Министарство одбране Републике Србије
 
23.04.2012.

Интервју начелника Генералштаба за Прес



Војска понос Србије... и чврст бедем против тероризма

Може доћи до покушаја преливања тероризма, али имамо снаге да то спречимо, тврди начелник ГШ Љубиша Диковић у великом интервјуу поводом 23. априла, новоустановљеног Дана Војске

Генерал потпуковик Љубиша Диковић дошао је на чело Војске Србије пре четири месеца. У јавности се ретко појављује. Међу официрима важи за строгог и праведног, што се уклапа у мишљење министра одбране Драгана Шутановца, који га је приликом предлагања назвао „бритком и праведном сабљом".
У разговору за Пресс, Диковић анализира у каквом стању Војска Србије дочекује 23. април, Дан Војске, који је установљен као нови празник непосредно након његовог доласка на чело ГШ.
- Војска Србије поседује захтевани ниво оперативних способности. Спремни смо да извршимо све мисије и задатке које пред нас постави Србија. Имамо јасне визије и перспективе даљег развоја. Постављамо високе циљеве, уверени да можемо да их достигнемо. Извршавамо велики број редовних задатака, од којих издвајам оне који се односе на Копнену зону безбедности, обуку појединаца и јединица, вежбе на националном нивоу и на међународном плану... Тренутно се интензивно припремамо да достојанствено обележимо наш дан!

На челу Војске Србије сте четири месеца? Чиме сте задовољни и на шта сте поносни, а шта планирате да мењате и унапредите?
- Да, четири месеца, време брзо пролази. Затекао сам добро стање, а и сам сам као командант Копнене војске учествовао у стварању таквог стања. Поносан сам на све припаднике ВС који вредно раде свој посао и изгарају у служби. Поносан сам на њихове породице, на супруге које често замењују очеве. Поносан сам на војне колективе, на тимове стручних и поштених људи који раде на јачању Војске Србије. Не би било добро када би руководиоци били у потпуности задовољни институцијама на чијем су челу, јер онда не би било жеље за напретком. Постоји простор за унапређивање стања у Војсци Србије и будите сигурни да моји сарадници и ја тај простор користимо ради побољшавања система одбране.

Први сте начелник ГШ потпуно професионализоване војске. Како функционише професионална војска, да ли је реформа заиста завршена?
- Први начелник ГШ професионализоване ВС био је генерал Милетић. Војска Србије веома добро функционише, али реформа није завршена. Живимо у времену брзих промена, данас се за годину дана догоди више промена него раније за 10 година. Услови се непрекидно мењају, а војска мора да се прилагођава и да прати савремене трендове. Зато је реформа трајан процес, а њен циљ јесте да увек будемо кадри да одговоримо новим условима. Предстоје нам фина подешавања система и прегруписавање тежишта у оквиру видова и родова, са циљем развоја оног што је неопходно.

Број жена у Војсци Србије је знатно повећан. Да ли су даме у професионалној војсци на висини задатка?
- Од 2009. до данас Војска Србије запослила је више од 6.500 грађана, а 14 одсто примљених чине жене. На нивоу целе Војске имамо око 8,5 одсто жена, док је у Министарству одбране њих око 20 процената. Било је, и још увек има скептика по питању места жена у војсци. Људи су понекад склони да без провере у пракси, на бази претпоставки, граде став о некоме и нечему. Жене су саме разбиле све предрасуде и показале да су способне да буду професионални војници и старешине. Не делим војнике на жене и мушкарце. За моје сараднике и мене постоји добар и мање добар војник, а ког је пола није битно. Наши су војници на висини задатка, а то у суштини зависи од вође, дакле старешине. Какав старешина - такав војник.

Колико сте задовољни начином обуке у професионализованој војсци?
- Обука је огроман простор који је тешко ограничити. Она се развија, мења, има еластичност, али и чврстину. Увек може боље, другачије. То је велики изазов за све нас у војсци и наш кључни задатак. Обуком припремате људе за оно што ће бити, а не за нешто што је било. С друге стране, оно што је било мора да остане присутно у форми искуства - да се лоше не понавља, а да се оно што је добро и даље примењује. Постоји потреба за променама, посебно у обуци подофицира и официра, јер онај ко обучава мора да буде стручан. У војсци знање побеђује.

