Министарство одбране Републике Србије
 
16.03.2016

Најбоља јединица Копнене војске



У Копненој војсци сваке године бира се најбоља јединица ранга батаљон – дивизион – одред, a недавно је прелазна заставица за 2015. годину додељена Првом топовско-хаубичком артиљеријском дивизиону 152 mm М-84. У образложењу престижног признања пише да је избор дивизиона награда за уложени труд, залагање и професионално извршавање задатака на изградњи и одржавању оперативних способности у прошлој години, али потпуно је јасно да иза њега стоји вишегодишњи континуирани и пожртвовани рад нишких артиљераца.

– Нијансе су одлучивале. Мислим да је пресудио висок ниво обучености припадника дивизиона, остварен реализацијом разних облика обучавања. Издвајам зимско стационарно логоровање, покретно логоровање средином године, реализацију великог броја тактичких увежбавања и тактичких вежби на логоровањима и артиљеријска бојева гађања на Интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде”, вреднована одличним и мањим делом врло добрим оценама. Друга вредност јесте стопостотна исправност артиљеријских оруђа и висок ниво исправности моторних возила и друге технике. Податак који потврђује квалитет рада у дивизиону јесте, свакако, и просек службених оцена официра, подофицира и војника, који превазилази врло добре оцене, док су професионални односи и висок морал нешто што се запажа одмах по доласку у нашу јединицу – истиче командант Мешовите артиљеријске бригаде пуковник Звонко Стојковић.

Ватрени скок
Припадници Мешовите артиљеријске бригаде имају кључну улогу у извршавању задатака ватрене артиљеријске подршке јединицама Копнене војске на територији целе земље, док је Први топовско-хаубички артиљеријски дивизион 152 mm М-84 носилац свих најважнијих задатака у бригади. Поменута чињеница јасно указује на место, улогу и значај дивизиона у тој јединици, поготово у делу обучавања командира артиљеријских састава, послужиоца, извиђача, рачунача и других специјалности у роду артиљерије.

– Суштина обучености припадника дивизиона и резултата које смо постигли јесте у непрекидном раду. Прва смо артиљеријска јединица која је реализовала вежбе подржане рачунарским симулацијама, изводимо покретна логоровања сваке године и имамо континуитет тренажног процеса, који нам омогућава тренутна ангажовања – каже мајор Зоран Николић, командант дивизиона.

Старешине и војници Првог топовскохаубичког артиљеријског дивизиона 152 mm М84 своју обученост прошле године углавном су показивали и доказивали на терену и бојевим гађањима. Отпочели су крајем прошле зиме са батеријским стационарним логоровањима на полигону „Рујничка коса”, када су старешине и војници увежбавали како да изведу артиљеријска дејства у неповољним временским и земљишним околностима. Једна батерија је средином лета била ангажована на бази „Југ”, док је друга, новембра прошле године, опслуживала основни командноштабни курс Војне академије на полигону „Пасуљанске ливаде”.
Централна активност дивизиона, ипак, забележена је у периоду од 26. маја до 4. јуна, када су припадници јединице извели покретно логоровање и тактичку вежбу са бојевим гађањем „Ватрени скок”. Десетодневно покретно логоровање одвијало се на потезу матична касарна „Мија Станимировић” – Ртањ – полигон „Пасуљанске ливаде”, где су артиљерци увежбавали заузимање елемената борбеног распореда, поседање ватрених положаја, рад по командама за гађање, премештање с једног на други положај и друге тактичке радње.

На полигону „Пасуљанске ливаде” изведено је и осам артиљеријских вежбовних и контролних батеријских гађања из топхаубица са одличним и врло добрим оценама. Посебно атрактивно било је ноћно гађање, када је одељење минобацача 120 mm осветљавало рејон циља на Великом Антрвељу. Показало се још једном да су вежбе на терену најсложенији и најтежи облик обучавања јединица ранга дивизиона, али и једини поуздан начин да се утврди у којој су мери команданти јединица, командири одељења, водова и батерија, послужиоци, рачуначи, везисти, топографи и припадници других специјалности спремни да изврше задатке ефикасне ватрене подршке борбених јединица.

Вежба „Ватрени скок” и дивизиона бојева гађања потврдили су да за старешине и војнике Првог топовског хаубичког дивизиона 152 mm нема тајни у планирању, припреми и извршењу артиљеријске ватрене подршке током обезбеђења борбених дејстава и да су у потпуности оспособљени за реализацију додељених мисија у свим временским, земљишним и борбеним условима.

