Министарство одбране Републике Србије
 
01.05.2020.

Са прве линије одбране




Припадници Војске Србије ангажовани су на бројним задацима пружања помоћи цивилним властима и грађанима ради спречавања ширења вирусне инфекције ковид-19. Од проглашења ванредног стања у Републици Србији, Војска Србије показала је, између осталог, да има храбре људе који себе никада нису штедели и ни тренутак се нису двоумили да ли и на који начин да помогну у борби против „невидљивог непријатеља“.
 
Да је Војска Србије увек ту за своје грађане, показали су и доказали припадници Војске Србије који су већ 47. дан од увођења ванредног стања ангажовани тамо где су најпотребнији. Првомајски празници затекли су  на својим дужностима заменика команданта Првог ракетног дивизиона за ПВД у 250. ракетној бригади за ПВД Ратног ваздухопловства и ПВО мајора Петера Робара, командира Одељења за здравствену заштиту 310. инжињеријског батаљона Треће бригаде копнене војске у Прокупљу поручника Барбару Ђорђевић и разводника Марију Зарић из Командног батаљона Команде за обуку, спремне да са нашим читаоцима поделе своје искуство стечено током ванредног стања.
 
Сваки радни дан је другачији
 
Мајор Петер Робар ангажован је на задацима са стручњацима медицинских и АБХО тимова Оружаних снага Руске Федерације на најугроженијим подручјима и у ковид болницама широм Србије. Редовно је у подручјима у којима је откривено постојање коронавируса и пружа помоћ представницима руске војске да у нашој земљи у контакту са локалном самоуправом и представницима Војске Србије на терену остваре што боље резултате у спречавању ширења заразе.
 
- Рад на терену са медицинским и АБХО тимовима подразумева сусретање с нечим непознатим и представља велики изазов у сваком смислу. Сваки дан ангажовања је специфичан и потпуно различит од претходног. Разлог томе јесте разноликост послова које обављају тимови Руске Федерације и чињеница да је свака од посећених установа посебна на свој начин, првенствено по броју људи заражених вирусом, а затим по организацији рада и начину примене мера за сузбијање вируса ковид-19 – каже мајор Робар.
 
Он је говорио и о томе како изгледа дан проведен са медицинским, а како са АБХО тимовима из Руске Федерације.
 
- Када сам ангажован са медицинским тимом све активности реализују се у ковид болницама. Посебно интересовање медицинских тимова Руске Федерације јесу пацијенти с најтежим обилицима обољевања и због тога наши и руски лекари свакодневно улазе у одељења интензивне неге тих болница. То подразумева облачење комплетне заштитне опреме и поштовање свих прописаних мера заштите. Морам да напоменем да руски медицински тимови са нашим лекарима безрезервно пружају сву неопходну помоћ и подршку и активно учествују у лечењу пацијената. Када сам ангажован са АБХО тимом активности подразумевају дезинфекцију објеката у којима су били или ће бити смештени оболели пацијенти и улазак у те објекте ради прецизног сагледавања и дефинисања свих просторија за дезинфекцију – истакао је мајор Робар.
 
Према његовим речима, сазнање да ће са колегама бити ангажован у „зараженим“ срединама допринело је да буду посебно опрезни и пажљиви током ангажовања. У ковид болницама, објашњава мајор Робар, постоје три зоне безбедности - зелена, жута и црвена и свака од њих има своје мере безбедности.
 
- Важнија мера безбедности од правилног облачења заштитне опреме јесте њено правилно свлачење приликом изласка из црвене зоне. Највећа пажња посвећује се управо свлачењу опреме у жутој зони. Ту је постављено огледало и све време се огледате док свлачите заштитну опрему са себе. Додатна мера безбедности и заштите је и то што се у жутој зони све време налази један од медицинских техничара који вам асистира приликом свлачења заштитне опреме. У разговорима са медицинским особљем сазнали смо да је већа вероватноћа заражавања вирусом ако приликом свлачења опреме са себе то не урадите на тачно дефинисан и прописан начин, него када боравите у црвеној зони – нагласио је заменик команданта Првог ракетног дивизиона за ПВД у 250. ракетној бригади.
 
Мајор Робар поручује да у свакодневном ангажовању има велику подршку породице и колега са којима је свакодневно у контакту.
 
- Највећу подршку, али и разумевање, добијам од супруге, сина и ћерке. С обзиром на то да моја супруга спада у ризичну категорију, јер болује од хроничне астме, били смо принуђени да се раздвојимо. Чим сам сазнао какве задатке ћу обављати, породица је отишла код мојих родитеља у Ваљево. Иако смо физички раздвојени, подршка и разумевање су свакодневно присутни – истиче мајор Петер Робар.   
 
