ХРОНИКА САЈМА, недеља, 28.октобар

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА ОДБРАНЕ

► Жене у систему одбране

У оквиру представљања система одбране на Сајму књига, последњег сајамског дана било је речи о женама у систему одбране, а представљен је и зборник радова „Жене мир и безбедност, родна анализа 2010-2015.“

Снежана Ђокић, водитељ промоције, појаснила је да је зборник резултат рада читавог тима који више године ради на анализи пракси и спровођењу равноправности у систему одбране.

Зоран Ђорђевић, сада министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а раније на челу Министарства одбране и Политичког савета Владе Србије за спровођење Акционог плана, истакао је да тек када је 2012. године дошао на чело радног тела за спровођење равноправности, схватио је колико је то обиман посао.

„Данас у Министарству рада постоји сектор који се бави овим питањем. Жена у систему одбране више није табу тема. Ако ни по чему другом, мислим да ћу као министар одбране бити упамћен као онај који се залагао, заједно са овим тимом, да буде више девојака кадета на Војној академији као и да девојке уђу и у Војну гимназију. Сам зборник је изузетно вредан због искуства које преноси и мислим да ће бити од користи за све оне који ће тек почети да се баве овом темом“, рекао је кинистар Ђорђевић.

Др Јованка Шарановић, директор Института за стратегијске студије Универзитета одбране дуго се бави питањем равноправности и увођењем дама у војне редове. „Оно што се овде види је флуктуација кадра у систему, формирање квалитетних структура, начини мерења напретка, посебно кад је реч о расту процента жена на руководећим местима“.

Др Зорица Мршевић из Института друштвених наука подсетила је на резултате научних истраживања, да је улога жена у постконфликтним друштвима изузетно важна: „Тамо где нема ниједне жене у парламенту неке земље, шансе за неки нови рат су веома велике јер је реч о недовршеним друштвима. Сваки концепт безбедности подразумева трајност, а баш тога нема без жена“.

Др Биљана Стојковић, некада секретар Политичког савета и руководилац Радне групе Министарства одбране подсетила је да је сав рад тог тима био веома високо оцењен и у невладином сектору. Резултати су видљиви, каже она. „За пет година рада, број жена у систему одбране порастао је са 21 на 31,3 посто, а на руководећим местима са 14 на више од 19 посто“.

Пуковник др Снежана Васић, начелник Управе за планирање и обавезе одбране навела је податак да када је она почињала официрску каријеру, официра женског пола било је свега седам или осам, а сада је ситуација другачија: „Много нас је више, што важи и за оперативни састав. Ипак, још увек нас нема довољно међу вишим чиновима, што је пре последица дугогодишње немогућности да девојке уписују војне школе. Зато је сада тежиште рада баш на високим позицијама“.

Доцент др Ксенија Ђурић Атанасијевски са Војне академије објаснила је значај едукације и заштите у овом процесу: „Једна од те две области је постављена веома широко, због разних врста дискриминације. Управо зато је едукација људи у систему одбране веома битна - да брже и лакше препознају дискриминацију. Наш стратешки циљ је да се појача улога жена у изградњи мира“

ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА

► Уметничка збирка Дома Војске Србије

Од 1953. године кад је основана Галерија тада Дома ЈНА а данас Дома Војске Србије, у том простору је одржано стотине изузетно значајних изложби које су у великој мери одређивале правац југословенске уметности или биле репрезент преовлађујућих трендова и новости. Откупом је прикупљено 1500 дела изузетне уметничке вредности. Та велика збирка коначно је каталогизована, а каталог, издање Медија центра „Одбрана“, представљен је последњег дана Сајма књига.

Јелена Кнежевић, начелница Галерије Дома Војске, истакла је да је реч о издању веома битном за ликовну уметност и историју уметности у нас. „У каталогу је пописано 625 дела, већином са статусом културног добра, подељених у више целина: слике, збирка радова на папиру и збирка примењене уметности, у коју спадају и скулптуре.“

Никола Кусовац, први човек издавања овог пописа вредних дела, рекао је да као народ имамо проблем – оваквих је каталога код нас веома мало, а они су веома битни баш зарад заштите културних добара: „Из Дома Војске се није крало, а повремено су чињени поклони. А из многих установа културе у свету нестају вредна дела и, за разлику од поклањања, тад је штета ненадокнадива. Моје искуство каже да материјал није жив ако није публикован. Каталози су изузетно важни за струку баш због чувања информација о делима. Дуго сам био један од малобројних који су знали шта је у збирци Дома Војске, сада сте ту и ви који ћете гледати каталог, доказ да имамо „су чим пред Милоша“ у светској уметности.“

Историчар уметности Ирина Томић, која је радила збирку слика Дома Војске, истакла је да је реч о фасцинантном пресеку целокупне југословенске уметности након Другог светског рата. „Изванредан избор дела у коме има ангажованих дела, али и дела младих уметника на одслужењу војног рока и веома авангардних, чији су аутори били људи ненаклоњени владајућем режиму.“

И Вера Грујић из Народног музеја је истакла демократичност комисија које су од самих почетака одлучивале у галерији од изложбама и откупу: „Та демократичност је важила и за награде и тако се формирала ова апсолутно репрезентативна збирка. Зато се, што се скуптуре тиче, ту данас налазе један Сретен Стојановић, Аугустинчић, Долинар, Вуковић, Глид и много други.“