22.04.2014.

Представљена монографија „Млада Босна“

У Дому Војске Србије представљена је монографија професора др Радослава Гаћиновића „Млада Босна“. Промоцији књиге присуствовали су заменик начелника Генералштаба генерал-потпуковник Јовица Драганић са сарадницима, представници Министарства одбране и Генералштаба ВС, МУП, Православне цркве, београдских факултета, многобројни историчари и заљубљеници у историју и писану реч. Све њих је, у име Медија центра „Одбрана“, поздравио директор потпуковник Славољуб Марковић који је на почетку нагласио да монографија настоји да интердисциплинарно осветли дубинске димензије догађаја с почетка 20. века који су, уз велике жртве, променили ток историје.

- На основу презентованих чињеница може се јасно утврдити да је организација „Млада Босна“ била омладински ослободилачки покрет који су чинили припадници свих народа у Босни и Херцеговини и да је тај покрет настао искључиво у БиХ, као одговор на деценијско брутално насиље које је спроводила Аустроугарска монархија“ рекао је потпуковник Славољуб Марковић и обећао низ нових издања и активности Медија центра у обележавању стогодишњице Првог светског рата.

О књизи су затим говорили проф. др Љубодраг Димић, дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета, славни редитељ и члан Академије наука и уметности Републике Српске Емир Кустурица, један од рецензената књиге проф. др Дарко Танасковић, члан Европске академије наука и уметности, својевремено амбасадор СРЈ у Турској и Азербејџану и изванредни и опуномоћени амбасадор при Светој Столици и аутор монографије др Радослав Гаћиновић.

Представљајући припаднике „Младе Босне“ као нараштај који је пред собом имао визију слободе и задатак да процес националног освешћивања поробљених народа у Аустроугарској приведе крају, др Љубодраг Димић је истакао да њихову спремност да у залог за остварење несумњивих идеала стави и своје животе.

- О тој генерацији, која сања слободу и планира подвиге попут Жерајићевог, у монографији „Млада Босна“ говори се документовано и опсежно. Били су спремни на личну жртву и заслужили су наше сећање, манифестовано и кроз монографију. Њен композициони рељеф, поред уводних разматрања, чине 10 прилога и 16 поглавља у којима је материја изложена у 13 целина. Представљено је време пре Сарајевског атентата, представљени су догађаји и збивања који су га изазвали, предочени су разлози због којих се омладина морала побунити и због којих је, крајем 19. и почетком 20. века настајала и настала ревиолуционарна и ослободилачка национална организација Млада Босна. На крају дата је и анализа догађаја који су уследили после Саравјевског атентата, рекао је између осталог др Љубодраг Димић.

Говорећи о српском националном питању и стварању Младе Босне, Емир Кустурица је нагласио да кметски положај поробљених народа у Ауастроугарској и није могао произвести ништа друго до побуну младих нараштаја против ропства.

- Кад поменете српско национално питање, у тренутку кад то нерешено питање ставите на сто, ви постајете националиста. Такав однос великог света према нашем народу карактеристичан за време о коме говори монографија професора Гаћиновића, није престао ни данас. Зато ми правилно разумемо припаднике Младе Босне, разумемо их као борце за слободу, за југословенску идеју, за ослобађање испод аустроугарског јарма. То стање свести, тада присутно код младих људи осуђених на живот у јединој преосталој колонији у Европи на почетку 20. века ми добро познајемо. И знамо да се од тог ропства није могло ослободити другачије до убиством тиранина. Данашња ревизија историјских околности, збивања и свега оног што се догађало пре, током и после Сарајевског атентата јасно показује лошу намеру ревизиониста који не презају ни од искривљивања истине, подвукао је Емир Кустурица.

О најновијим ревизиониостичким подухватима необјективних историчара и теоретичара новог светског поретка говорио је и један

од рецензената монографије „Млада Босна“ др Дарко Танасковић који је нагласио да се покушаји пренебрегавања истине и „удешавања“ историје готово закономерно понављају с времена на време, „увек у критичним периодима историје“.

- Брутални покушаји ревизије догађају се увек онда када се успоставља, негира, или руши неки светски поредак. Под тим ударцима нашла се и „Млада Босна“ Ова књига ван свих научних, политичких и квазиполитичких контроверзи ту организацију уверљиво враћа самој себи, а самим тим и нама. Враћа је ономе што је у њој неоспориво, људској димензији, дубокој оданости и неугаслој жељи за слободом. Покрет „Млада Босна“ је отелотворење управо те оданости слободи свог народа, идеалу на чији су одар младобосанци положили и своје животе, рекао је др Танасковић.

Говорећи о мотивима који су га инспирисали да напише монографију „Млада Босна“ др Радослав Гаћиновић је истакао да свако време тражи и налази своје јунаке и да књиге попут његове представљају иницијалну капислу на путу ка бољем познавању свог народа и његове историје.

- Нечовечни услови живота у Аустроугарској монархији морали су довести до стварања ослободилачке организације којој је припадао и Иво Андрић, којој су припадали многи истакнути интелектуалци, уметници, писци, композитори, научници, родољуби тога времена. Којој је припадао и мој директни предак, оснивач и идеолог покрета младобосанаца Владимир Гаћиновић. Нема сумње да је атак на човека био стварност живота под влашћу аустроугарске владарске куће. Њено оличење био је престолонаследник Франц Фердинанд, човек који је и уочи одласка у Сарајево поновио много пута изречен став да га не интересују народи у Босни и Херцеговини, „који и не постоје, постоје само аустроугарске заставе“. Имајући све то у виду можемо разумети тежњу младобосанаца да представника такве власти уклоне управо у Сарајеву, тамо где не постоје народи, него заставе, рекао је између осталог професор др Радослав Гаћиновић.