Стручни, одговорни и пожртвовани здравствени радници
 
Поручник Барбара Ђорђевић својим радом и залагањем током тријаже, транспорта и смештаја пацијената у привременим болницама допринела је у борби против ширења коронавируса. Током ванредног стања осим рада са пацијентима и организације рада Одељења за здравствену заштиту, поручник Ђорђевић припадницима јединице представља начине и мере превенције и сузбијања инфекције коронавирусом и правилну употребу заштитне опреме.
 
- Одржавам редован контакт са епидемиолошким заводима и сарадњу са цивилним здравственим установама. Водим евиденцију о свим зараженим и потенцијално зараженим припадницима и њиховом здравственом стању, као и свим припадницима који се налазе у изолацији, а потом их упућујем на тестирање и водим евиденцију о резултатима тестирања. Наше одељење организује превожење ковид позитивних пацијената до других здравствених установа или привремених болница и доставу лекова војним пензионерима – објашњава  поручник Ђорђевић.

Како је истакла, она и колеге снашли су се одлично у обављању задатака током ванредног стања и пандемије.
 
- После првог случаја зараженог коронавирусом у Србији поделили смо амбуланту на два физички одвојена дела с два засебна улаза – један за пацијенте с респираторним симптомима, други за пацијенте са свим другим обољењима или повредама, као и за пацијенте који долазе по своју редовну терапију. Болничари су задужени за мерење температуре и тријажу, а потом распоређују пацијенте по чекаоницама тако да буду на безбедној удаљености. Запослени у нашем одељењу смењују се у раду са потенцијално заражним пацијентима на седмичном нивоу, а напоменула бих и то да смо од почетка сви имали заштитну опрему  – рекла је поручник Ђорђевић и додала да је све то било могуће захваљујући „изузетном залагању стручних, одговорних и пожртвованих здравствених радника и сарадника у Одељењу за здравствену заштиту“.
 
У том колективу нема сменског рада. Раде сваког дана, имају приправног возача санитетског возила и медицинског техничара који су доступни 24 часа дневно у случају потребе за превожњем ковид позитивних пацијената у друге здравствене установе или привремене болнице. У потпуности се примењују мере безбедности – када су директно изложени вирусу носе заштитна одела с капуљачама, два пара рукавица, каљаче, заштитне кецеље, заштитне наочаре и заштитне маске. Како је нагласила поручник Ђорђевић „сви су обучени за правилно облачење, али и за, што је важније, свлачење и одлагање заштитних одела“.
 
- Управо је ово период када рад и труд Одељења опште праксе могу доћи до изражаја – поручила је поручник Барбара Ђорђевић.
 
Увек дајем све од себе
 
Разводник Марија Зарић свакодневно је била ангажована на уређењу привремених болница за смештај и лечење заражених коронавирусом на Београдском сајму, на Карабурми, у Штарк арени и у спортским халама „Ранко Жеравица“ и „Александар Николић“. Како кажу њене колеге, приликом ангажовања у борби против ширења вируса није штедела себе, предњачила је у раду и била је прави пример како треба поступати при реализацији додељених задатака.
 
- Привремене болнице у Београду уређене су веома организовано и без икаквих потешкоћа. Те задатке сам обављала заједно са својим колегама и старешинама и уложили смо максималан напор да бисмо, у што краћем временском року, омогућили смештај пацијентима у привременим болницама – рекла је разводник Зарић и додала да се током реализације задатака нису сретали ни са каквим проблемима.
 
Она је истакла да је одлучила да да све од себе “чак и у тренуцима када то нико не очекује”. Учествовала је у извођењу радова како би нова привремена болница и реновирана болница у Војномедицинском центру Карабурма на време биле спремне за прихват инфицираних пацијената, што јој, како је истакла, представља посебну част. У слободно време ангажована је као волонтер и нашим најстаријим суграђанима дели пакете с храном и неопходним намирницама на територији општина Звездара и Раковица.
 
- Помисао на то да су животи наших грађана угрожени дала ми је снагу да не посустанем и дам свој максимум на спречавању ширења овог вируса. Реч је о хуманитарној организацији “Добротом на старост” чији је циљ да помогне старијим особама, особама са инвалидитетом или другим здравственим проблемима и самохраним мајкама. Истакла бих да је диван осећај када некоме можете да помогнете, а потребно је само поклонити им време. То је оно што је њима сада најпотребније – поручила је наша саговорница.
 
Говорећи о изазовима у раду током ванредног стања, разводник Зарић нагласила је да се припадник Војске Србије током каријере сусреће с бројним изазовима и да је ово само један од њих.
 
- У оваквим ситуацијама важно је да смо једни другима морална подршка и велики ослонац, а колегијалност у нашој јединици је на завидном нивоу – закључила је разводник Зарић и додала да је чланови породице подржавају у свему и да су уз њу у сваком тренутку па и у овом тешком.
photoФОТОГАЛЕРИЈА