А техником и опремом? Нешто од тога старо је чак три деценије. Шта је неопходно што пре набавити?
- Опремом и јесам и нисам задовољан. Као професионалац - нисам, јер једноставно желим да мој војник буде опремљен као немачки, руски или амерички, а знам да наша привреда и економски потенцијал нису немачки, руски или амерички. Једини рационални приступ јесте да се помире жеље и могућности. Намеће се питање шта је рационалније сада, у овим условима - издвојити 1,5 милијарди евра за 10-12 авиона или уложити тај новац у привреду и запослити 50.000 људи, па за неколико година од профита куповати по 3-4 авиона? Исто тако, потпуно је јасно да одбрана земље нема цену. Нама су приоритет средства и системи за ваздухопловство и противваздухопловну одбрану и даље опремање по моделу опремања војника пешадије М21. Истичем да смо ми, упркос економској кризи, учинили битне помаке у опремању, пре свега када је реч о опремању модерним системима везе, беспилотним летелицама, заштитном опремом, пушкама калибра 5,56 мм... Набавили смо авионе за обуку пилота „ласта" и авион „пајпер сенека" за аерофотограметријско снимање. Специјалну бригаду, нашу елитну јединицу, опремили смо најсавременијим наоружањем и опремом.

Каква је ситуација у КЗБ? Може ли доћи до преливања албанског тероризма са Косова?
- Ситуација у Копненој зони безбедности је стабилна, са могућностима усложњавања. Наше процене су да може доћи до покушаја преливања тероризма, али имамо снаге да то спречимо. Препоручио бих сваком ко помишља на тако нешто да се не игра са угрожавањем безбедности Србије тероризмом или на било који други начин. То је прва мисија војске, ми постојимо због заштите безбедности Републике Србије и смисао свега што радимо је управо очување безбедности. Отворени смо за сарадњу по свим питањима, али спремни и да одговоримо својој јединственој улози.

Каква је сарадња са КФОР-ом?
- Сарадња са КФОР-ом је професионална и свеобухватна. У потпуности је у функцији јачања безбедности. На простору КиМ једино је КФОР меродаван за такав вид сарадње са Војском Србије.

Колико припадника Војске Србије се налази у мировним операцијама и где? Зашто је то важно?
- Тренутно се 67 наших припадника налази у пет мисија УН и једној мисији ЕУ. Они дају допринос миру у Либерији, Конгу, Обали Слоноваче, Либану, Сомалији и на Кипру. Тиме не само војска, него и читава Србија подиже свој кредибилитет у свету, развија сарадњу са другим земљама и јача своје дипломатске позиције. Учешће у мировним мисијама је потреба. Може ли усамљен човек, без икакве помоћи других, да уради све за себе? Не може! Исто тако не може се Војска Србије затворити у саму себе и само из Србије посматрати шта се дешава. Морамо бити на извору дешавања, пратити развој војне мисли и праксе, светске трендове и савремене токове у области безбедности и одбране.

Каква је сарадња Војске Србије са војскама и државама региона? Са ким у Европи и свету имамо најбољу сарадњу?
- Много полажемо на регионалну војну сарадњу. Илустрације ради, када сам постао начелник Генералштаба први колега из иностранства са којим сам се сусрео био је начелник Генералштаба Оружаних снага Хрватске. После тога, у Београду је боравио начелник ГШ Армије Македоније, а ја сам посетио Словенију и разговарао са начелником Генералштаба њихове војске. Није једноставно одговорити на питање с ким имамо најбољу сарадњу јер сарађујемо са великим бројем земаља, у различитим областима. По свом интензитету, издваја се сарадња Војске Србије са Националном гардом Охаја, у оквиру програма Државног партнерства Србије и САД, али не могу да не поменем сарадњу са оружаним снагама свих земља југоисточне Европе, Русије, Кине, скандинавских земаља и других...

Шта су приоритети Војске Србије у наредном периоду?
- Наш приоритет у наредном периоду је опремање савременим наоружањем и опремом, развој система обуке, даље унапређење регионалне војне сарадње и учешће у мировним операцијама под окриљем Уједињених нација и Европске уније.

Да ли гледате серију „Војна академија"?
- Да, редовно гледам ту серију. Сигуран сам да сваки официр Војске Србије у тој серији препознаје део свог стасавања. И ја препознајем себе у једном од ликова, а у ком, говорићемо неки други пут... У време мојих студија није било жена на Војној академији, али било је студената ФПН који су студирали на Војној академији.

Осетио сам горчину и драж позива
Прати вас глас да сте врло строг и захтеван старешина, али и праведан. Шта кажете на то?
- Коментар о себи препуштам другима. Нисам човек без мане. Прошао сам све дужности у војсци, осетио горчину и драж професије и добро знам шта може војник, а шта старешина. Рад с људима је нешто посебно, људи су наш бисер. Не смете грешити према људима, морате их разумети, омогућити им услове за рад и морате од њих тражити резултате. Не штедим ни себе ни друге кад је реч о добробити Војске Србије и државе. Ред и дисциплина морају бити наш пратилац, јер само у условима високе организованости, доследних захтева и несебичне бриге о људима, техници, јединици и војсци у целини, сваки припадник ВС може потврдити себе у својој професији. То је српски војник и српска војска.

Тужили сте Наташу Кандић због изнетих тврдњи којим вас је повезала са ратним злочинима?
- Што се тиче те тужбе и неистина које је изнео ФХП, суд ће рећи своје.

Данијела Исаиловић