак одмор. Значи, 15 секунди је и рад и одмор - урадим 10 подизања за 7 до 8 секунди, придигнем се на колена, узмем ваздуха, урадим 9, па одмор, и исто тако у другој половини минута. Укупно четири серије, дакле 38 за 60 секунди. У односу на тај план, на последњем тренингу, „пребацио“ сам још 20, па је резултат био 2.300, што је практично рекорд, који само треба потврдити према правилима Гиниса.

Пропозиције кажу да своју посебност у некој Гинисовој дисциплини можете верификовати на два начина. Први је скуп, кошта најмање шест хиљада евра. Платите долазак посебне комисије из Лондона, која на лицу места утврди нови рекорд и истог тренутка вам уручи сертификат о томе. Други је јефтинији начин, и за њега се одлучио, готово је извесно, будући Гинисов рекордер у броју склекова у сату.

– Снимаћемо постизање рекорда, према установљеним правилима. То кошта око 600 евра, ради се из два угла, и након што им доставите тај доказ, у року од годину дана добијате сертификат да сте Гинисов рекордер. Управо тако је урадио и поручник новосадске Жандармерије Винко Тривуновић, који је оборио Гинисов рекорд у згибовима, када је за 24 сата урадио 5.820, о чему чека сертификат из Лондона.

Десетар Војске Србије планира да рекорд обори у јуну. Има и спонзоре који ће помоћи, а велику подршку му пружа и његов Клуб борилачких вештина „Шумадија безбедност”, где тренира „ђиу-ђуцу” вештину.

– Три ствари су битне за напредак – добар тренинг, који води тренер Чедомир Јовановић, официр Полиције, затим оптимална исхрана као и опоравак. Имам велику подршку на послу, али и у окружењу. Веома ми је важна подршка крагујевачке Академије „Цојић“, која ми пружа могућност коришћења сауне и неопходну масажу за опоравак после тренинга, а помаже ми и Фитнес-центар „Олимпија“.

Обарања рекорда је оно што следи. Примарни циљ. А даље? – Волео бих да се активирам и будем подофицир Војске Србије, али ми тај курс измиче јер ми недостаје четврта година средње школе, коју сам недавно уписао ванредно, па бих, уз полагање разлике испита, ускоро, ако буде новца за школарину, могао да будем техничар друмског саобраћаја, чиме бих отворио врата за напредовање у служби. Такође значајан циљ ми је да пред младим људима популаризујем спорт, мотивишем их да здраво живе. Порука је – што мање времена за компјутером, а више у шетњи и природи.

Владимир ВЈЕШТИЋ
Снимила Душка СТЕФАНОВИЋ