Министарство одбране Републике Србије
 
01.10.2015

Отисак незаборава




Први број војног гласила Народна армија изашао је 2. октобра 1945. године. Текстове је, разуме се, требало опремити добром фотографијом. Фоторепортери су кренули на задатке и почели сликом да пишу историју. Фотографије нису биле само додатак новинарском перу већ драгоцени хроничар времена. Војни репортери завиривали су у тенкове и авионе, снимали војне вежбе и војнике, али су бележили и разне културне и друштвене манифестације, спортска догађања, изградњу путева, аеродрома, мостова, стадиона – изградњу наше земље.

Дигитализација

У Фотоцентру брижно се чувају све фотографије од 1945. године до данас, онако како то налажу прописи о чувању архивске грађе и филмова – у просторији у којој нема дневног светла, нема прашине, температура и влажност ваздуха су константни. Осим ретких изузетака, скоро све су одолеле зубу времена. Будући да су фоторепортери сваки догађај снимали на по више квадрата, рупе у сећању не постоје. Без тих бесмртних отисака на ролни филма штошта би остало заборављено у вртлогу промена.

Са свешћу о томе какво историјско и национално благо чува, Фотоцентар је, уз подршку Џеферсон института и Владе Краљевине Норвешке, 2008. године започео дигитализацију архива. До сада су скениране фотографије до 1959. године. Дигитализација, поред тога што спречава физичко пропадање материјала, омогућава бржу претрагу и отвара архив домаћој и светској јавности. Постоји идеја да се све скениране фотографије поставе на сајт Министарства одбране у формату за прегладње и са могућношћу да се електронски купе. Политика Министарства одбране је отварање Војске према јавности, а фотографија има изузетно важно место у стварању бољег погледа на систем одбране и његове припаднике.

Фоторепортери доприносе побољшању угледа Војске Србије тако што на свакој манифестацији, војној или цивилној, умешно бирају праве тренутке, који убрзо након завршетка догађаја налазе своје место у Фотогалерији на сајту Министарства.

Времеплов

Док се радила црнобела фотографија, војни Фотоцентар имао је највећу лабораторију у земљи. Појавом колорне фотографије Југословенска народна армија опремила је Центар технологијом којом је ретко ко други у то време могао да се похвали – најсавременијим машинама које су могле да раде фотографије у колору чак метар ширине. Сваког 22. децембара приређиване су изложбе о активностима ЈНА – педесетак најлепших фотографија у великом формату, снимљених у тој години, слало се у све наше амбасаде. У то време имали смо више од педесет амбасада у свету.

По принципу тих изложби за време агресије НАТОа направљено је педесетак црнобелих фотографија, које су послате у свет да прикажу последице бомбардовања Србије и Црне Горе. То су биле и последње црнобеле фотографије.

Захваљујући процесу дигитализације, Фотоцентар је у протеклом периоду приредио четири изложбе у галеријама Дома Војске: „Првомајске параде 1946–1951” (2010), „Прва конференција покрета несврстаних у Београду 1961. године” (2011), „Београд 1945–1955. у објективу војних фоторепортера” (2012) и „Наша крила – авиони домаће производње у наоружању југословенског и српског ваздухопловства 1945–2012” (2012).

„Нудимо вам занимљиво путовање у прошлост, временском машином, коју покреће само једна врста горива – фотографија. Она је више него валидан документ, који негује и чува време”, написала је Анђелија Радовић у брошури поводом изложбе „Првомајске параде”. И заиста је тако. Да није фотографије историја би, бар визуелно, остала тајна. Архив Фотоцентра Медија центра „Одбрана” представља својеврсно сведочанство о стасавању наше земље, у којем се огледају људи и догађаји, судбине и времена.

Драгана БАРЈАКТАРЕВИЋ