Потпуна исправност технике у том дивизиону остварена је захваљујући значајној помоћи претпостављене команде Копнене војске и Генералштаба Војске Србије. Водило се рачуна и о најситнијим детаљима у делу одржавања и унапређивања исправности не само артиљеријских оруђа, већ и моторних возила и друге технике. У дивизиону велика пажња се придаје периодичним прегледима.

Мајор Зоран Николић нада се да ће јединица једног дана бити опремљена и новом самоходном хаубицом 155 mm НОРА Б52, која је концепцијски и конструкцијски слична њиховим хаубицама. To би знатно увећало оперативну способност јединице и артиљерије у целини.

Стандарди обуке
У организацијској структури Првог топовскохаубичког артиљеријског дивизиона 152 mm М84 запажају се команда, командноизвиђачка батерија и три ватрене батерије. Док чланови команде дивизиона командују, наређују, одлучују, контролишу, планирају, организују и координирају, припадници командноизвиђачке батерије представљају очи и уши артиљерије. Јединица којом командује мајор Зоран Орешчанин има у свом саставу вод везе и командноизвиђачки вод, који осматра, извиђа и даје потребне елементе за дивизиона гађања. Ватрене батерије предводе мајор Дејан Павловић и капетани Горан Рангелов и Предраг Радуновић.

Од командира 3. топовскохаубичке артиљеријске батерије мајора Дејана Павловића сазнајемо да су добри резултати на вежбама и гађањима плод јаког војног колектива, добре обучености, увежбаности и способности да се одреагује правовремено, прецизно, тачно, брзо и ефикасно.

– Добра послуга зна шта треба да ради у сваком тренутку. Постоје стандарди за индивидуалну и колективну обученост, који морају да се испуне и зато увежбавамо сваку радњу до аутоматизма, а при том велику пажњу поклањамо мерама безбедности, одабиру јединице за терен и реализацији гађања – истиче мајор Павловић.

Он каже да припадници његове јединице имају пуно поверење у топхаубицу НОРА и да тим артиљеријским оруђем батерија може прецизно да покрије простор ширине до 300 метара.

Послуга топахаубице је десеточлана, па је и посао командира одељења свеобухватан, јер треба објединити рад свих њих. Старији водник Немања Миловановић наводи да сваки члан послуге има специфичан задатак и да од правилног и правовременог извршавања радњи, зависи и укупан резултат на вежбама и гађањима. Нишанџија, на пример, припрема елементе за гађање и нишани, помоћник нишанџије поставља инструменте за рад, отвара затварач и брине о његовој исправности, док пунилац води рачуна о томе да у унутрашњости цеви нема прљавштине или заосталих делова чауре и убацује пројектил. Темпирач и три додавача су у муницијском делу послуге и припремају муницију.

Војници у оквиру одељења напредују од дужности додавача до нишанџије, који је уједно и заменик командира одељења. Само најбољи успевају да тај пут пређу за две године, док се уобичајеним темпом напредовања нишанџија постаје тек после 5–6 година. Тај податак добија на значају када се зна да се само из редова нишанџија бирају војници који ће завршити потребне курсеве и постати артиљеријски подофицири. Дивизион је на тај начин произвео из свог састава 17 младих водника, који су већ примили дужност.

– Произвођење подофицира из редова професионалних војника је по мом мишљењу одлично решење, јер се унапређују и производе у подофицире људи који су проверени и доказани у јединици, где ће и обављати нову дужност. Они су изузетно мотивисани и раде у војним колективима и са људима које познају – наглашава мајор Зоран Николић.

Водник Никола Стојиљковић један је од професионалних војника који је прешао пут од трећег додавача до подофицира. Он каже да је од првог дана максимално био заинтересован за посао и да су то препознале његове старешине. С поносом истиче да је артиљерија род који не би мењао ни за шта на свету и да бојева гађања треба видети и доживети.

Николин колега водник Видоје Ђокић је у артиљеријској бригади шест година, ушао је у све тајне артиљеријског заната, а крајем прошле године произведен је у чин водника и постављен за командира одељења. Нишанџија десетар Милан Стојановић, такође, жели да крене путем својих бивших колега и постане артиљеријски подофицир. Та могућност да професионални војници постану подофицири побудила је такмичарски дух у јединици и сви се труде да што боље обављају задатке.

Командант топовскохаубичког дивизиона мајор Зоран Николић подвлачи да извршавање задатака артиљеријске јединице зависи од великог броја старешина и војника, различитих специјалности. У артиљерији су, како каже, тимски рад, другарство и узајамно поверење основа на којој се гради не само кохезија војних колектива, већ и реализација најсложенијих тактичких и ватрених задатака.

Зоран МИЛАДИНОВИЋ