09.04.2014.
Верска служба у Команди за обуку
Капела Светог великомученика Теодора Тирона отворила је, почетком марта, врата православним верницима Команде за обуку. Њено освећење планирано је 5. маја, на празник Светог свештеномученика Платона Бањалучког, некадашњег војног свештеника.
Војни свештеник поручник Селимир Вагић, клирик епархије Бачке, опремање и освештање капеле доживео је као прво велико искушење, али и радост свог мисионарског задатка. Са својим помоћником старијим водником Миланом Димитријевићем он брине о верском животу православних верника, који раде у тој јединици, настојећи да, како каже, васпостави оно што је пре неколико деценија, вољом идеолошких противника Цркве, било уништено.Прихватањем дужности војног свештеника отац Селимир нашао се пред изазовом да у средини у којој је однос према православној вери и Цркви био деценијама занемариван, обнови културу живљења у православљу.
– Није наш посао да будемо део ланца командовања, нити да непосредно саветујемо старешине о томе шта у служби треба да чине. Војно свештенство гради и негује идеале, које једнако проповеда и православље и грађански морал. Медији су се често бавили тривијалним питањима када је реч о верској служби у Војсци, почев од тога колике ће бити плате војних свештеника до тога колика ће бити дозвољена дужина браде. Оно што је збиља значајно јесте колико ће наше присуство и рад у јединицама допринети квалитету духовног живота, а самим тим и квалитету рада људи на служби у Војсци – каже поручник Вагић.
Описујући првих неколико месеци рада у Команди за обуку, нарочито посао уређења капеле Светог Теодора Тирона, отац Селимир Вагић препознаје смисао у, наизглед, случајним околностима.
– Није случајно да је наша капела посвећена великомученику Теодору Тирону. Тирон значи регрут, а ово је Команда за обуку. Овде долазе они који се регрутују и први пут ступају у редове војске – истиче он.
Сваки детаљ капеле који је показао наш саговорник има своју „причу”, од четири спирално резбарена стуба иконостаса, направљених од одбачених комада дрвета, који симболизују четири припадника Прве армије који су 1999. године, недалеко одатле, изгубили живот у одбрани од НАТО-а, до певнице коју су, такође случајно, пронашли и рестаурирали припадници Команде за обуку и штићеници терапеутске заједнице „Земља живих” – институције Српске православне цркве која се бави лечењем болести зависности.
Иако на иконостасу радови нису завршени, капела већ зрачи специфичном лепотом. Отац Вагић наглашава да то место неће бити „светије” једноставним доношењем још неколико икона, већ односом који Црква буде градила са људима због којих се ту и населила.
